Upoznajte se na GS Forumu
Gej Srbija
Kolumna

Biti peder u svakom smislu (osim karakterno) No. 52: A ili P?

crol | tihomir babić  ·  Odabrao: m  ·  Dodato: 11. SEP 2017

Jesi a ili p? Jedno pitanje, dva slova, jedan tačan odgovor. Dva slova zbog kojih se traži način da se neugodan susret što ranije privede kraju. Zbog ovih slova raspadali su se brakovi, istraživali novi kontinenti, uživalo u opijumu, otkrivala spiritualnost, proklinjao celi svet, smišljalo oružje masovnog uništenja i zalagalo za večni mir u svetu. Sve mi se čini da se i crkveni raskol dogodio samo zato što se nikako nisu mogli dogovoriti ko je aktivan, a ko pasivan. Ko prima, a ko daje.

Aktivan ili pasivan, a ili p. Dva pojma kojima poprilično dugo nisam niti znao značenje. Jednako kao i za dva slova koja ih skraćuju u nešto što deluje kao retardirana verzija kviza "Brojke i slova".

Da, priznajem, dugo nisam znao za postojanje pojma aktivan i pasivan u pederskom seksu. Dok nisam znao, sve mi je delovalo puno jednostavnije. Znao sam, diže mi se na muške. Baš da imam neki specifični tip, nemam. Nisam zahtevan, dovoljno je da mi se digne na njega i moj je tip.

Diranjem prostate ne dirate u svoju muškost

Ako ćemo malo detaljnije, znao sam da me pali dobro dupe. Jao, šta bih sve dao da ga mogu sprašiti u neko dobro, čvrsto dupe. I da mi ga neki dobar lik popuši. Istina, znao sam da me pali i dobra kita. Jao, šta bih sve dao da mi neko dobru, čvrstu kitu spraši u dupe. I da popušim nekom dobrom liku. U toj čežnji i mirenju s tim da mi se tako nešto neće dogoditi, otkrio sam internet. S otkrićem interneta, otkrio sam da pederski svet nije tako jednostavan kako sam zamišljao.

Otkrio sam da zaista postoje ljudi koji isključivo žele da im ga neko spraši i oni koji ga isključivo žele nekome sprašiti. To mi je tada, jednako kao i danas, bilo potpuno retardirano. Za mene je seks jednostavno seks, nešto što pruža užitak. S voljenom osobom ili s osobom koju si pijan dovukao u svoj krevet. Ili s voljenom osobom koju si pijan dovukao u svoj krevet.

Sve kombinacije su moguće, kao i u seksu. Ograničiti se na samo jedan segment koji pruža zadovoljstvo meni je, da ponovim, potpuno retardirano. Bilo mi je nemoguće shvatiti taj koncept. U redu, sada je neko isključivo pasivan. Obožava kitu u dupetu. Ali, ne dopušta da se njemu puši. Jer, on je pasivan, pa on to radi. I s aktivcem je, a aktivac to ne radi. Kako onda svršavaš, dečko?

Ne daš da ti se puši, nećeš ga gurnuti nekome u dupe. Masturbacija? Pa masturbacija je simulacija penetracije, tako da ne razumem zašto neko može uživati u šamaranju majmuna, imao kitu u dupetu ili ne (pasivac, ne majmun), a ne može u penetriranju u nečije dupe. Isto je, samo bolje. A aktivac? Kakav to sadistički idiot bi hteo nekome, brojeno u desetinama minuta, priuštiti nešto što je apsolutno neugodno i izaziva grozan osećaj?

I, k tome, shvatanje o svom majstorstvu graditi na tome da je najduže od svih kod nekoga izazivao grozan osećaj. Ili, ako je ugodno, kakav to mazohistički idiot bi hteo sebi uskratiti nešto što je neverovatno ugodno i pruža divan osećaj? Ajde, žestoki moji aktivci, priznajte da tu i tamo malo promasirate prostatu u mraku sobe, dok niko ne gleda. Ipak je gejzirčić koji time rezultira malčice bogatiji i viši, što jeste, jeste. Slobodno, diranjem prostate ne dirate u svoju muškost.

Pasivac je podređen i žensko

Zanimljiva mi je i reč koja bi ovo opisala. Biti aktivan ili pasivan je jedna od uloga. Reč "uloga" redovno me i na prvu asocira na pozorište ili film. Na osobu, glumca, koja otelotvoruje neki lik koji, u pravilu, nije on. Asocira na nešto što podseća na stvarnost, ali nije stvarnost. I to je veći užitak što iluzija više podseća na stvarnost. Glumimo na ulici, glumimo u školi, glumimo na poslu. To pogotovo vredi za one u ormaru. Nauštrb onoga što jesmo, radije biramo biti ono što drugi očekuju od nas. Ili mislimo da očekuju od nas?

Je li moguće da se takav model ponašanja precrtava na seks i očekivanja u seksu? Budimo iskreni, definisanje i izjašnjavanje kao aktivac ili pasivac u pederskom svetu vrlo retko ima veze isključivo sa seksom. U pravilu, to povlači i određena očekivanja u fizičkom smislu. Ako je neko aktivac, trebao bi biti viši, mišićaviji, dlakaviji, obdareniji, možda grublji i dominantniji. Ili se očekuje da neko takvog izgleda mora biti aktivac. Ako je neko pasivac, trebao bi biti niži, sitnije građe, nedlakav, nežniji i podložniji. Ili se očekuje da neko takvog izgleda mora biti pasivac.

