Upoznajte se na GS Forumu
Gej Srbija
Kolumna

Biti peder u svakom smislu (osim karakterno) No. 51: Pornografska svakodnevnica

Tihomir Babić | crol.hr  ·  Odabrao: m  ·  Dodato: 04. SEP 2017

Navodno živimo u svetu koji nikad u istoriji nije bio toliko erotizovan. Nikad pornografija nije bila toliko prećutno prihvaćena. I nikad se manje nije pričalo o onome što je toliko prihvaćeno. Očekivao bi čovek da prihvaćenost automatski neku temu briše iz kategorije tabua. Ali, izgleda da je naglasak na prećutnom, a ne prihvatanju.

Ako je naš uopšteni svet visokoerotizovan, tada bi se za svet pedera mogao reći da je hipererotizovan. Zanimljivo, niti to ne pomaže. Jednostavno, rasprava o pornografiji izbegava se u najširem mogućem luku. Konkretno, rasprava o njenim posledicama.

Šta je loše u tome da se čovek malo opusti u vlastitom društvu?

Razumem, postoje i stvarni razlozi izbegavanja rasprave. Prvo, istraživanja o uticaju pornografije na ljudski mozak još uvek su na samom začetku. Što ne znači da nema određenih zaključaka. Drugi razlog izbegavanja rasprave takođe je vrlo jasan. Zašto raspravljati o nečemu što je opšte prihvaćeno, o nečemu što svi rade i što, očito, ne može imati nikakve negativne posledice.

Osim ako bapske priče o masturbatorskoj slepoći ne vrede i za uživatelje pornografije. No, je li to zaista tako?

Konsenzus još uvek ne postoji jer su istraživanja, kako rekoh, još uveku u počecima. Kako to obično i biva, zaključci su često dijametralno suprotni. Neka istraživanja zaključuju da zavisnost o (internet) pornografiji ne postoji. Drugi zaključuju da ta zavisnost itekako postoji. Jedan od njih je i Geri Vilson, autor knjige "Your Brain On Porn".

Zavisnost od internet pornografije? Teško je zamisliti da u tome ima nešto opasno i ozbiljno kako reč "zavisnost" sugeriše. Nema ništa loše u tome da se čovek nakon škole, faksa, posla malo opusti u vlastitom društvu. Pa ga nekih pola sata nateže na sliku dobrog frajera. Ili produži na sat vremena, možda dva ili tri, otvarajući sve veći broj tabova.

Moguće je i produžiti za još koji sat, sa slika se prelazi na video. S "opšte" pornjave, prelazi se na malo specifičniju. Pa se, zavisno o preferenciji, bira: twinks, bears, jocks, amateur, public, outdoor, interracial, black cocks, Asian, shemale, pissing, fisting, bondage, daddy, cumshot, facial, blowjob, rimming, anal, college, group, underwear, dick, bareback, solo, cam boys, dildo, bukkake. Nemojte glumiti šok i nevericu.

Verujem da sve te kategorije nisu stvorene isključivo za mene.

Možda se čovek zaigra do ranog jutra pa otkazuje i odlazak na posao

Prošli su već sati i sati, a nema ništa zabavnije od edginga. A više ni ove kategorije nisu dovoljne. Potrebno je nešto žešće, nešto još sličnije pravom seksu. Recimo, web cam i masturbiranje uživo s nekim. Može i poneki chat, gde će se stvari još dodatno začiniti u razgovoru s nekim i zamišljanjem da se upravo ševite.

Nije loše niti dogovoriti susret ili barem glumiti da ga želite dogovoriti, sve dok ne dođe trenutak da neko dođe kod nekoga. Tada je najbolje netragom nestati i preći na rajcanje s nekim drugim, a možda s njim padne i kakva razmena slika. Ili drkica preko Skype-a, zašto ne. Već je i jutro, što je dosta pouzdan znak preterivanja. Sreća da je vikend, treba svršiti s ovim likom na Skype-u, nakon toga se može mirno spavati.

Doduše, s grižom savesti zbog zadnjih osam sati provedenih pred kompjuterom s vrlo osetljivim džojstikom u ruci. Nekad se takve seanse odvijaju i celi vikend. Ponekad se i otkazuju dogovori s prijateljima jer želite još malo više vremena za sebe. Ili se preskaču neka predavanja radi višesatne jutarnje masturbatorske seanse.

