Upoznajte se na GS Forumu
Gej Srbija
Kolumna

Biti peder u svakom smislu (osim karakterno) No. 38: Seksualna (dez)orijentacija u četiri čina

crol | tihomir babić  ·  Odabrao: m  ·  Dodato: 07. MAR 2017

Prvi čin. Nakon što sam prešao u pedere, počeo sam preispitivati svoju vezu koja je tome prethodila. I osećaje koji su postojali. Ili sam mislio da su postojali. Takvo preispitivanje je prirodan proces poznat većini. S obzirom da je reč o vezi koja je trajala tri godine, ništa čudno. Ono što je moje preispitivanje dodatno zakomplikovalo jeste to što sam, kao peder, preispitivao svoju trogodišnju vezu s curom.

Tri godine imao sam osećaj da je volim, tri godine sam mislio da me uzbuđuje mentalno i fizički. I onda smo prekinuli. Ja sam prekinuo. Puno razloga za prekid se nakupilo. Niti jedan nije bio moja seksualnost. Bila je to moja prva ljubav, prva veza studentskih dana. Je li moguće da sam tri godine živeo u zabludi? Da sam tri godine veze bio nesvestan toga da sam peder, do te mere da sam umislio svoju emocionalnu i fizičku uzbuđenost? Je li moguće umisliti erekciju?

Za sebe sam bio heteroseksualan i ponašao sam se potpuno u skladu s tim

Svejedno, bio sam svestan koliko me muškarci uzbuđuju. Moja tadašnja pornografska kolekcija, vrlo zavidne "gigabajtaže" i pederske konzistentnosti, bila je živi dokaz toga. To sam racionalizovao na način da me žene uzbuđuju emotivno i seksualno, a muškarci samo seksualno. Sa ženama se mogu ševiti i biti s njima u vezi, s muškarcima se mogu samo ševiti, ali veza s njima je nezamisliva.

S jedne strane, bio sam uveren da moja ljubav prema tadašnjoj curi nije bila laž. Jednostavno iz razloga što tada nisam priznao da sam peder, što razlog za prekid nije bio to što sam peder i što sam se tek kasnije počeo doživljavati i nazivati pederom. Dakle, za sebe sam bio heteroseksualan i ponašao sam se potpuno u skladu s tim. S druge strane, razmišljao sam, ipak je moguće da sam sve te osećaje umislio kako se ne bih morao suočiti s vlastitom seksualnošću. Svestan sam da je čovek sposoban za neverovatne stvari, samo da bi pobegao od onoga što jeste. Čak i umisliti da može pobeći od toga.

No, je li moguće i da su moji osećaji prema toj curi bili toliko jaki da sam svoju pravu seksualnu orijentaciju uspeo, bez ikakvih smetnji, staviti u drugi plan? Je li moguće da je emocionalna povezanost bila toliko jaka?

Nisam tada doneo nikakav zaključak o svemu. Ostavio sam to u prošlosti. Pamteći je kao vezu čije postojanje je dovedeno u pitanje mojim otkrivanjem vlastite seksualne orijentacije. Prave seksualne orijentacije, ne one umišljene heteroseksualne ili biseksualne.

Ako mogu biti s muškarcem, zašto ne bih mogao biti i s transrodnim muškarcem?

Drugi čin. Naredna veza nije bila dovedena u pitanje mojim otkrivanjem vlastite seksualne orijentacije. Ona je rezultat, između ostalog, upravo otkrivanja vlastite seksualne orijentacije. Osnovni preduslov. Ta je veza istovremeno bila i uzrok moje emancipacije kao pedera. Kroz tu vezu sam u potpunosti prihvatio sebe kao pedera. Kroz tu vezu sam izašao iz ormara. U toj vezi sam realizovao dugo potiskivanu želju za seksom s muškarcem.

I, najbitnije, kroz tu vezu sam ostvario ono za što sam mislio da je nemoguće. Nemoguće ne zbog drugih, nego zbog mene. Otkrio sam da mogu ostvariti romantičnu emocionalnu povezanost s muškarcem. Ne samo da mogu, nego to i želim. Ne samo da i želim, nego sam u tome šest godina uspevao.

