Biti trans* u Hrvatskoj: Niko ne odgovara za uništene živote i svakodnevni horor koji proživljavamo

Tragom nedavno objavljene priče kako se u 34 evropske zemlje, među kojima je i Hrvatska, još uvek krše ljudska prava trans* osoba pri procesu pravnog priznavanja roda, o toj problematici popričali smo s predstavnicima udruženja Trans Aid za promociju i zaštitu prava trans, inter i rodno varijantnih osoba.

Zanimalo nas je kakva je trenutna situacija s obzirom na važeću zakonsku regulativu, postoje li inicijative za njeno poboljšanje, te u kojoj su fazi i koliko je osoba uspelo u nameri zakonske promene rodnog identiteta.

Ministarstvo zdravlja je na osnovu Zakona o državnim registrima 2014. donelo "Pravilnik o načinu prikupljanja medicinske dokumentacije te utvrđivanju uslova i pretpostavki za promenu pola ili o životu u drugom rodnom identitetu".

No, takav Pravilnik nikako ne zadovoljava trans* zajednicu u Hrvatskoj.

Nacionalno zdravstveno veće odbijalo je raditi po starom, a odbija raditi i po novom Pravilniku

"Prema Pravilniku su i dalje potrebna besmislena mišljenja psihologa/škinje, psihijatra/ice, eventualno endokrinologa/škinje i izveštaj Centra za socijalnu zaštitu. To zadiranje i 'procenjivanje' nečijeg ličnog identiteta od strane bilo koga osim osobe same je neprihvatljivo. Nadalje, Pravilnik čak ni u ovoj formi još nije totalno zaživeo, tj. Nacionalno zdravstveno veće i dalje ignoriše zahteve, navodno zbog Ministarstva zdravlja koje još nije donejelo niti listu stručnjaka/inja koja je predviđena Pravilnikom, a kamoli stručne smernice", otkrivaju iz Trans Aida.

Ono što im se redovno događa u potrazi za kvalitetnim sprovođenjem postojećih zakonskih propisa i traženjem donošenja Zakona o rodnom identitetu je situacija poznata kao "prebacivanje loptice nadležnosti".

"U Ministarstvu pravosuđa jasno su nam rekli/e da nemaju ingerencije nad zakonom koji se tiče pravnog priznanja roda jer to nije u domenu njihovog ministarstva, čak i kad smo ih zamolili/e da pošalju pismo Ministarstvu zdravlja. I tu nam je rečeno da je najbolje da se obratimo njihovom povereniku za informisanje. Za takvo ponašanje nemamo komentara", kažu nam iz udruženja.

Iz Ministarstva uprave im je poručeno kako oni nisu ti koji će na bilo koji način procenjivati rodni identitet osobe.

"Zatim su tu besmislenu 'procenu' ličnog rodnog identiteta prepustili/e Ministarstvu zdravlja, koje je isto prepustilo na milost i nemilost Nacionalnog zdravstvenog veća koje uredno na sve moguće načine odbija raditi i po novom Pravilniku kao što su odbijali/e i po starom."

"Zadiranja u naša tela i našu privatnost apsolutno su nehumana i neetična"

Priznanje i dobijanje novog rodnog identiteta u Hrvatskoj gotovo je nemoguća misija.

"Nikome, osim osobama koje su napravile, kako oni/e kažu, 'potpunu i nepovratnu operaciju pola' nije priznat rodni identitet. Time se od osoba zahteva da prikupljaju razna mišljenja i potvrde te obavljaju razne zahvate, uključujući i sterilizaciju, samo da bi nam dokumenti odražavali naše osobne identitete, na koje bi trebali/e imati pravo bez ičijeg uplitanja s obzirom da je identitet svačija lična stvar, a ne pitanje procene ili tuđeg mišljenja. S ovim se slaže i Svetska strukovna organizacija za zdravlje transrodnih osoba."

Jedna je osoba ipak uspela izboriti pravdu za svoj rodni identitet i dobiti presudu, ali tek nakon četiri godine suđenja na Upravnom sudu i još dve na Ustavnom sudu.

"Osoba je dobila presudu da se njen rodni identitet mora priznati i da joj je povređeno ustavno pravo na lični život... (čl. 35 Ustava RH). Između ostalog ustavna odluka navodi: 'Ustavni sud utvrđuje da prilikom rešavanja zahteva podnositelja nadležna tela moraju poći od činjenice da u Republici Hrvatskoj postoji zakonsko pravo na upis promene pola u registar rođenih u slučaju 'života u drugom rodnom identitetu'. Do danas to pravo nije ispoštovano niti jednoj drugoj osobi koja nije podvrgnuta sterilizaciji i drugim invanzivnim hirurškim zahvatima. Takva zadiranja u naša tela i našu privatnost su apsolutno nehumana i neetična" jasno poručuju iz Trans Aida.