Možda se, nakon što se čovek zaigra do rano ujutro, otkazuje i odlazak na posao. Raspadaju se i veze zbog nemogućnosti kontrolisanja potrebe da majmuna bacate u nesvest s nekim na kameri, a vaš dečko to smatra varanjem. Ili jednostavno opsednutost masturbiranjem uz pornjavu biva tolika da se gubi čak i interes za seks s dečkom pored vas. Ili taj seks jednostavno nije "to".

Ne pruža užitak kao što pruža višesatna samotna seansa uz dobar odabir pornjave. Pa se u ekstremnim slučajevima počne trošiti i lova na pornjavu, možda i raznorazne seksualne radnike spremne ispuniti vaše seksualne maštarije koje se sramite priznati vlastitom partneru.

"Drogiranje" pornografijom

Usput sleduje i otkaz zbog nedolazaka na posao ili neodgovornog obavljanja posla zbog neispavanosti i nemogućnosti koncentracije na bilo što osim na pornografiju. A varanje partnera postaje redovno. Kao i griža savesti, uz plaćanje ili besplatno. Zvuči preterano? Možda i da.

Ali, ako pročitate pokoje svedočenje na stranici Your Brain On Porn, verujem da će mnogi uočiti iznenađujuće sličnosti s vlastitim ponašanjem. Prema svedočenjiima mnogih koji su zaključili da su zavisni od internet pornografije i odlučili je prestati gledati, ovako nešto je poprilično čest scenario. Neki slučajevi nisu toliko ekstremni, neki su još ekstremniji. U svakom slučaju, svi svedoče isto.

A to je da s vremenom samo žele još i još, zadovoljstva je sve manje, pa je potreban što jači "šut". Zvuči kao svaka druga zavisnost, zar ne? Zašto je internet pornografija specifična?

Prema Geriju Vilsonu, ovde nije reč o zavisnosti od masturbacije, pornografiji per se, čak niti o orgazmu. Zavisnost se rađa zbog noviteta, svežeg priliva bezbroj partnera za parenje, sve nadohvat ruke. Koje ruke, zavisi od individualnih preferencija. Studije pokazuju da nisu sama golotinja i pornografija ono što izaziva zavisnost, nego upravo noviteti, nešto što dosada nisu videli.

Pa je tako sa svakim prikazivanjem iste pornjave uzbuđenja sve manje. Pusti nakon toga ispitanicima video koji nisu videli, opa, erekcija tvrda kao kamen. Zašto? Coolidge efekt. Efekt poznat u životinjskom svetu, prema kojem mužjak pokazuje obnovljenu seksualnu energiju i želju, ako biva "snabdevan" novim partnerkama, čak i nakon seksa s prethodnim, a još uvek "zainteresovanim", partnerkama.

Pornografija je, u tom smislu, simulacija evolucijskog džekpota. Toliko partnera koje treba oploditi, a tako malo vremena!

Konstantni vrhunac amo, jer utehe nema u stvarnom životu

Hronična i preterana stimulacija pornografijom dižu nivo dopamina, akumulacija proteina delta-FosB pokreće "binge mechanism" i zatvara krug žudnje za sve više i više onoga što nam čini zadovoljstvo o kojem postajemo zavisni. U ovom slučaju, pornografije. Ili, da budemo precizni, nečeg novog. Nove pornografije. Akumulacija delta-FosB vodi strukturnim promenama mozga, koje su potpuno iste kao i kod svih zavisnosti: umrtvljena osjetljivost na sve ostale nadražaje koji bi trebali izazvati zadovoljstvo, hiperreaktivnost na sredstvo zadovoljenja zavisnosti te sve slabija snaga volje.

Je li moguće da internet pornografija može izazvati zavisnost i menjati mozak na ovaj način, još je potrebno dokazati. Međutim, potpuno zdravorazumski deluje pretpostavka da internet pornografija vrlo verovatno deluje na nas i na naše ponašanje. Tehnološke promene menjaju nivo, učestalost i način procesuiranja pojedinih nadražaja.