Treći čin. Veza koja je usledila nakon tih šest godina nastavljala se na sve što sam prethodnih godina zaključio o sebi. Može se reći da sam u tu vezu ušao kompletniji nego ikad. Potpuno svestan sebe. S toliko toga naučenog o sebi i drugima kroz vlastita i tuđa iskustva. S iskustvom dugogodišnje pederske veze, s iskustvom zajedničkog pederskog života, s iskustvom emancipacije nas kao pederskog para.

I, naravno, kao emancipovani peder, bez imalo sumnji u vlastitu seksualnost i rodnost, s vrlo jasnom slikom onoga što želim i onoga što želim izbeći. Dogodila se divna dvogodišnja veza s osobom koja me od početka neverovatno uzbuđivala i mentalno i fizički. Kako nisam više imao puno toga revolucionarnog saznati o sebi (ili sam barem tako mislio), mogao sam se potpuno rasterećeno prepustiti potpunom upoznavanju njega kao osobe.

I verovatno sam prvi put doživeo da me neko od samog početka uzbuđuje kao osoba, a ne kao objekat. Jedna tema na gay.hr-u podstakla me da toga postanem svestan. Dok sam još bio aktivan na tom forumu, postojala je tema naslova u stilu "Biste li mogli biti s trans osobom" ili nešto u tom stilu. Da, normalno, ne vidim zašto ne bih mogao biti. Ako mogu biti s muškarcem, zašto ne bih mogao biti i s transrodnim muškarcem? Muškarac je. S transrodnom ženom ne bih mogao biti. Ipak sam peder, a žene me ne privlače.

Ako je moj dragi odjednom postao draga, je li reč o drugoj osobi?

Ali, je li stvarno tako jednostavno? Šta bi bilo da moj dragi shvati da je heteroseksualna transrodna žena i da njegova transrodnost ne menja želju da bude sa mnom niti utiče na ljubav prema meni? Utiče li to na moju ljubav? Pomislio sam da bih u tom slučaju mogao biti s transrodnom ženom.

Nisam ni slutio da će uskoro ta zamišljena situacija postati stvarnost. Zaista, dragi me uhvatio jedan dan i saopštio mi da je transrodan, da već neko vreme o tome razgovara s psihološkinjom. A budući da sam peder, to znači i kraj naše veze. Naravno, bio sam potpuno šokiran time jer nisam to očekivao. Niti njegovu transrodnost niti prekid.

Nakon što sam se uspeo malo pribrati od šoka i stavljanja pred gotov čin, ulovio sam se da razmišljam o nečemu potpuno neočekivanom. Zašto bi to bio kraj naše veze? I koja je zapravo granica ljubavi? Znači li da je time što je moj dragi odjednom postao draga reč o drugoj osobi? Prestaje li samim time naprasno i moja ljubav? Danas ga volim, sutra je ne volim. Ista osoba. I šta uopšte moje saznanje menja?

Mijenja li moje saznanje o njegovoj transrodnosti činjenicu da sam, očito, dvije godine bio zaljubljen u curu? Očito mogu biti s curom. Očito jesam u vezi s curom. Samo što to do sad nisam znao. Prestaje li mogućnost veze saznanjem o njegovoj transrodnosti? Volim li nekoga kao osobu ili volim nečija primarna i sekundarna polna obeležja?

Samo sam se pitao i nisam zaključio ništa definitivno. Ali da mislim da mogu biti s njim. Ili s njom. I da ne vidim zašto bi to menjalo naš odnos. I veza je nastavila živeti još nekoliko meseci. Nažalost, nakon toga, veza se ipak završila zbog razloga koji nemaju nikakve veze s transrodnošću. O tim razlozima sam dovoljno i razmišljao i pisao, pa ovaj put neću.

A moj bivši dragi danas se deklariše kao rodno varijabilna osoba.

Ne mislim da bi me nečija transrodnost sprečila u tome da se zaljubim, ili odljubim

U međuvremenu sam složio neke stvari u glavi. I zaključio da ne mislim da bi me nečija transrodnost sprečila u tome da se u nekoga zaljubim. Ili da bi me nečija transrodnost podstakla u tome da se odljubim. Sad znam da ne bi.