Pretnje, zlostavljanja, otkazi, nemogućnost zapošljavanja...

Nažalost, iako je ova odluka Ustavnog suda donesena pre godinu dana, iz udruženja nam kažu kako "u Hrvatskoj očito ni ustavna presuda ništa ne znači, jer naša ministarstva i država to ne priznaju".

Osoba o čijem se životu odlučivalo u presudi nam je rekla: "Moj je život konačno počeo i nastojaću živeti punim plućima, ali puno stvari nikad neću moći nadoknaditi jer su mi detinjstvo i tinejdžerski dani prošli u mukama. I sad, nakon svega, nakon što je Ustavni sud crno na belo naveo sve činjenice katastrofa je da država i dalje ne priznaje ljudima pravo na njihov identitet, pravo da budu ono što jesu, nego ih teraju u propast. Neko bi trebao za to biti kažnjen jer kako ćemo živeti ako ne poštujemo zakone i jedni druge?", s pravom se pita.

I iz udruženja Trans Aid otkrivaju kako im svakodnevni život zbog nedostatka adekvatnih zakona ili nesprovođenja i onih postojećih nije nimalo lak.

"Dobijamo pretnje, fizički smo i verbalno zlostavljane/i, dobijamo otkaze na poslu ili se ne možemo uopšte zaposliti. Štaviše, u veoma smo nepovoljnom položaju što se tiče kretanja po Evropi i svetu, jer nam dokumentacija nije usklađena s našim identitetom, odnosno, zbog iste smo stigmatizovane/i, sramoćene/i i zlostavljane/i. Niko ne odgovara za izgubljene i uništene živote i horor u kome svakodnevno pokušavamo opstati u Hrvatskoj", upozoravaju iz udruženja.

Svakako treba uzeti u obzir i činjenicu da od 2012. troškove upravnih sudova plaćaju stranke u potpunosti bez obzira dobiju li spor ili ne, pa se osobe, čak i ako imaju dokaze, ne odlučuju ići na sud jer nemaju novca.

Uz ćutnju i ignorisanje Ministarstva zdravlja, vlade te neefikasnost i slabu dostupnost i sporost sudova teško je postići razuman cilj

"Situacija je vrlo teška, krše se ustavni zakoni, osnovna ljudska prava, Konvencija o ljudskim pravima, i Konvencija o pravima deteta a kojih je Hrvatska potpisnica. Uporna ćutnja administracije i ignorisanje trebalo bi biti strogo kažnjeno, a politička volja da se osnovna ljudska prava ispoštuju očito je ostala i zastala samo na papiru.

Sramotno je i žalosno da niko od hrvatskih političara/ki ne želi zauzeti jasan stav, već ili ćute ili diplomatski izbegavaju reći šta mogu, žele i hoće učiniti ili kažu da isto ne žele, neće ili iz nekih razloga ne mogu. Isto se godinama događa i s upravnim sudovima koji izmišljaju banalne razloge za odbijanje i vraćanje presuda, jer zapravo ne postoji valjani razlog niti način da bilo ko osobi kaže odnosno još gore - želi odrediti(!), koji je njen rodni identitet. To je apsurdno i potpuno neutemeljeno', poručuju iz udruženja.

Saznajemo kako aktivisti/kinje udruženja trenutno sarađuju s Ministarstvom socijalne politike i mladih koje izrađuje smernice za socijalne radnike, te su zasad zadovoljni/e s otvorenom komunikacijom. No, ističu kako je uz ćutnju i ignorisanje Ministarstva zdravlja, vlade i neefikasnost i slabu dostupnost i sporost sudova teško postići razuman cilj.

"Hrvatskoj treba Zakon o rodnom identitetu koji bi omogućio da ono što trenutno od 2012. piše u stavu 9a Zakona o državnim registrima bude unapređeno i ispoštovano bez teških povreda ljudskih prava, transparentno i jasno i bez uplitanja tela koja tu nemaju šta prosuđivati niti određivati. Rodni identitet je lična stvar pojedinke ili pojedinca, te se isključivo tako treba tretirati i u zakonodavstvu", završno poručuju iz Trans Aida.