Bivši sveštenik: Nisam monstrum, ja sam zdrav homoseksualac

Kristof Olaf Karamsa, bivši sveštenik u Vatikanu, koji je otpušten kada je javno objavio da je gej, za britanski Guardian je rekao da je brak za njega svetinja.

"Razumem ljude koji kažu ‘nama ne treba institucija braka. Naša ljubav je slobodna'. Ipak, ja nisam deo tog društva. Za mene, brak je deo dinamike ljubavi i hvala Bogu što živim u veku u kom je to moguće, zahvaljujući pokretu homoseksualaca i zahvaljujući mnogim homoseksualnim mučenicima".

Prošlo je manje od mesec dana od kako je ovaj 43-godišnjak iz Poljske, nekadašnji funkcioner Kongregacije za doktrinu vere,objavio da je gej dok je na konferenciji za štampu pored njega stajao njegov partner Eduard. Samo dan nakon njegovog priznanja održan je ranije zakazan sastanak biskupa u Rimu na kom se raspravljalo o modernim "porodičnim pitanjima", uključujući i homoseksualnost. Karamsa je momentalno otpušten.

Vatikan je objavio da je "neodgovorno i neozbiljno" što je baš taj trenutak odabrao za svoj "izlazak iz ormara" i saopštio da on više ne može obavljati posao za katoličku crkvu.

Ako se on nadao da će njegov potez "omekšati" stav crkve prema LGBT populaciji, prevario se. Sinod je zaključio da je crkva protiv diskriminacije gej ljudi, ali i da ne postoje osnove za odobravanje gej brakova.

"Ja sam bio siguran da sam gej celog svog života. Od prvog trenutka kada bilo koja osoba postane svesna svoje seksualnosti. Bilo mi je jasno i patio sam", rekao je on.

U rodnoj Poljskoj, crkva je bila utočište od komunizma i mesto gde je sloboda bila moguća. "Crkva je bila mesto na kom ste mogli da razumete sebe, svoju naciju i želju za slobodom. Ali u isto vreme, bilo je homofobnih postupaka i mentaliteta. Crkva kaže da je homoseksualnost bolest, da je nešto iz pakla, suprotno prirodi i Bogu", kaže on.

Ovaj bivši sveštenik kaže da mu celibat nije teško padao, ali da nije mogao da ignoriše želju da "prihvati" sebe i svoju seksualnost kako bi bio iskren i prema drugima.

"Prvi korak je da sebi priznate svoju seksualnost. To je proces koji najduže traje. Za mene, to je bio proces koji se odvijao tokom najvećeg dela mog života. Bilo je grozno. Nisam mogao to da prihvatim dugo vremena", kaže Karamsa.

Zatim je rekao istinu bliskim prijateljima i članovima porodice i tada shvatio koliko to može biti opasno u nekim homofobnim društvima.

Iako su ga neki prijatelji savetovali da zadrži posao i da tajno održava ljubavnu vezu, Karamsa kaže da nije mogao da vodi "dvostruki život".

"Moja veza u tom trenutku nije dugo trajala, ali dovoljno da znam da sam zaljubljen. Volim ovog čoveka i on voli mene i želim da mu ponudim svoj život. Ubeđen sam da bih ovo mogao da učinim i kao sveštenik", kaže on.

"Treći deo ovog procesa bilo je javno priznanje. Mnogi su rekli da je to bilo tako spektakularno, tako veliko, da možda nije bilo pravo vreme za to... Pitam ih: kada je pravo vreme da objavite da ste gej u crkvi? Kad? Posle sinoda? Odgovor je: ‘nikad!'"

Većina sveštenika, kaže on, padne u duboku depresiju i muči se vodeći dvostruke živote uz grižu savesti.

"Nisam pedofil. Ja sam zdrav homoseksuala. Nisam čudovište. Nisam zoofil. Ja jesam deo manjine, ali imam dostojanstvo i to moja crkva mora prihvatiti", kaže on.

Karamsa tvrdi da nije objavio svoju seksualnu orijentaciju zato što je partner na tome insistirao, ili zato što je bio frustriran.

"On se savršeno ponašao u ovom procesu. On je zreo čovek i zna da sam doneo pravu odluku, ali mi je pružio pomoć u ovom traumatičnom prolasku, koji za sveštenike obično izgleda kao izlazak iz zatvora. Kao Gvatanamo", rekao je on.