Četvrti čin počinje u haosu oporavljanja od prekida, pokušaja ponovnog pronalaženja i izmišljanja samog sebe. Deset godina je prošlo otkako svoju prvu bivšu dragu nisam video, čuo, niti znao bilo šta o njoj. I nakon tačno deset godina, javila se. Potpuno neočekivano opet smo uspostavili kontakt, pretresamo gotovo svakodnevno prošlost, sadašnjost i budućnost. Nakon deset godina, opet gradimo prijateljski odnos.

Deset godina nisam razmišljao o nalaženju odgovora na pitanje je li ljubav prema njoj bila laž samo zato što sam u međuvremenu otkrio da sam peder. Pričali smo o tome i shvatio sam da sam sad, nakon svega što sam doživeo, potpuno siguran da ljubav prema njoj nije bila laž. Kao što nije bila niti ljubav iz drugog čina. Kao što nije niti ljubav iz trećeg čina.

Prva je ljubav dovedena u pitanje zbog moje seksualnosti i potrebe za tačnom identifikacijom sebe kao seksualnog bića, a sve kako bih se zatim mogao emocionalno identifikovati i realizovati. Zbog potrebe da prihvatim tu identifikaciju i realizujem je kroz vezu s osobama na koje me usmerava moja seksualnost. S muškarcima. Prihvatanje moje seksualnosti dovelo je do veze koja je tu seksualnost emancipovala i u punom smislu realizovala.

Iskustvo iz te veze dovelo je do mogućnosti da, kao osoba na miru sa samim sobom, potpuno uživam u nekom kao osobi u trećoj vezi. Da bi krug bio zatvoren time što je na kraju te veze moja seksualnost dovedena u pitanje zbog ljubavi. I zbog potrebe za izbegavanjem tačne identifikacije sebe kao seksualnog bića. Shvatanjem da je ona očito, barem kod mene, zavisna i o emocionalnoj samoidentifikaciji i realizaciji.

Bez "pomaknutosti" ne bi bilo ova četiri čina

Zanimljiva je ta promena koju čovek prođe. Od potrebe da nađe sebe tako da pronađe identifikacioni okvir koji mu je najbliži i pripada nečemu, do potrebe da nađe sebe tako da se reši svih identifikacionih okvira i da ne pripada ničemu.

Neko će reći, cela ova litanija je nepotrebna. Jednostavno si biseksualan i gotovo. Možda. Ne bih rekao da jesam niti se identifikujem kao biseksualan. Žene same po sebi, objektivizirane, ne uzbuđuju me seksualno. Muškarci da. U redu, možda nisam biseksualan. Možda sam panseksualan. Možda sam poliseksualan. Možda. Nikad nisam bio preveliki obožavatelj rigidnih definisanja, rigidnog identifikovanja, trpanja u ladice i zadanosti uopšteno.

Lažem. Ne podnosim rigidno definisanje, rigidno identifikovanje, trpanje u ladice i zadanosti uopšteno!

Kad se govori o odnosu seksualnosti i ljubavi, obično se govori na način da je seksualnost osnova koja određuje među kojom ćemo grupom ljudi tražiti i nalaziti seksualne partnere te partnere za romantičnu ljubav. I to na način da je ta veza jednosmerna. Da je seksualnost preduslov za romantičnu ljubav. Seksualna orijentacija danas se najčešće objašnjava kroz razne skale koje govore o "omerima" raznih orijentacija kod svakog od nas.

Sve su češća razmišljanja o seksualnosti kao nečemu što nije statično i što se menja u određenoj meri kroz život. Zašto ne bi bilo zamislivo da je seksualna orijentacija nešto što nas u načelu usmerava prema određenim romantičnim partnerima. Ali da isto tako, kroz neke scenarije, baš ta romantična ljubav može imati i povratan uticaj na seksualnu orijentaciju. Je li zamislivo da je upravo romantična ljubav prema nekom jedan od faktora koji nas barem malo može pomaknuti na skali seksualnosti?

Ili sam ja "pomaknut" u glavi. I to je sasvim u redu. Bez te pomaknutosti ne bi bilo niti ova četiri čina. Ko zna kakav će biti sledeći.

 

Vaši Komentari
jooooj ...ko ce ovo citati
berlin · 09.03.2017, 10:55
svet srbija region scena sport kolumna art & s-he-istory coming out zdravlje queeropedia queer filmovi muzika priče teorija prikazi i recenzije religija porno antibiotik intervju istorija sociologija psihijatrija & psihologija putovanja linkovi