Očekivanja su gadna stvar, kao što sam već rekao. Teraju nas da budemo ono što drugi očekuju od nas. Ili mislimo da očekuju od nas. Lično, znam solidan broj muškaraca, a neke sam imao priliku i malo podrobnije upoznati, koji su pasivci iz vrlo jednostavnog razloga. Nisu imali priliku probati išta drugo. Partner(i) im nisu dopustili. Prihvatili su tuđa očekivanja i počeli se definisati kroz njih.

Naravno, budimo još iskreniji. U pederskom svetu, seksualne uloge (gluma?) retko imaju veze isključivo sa seksom i očekivanjima u fizičkom smislu. Ako je neko aktivac (iznad?) u seksu, to znači da je on muško u vezi, maskulinizovaniji, dominantniji, intelektualno jači, on je taj čija reč se sluša, on je taj koji je prvi. Ako je neko pasivac (ispod?) u seksu, to znači da je on žensko u vezi, feminiziraniji, podložniji, intelektualno slabiji, on je taj čija reč se manje sluša, on je taj koji je drugi.

Jesu li seksualni i ljubavni pederski odnosi samo bedna i nesvesna simulacija heteroseksualnih odnosa?

To neodoljivo podseća na heteronormativne i, još bitnije, patrijarhalne obrasce ponašanja. S obzirom na to da živimo u takvom društvu, to društvo nas i oblikuje. Stoga i ne čudi mogućnost da se takvi obrasci ponašanja prenose i na odnose koji nemaju nikakve veze s heteronormativnošću i patrijarhalnošću. Je li moguće da su pederski odnosi, seksualni i ljubavni, samo bedna i nesvesna simulacija heteroseksualnih odnosa? Igranje naučenih uloga? Ili, kako već rekoh, otelotvorenje onoga što nismo. Čini se da jesu.

I u poslednjem tekstu spominjao sam fetišizaciju seksa, drugih osoba, samih sebe i odnosa s drugima kroz pornografiju. Do upoznavanja s tim svetom nisam niti bio svestan mnogih uloga koje se nude u scenariju. Je li moguće da niti ostali nisu znali? Da su određenu ulogu prihvatili i kroz upoređivanja sebe s onim što vide u tom moru napaljujućih stvari?

Upoređujući sebe s tim kako izgleda tipični pasivac ili tipični aktivac, kako izgleda twink, kako izgleda daddy, koja je njihova tipična uloga u seksu i šta scenarista od njih očekuje, umislili su da se takav scenario primenjuje i na njih. Je li moguće da su pederski, seksualni i ljubavni, odnosi samo bedna i nesvesna simulacija pornografskog sadržaja? U prošlom tekstu sam pokazao da jesu.

Ne tvrdim da zaista ne postoje ljudi koji su isključivo aktivci ili oni koji su isključivo pasivci, a tu identifikaciju zadržavaju isključivo na seksualnom nivou. Međutim, vredi se ponekad i zapitati koje sve značenje dajemo tome kada se identifikujemo kao aktivci ili pasivci. Ima li to veze samo s čistim seksualnim užitkom? Ili sebi na taj način pripisujemo neke karakteristike za koje mislimo da nam daju osećaj više vrednosti i pravo dominacije nad nekim? Ili sebi na taj način pripisujemo neke karakteristike za koje mislimo da nužno vode podložnosti pod nekim.

Društvo koje uči da pederi nisu "pravi muškarci"

Zajebana je to stvar. Homofobično društvo u kojem odrastamo. Društvo koje nas uči da pederi, u najbolju ruku, nisu "pravi muškarci" nego neki smešni bezveznjaci koji jednostavno nisu ravnopravni normalnim ljudima. Društvo u kojem je za preživljavanje u ormaru nužno glumiti, preuzeti određenu ulogu kao i u seksu, ono što nisi.

I ponositi se time kada iluzija što je više moguće podseća na stvarnost, na nekog drugog. Kao i svaki glumac koji drži do sebe. Društvo koje nas još uvek uči da je žena stvorena da bude pasivna i druga. Društvo u kojem je ipak muškarac glava kuće, ipak on im sposobnost donošenja dobrih odluka, ipak on prehranjuje porodicu. Žena je tu da bude poslušna, zavisna, preda se i u potpunosti prilagodi svom muškarcu. U tome treba naći užitak.

Je li onda čudno da iz takvog društva izlaze pederi koji seksualnu aktivnost i pasivnost vezuju uz dominaciju i podložnost na svim ostalim životnim poljima? Je li onda čudno da se na taj način leči vlastiti kompleks niže vrednosti, nesigurnost u vlastitu muškost i adekvatnost, frustracije zbog neprihvatanja, homofobije i autohomofobije?

Je li čudno da se veza svodi na borbu ko je glava kuće? Na borbu oko toga ko donosi odluku, a ko je poslušan. Ko nameće želje, a ko ih ispunjava.

Dodajmo na to uticaj pornografije, koja savršeno podržava takav razvoj situacije, pa dobijemo ono što sada imamo. Da većina ipak, definisali se kao aktivni ili pasivni i koje god značenje tome pripisivali, jednostavno igra ulogu izgrađenu na tuđim očekivanjima.

Svaka čast na uverljivosti, ali aplauz će izostati. I pitam se je li odgovor na pitanje odakle takva uverljivost isti koji je dao i Peter Selers: "Mene nema. Ne postoji 'ja'... Nekad je postojalo, ali sam ga dao hirurški odstraniti".

 

svet srbija region scena sport kolumna art & s-he-istory coming out zdravlje queeropedia queer filmovi muzika priče teorija prikazi i recenzije religija porno antibiotik intervju istorija sociologija psihijatrija & psihologija putovanja linkovi