A te promene, već sad se pokazuje, menjaju naš mozak, način na koji razmišljamo, šta osećamo i kako se ponašamo. Zašto bi bilo suludo pretpostaviti da je internet pornografija, nešto još uvek poprilično novo, takođe jedna od stvari koja utiče na tu promenu?

Navodno utiče na to kako doživljavamo ljubavni i seksualni odnos, utiče na emotivni aspekt koji je nužan za ostvarivanje i održavanje takvog odnosa, iskrivljuje perspektivu i očekivanja iz takvog odnosa. Na kraju, iz takvog odnosa želimo konstantni vrhunac, repliku onoga što nam daje pornografija. Budući da je pornografski podražaj umetan i ekstreman, svaka osoba iz stvarnog života nas razočara jer ne uspe ispuniti naša očekivanja. Očekivanja koja nemaju veze sa stvarnim svetom.

Traženje partnera po pravilima pornografije

Zanimljivo je, recimo, da se čak i traženje partnera u pravilu odvija po pravilima pornografije. Uzmimo za primer Planet Romeo ili Grindr. Nešto što sam jednom prilikom nazvao Cringr. Potraga za seksualnim partnerom zvuči poput nabrajanja pornografskih kategorija, kao što sam ih ja maločas nasumice pobacao u tekst. Tražim isključivo aktivnog, tražim isključivo pasivnog.

Tražimo isključivo XXL kite, tražim mlađe od dvadeset, tražim samo starije od četrdeset. Tražim samo obrijane, tražim samo dlakave. Tražim nekoga da drkamo uz pornjavu, tražim nekoga da mu popušim. Hoću nekoga da drkamo u javnom WC-u, neka se javi neko koga pali ševa na otvorenom. Par traži drugi par, par traži trećeg, treći traži par. Plaćam studentu za pušenje, naplaćujem razvaljivanje nevine guze.

Hoću starijeg sponzora, hoću mlađeg da ga sponzorišem. Tražim femi likove, tražim isključivo mišićave. Lista je beskrajno raznolika i svaki od tih zahteva ima svoju kategoriju na svakoj pornostranici koja imalo drži do sebe.

A oni koji traže vezu? Princip je isti kao i kod svakog priprostog drkadžije. Uprkos tome što je većina beskrajno razočarana uletima, onime što doživljavaju u virtualnom svetu dejtovanja i kakvi likovi im se nude, oni i dalje ostaju verni članovi. Ili svako malo odlaze, ali se još brže vraćaju.

Uprkos tome što viđaju uvek iste tipove i uvek iste modele ponašanja, a svako javljanje i susret završava mišlju "Koji k**** meni ovo treba!?". I one željne ljubavi i one željne ispunjenja svojih pornografskih fantazija i one priproste drkadžije zavisne od pornografije, sve ih u začaranom krugu drži jedna stvar: žudnja za nečim novim.

Drkadžijski principi

Nada da je ovaj lik baš onaj pravi s kojim će ostvariti ljubav života, premda su se bezbroj puta uverili da su se bezbroj puta razuverili. Nada da je onaj tamo lik baš onaj pravi s kojim će konačno otići drkati u javni WC, a neće ih, kao i stotinu njih pre, izigrati lažnim dogovaranjem.

Nada da je baš ovaj sledeći video, kompilacija ceđenja guste bele sperme iz velikih crnih kita, onaj pravi uz koji će doživeti do tada nepoznati vrhunac i zadovoljstvo svršavanja.

Stvari su verovatno jednostavnije nego što mislimo. Izgleda da većina pedera funkcioniše po drkadžijskom principu, pa čak i kad je reč o ljubavi.

Možda nije problem u tome da su svi pederi ludi. Niti je kriva naša asocijalnost, anksioznost, previsoki kriterijumi, preterana normalnost i što sve ne okrivljujemo za začarani krug razočaranja. Šta ako su stvari jednostavnije nego što mislimo? Možda je ono što tražimo udaljeno samo jedno drkanje manje.

Možda sam konačno, nakon pedeset tekstova, došao do odgovora na pitanje kako biti peder u svakom smislu. Tako da se prestane biti drkadžija u svakom smislu.

 

svet srbija region scena sport kolumna art & s-he-istory coming out zdravlje queeropedia queer filmovi muzika priče teorija prikazi i recenzije religija porno antibiotik intervju istorija sociologija psihijatrija & psihologija putovanja linkovi