BiH i region održavaju nisku stopu HIV-a i AIDS-a

Svetski Dan borbe protiv AIDS-a obeležen je ovog meseca u Federaciji Bosne i Hercegovine (FBiH) nizom aktivnosti u najvećim gradovima, u skladu sa nastojanjima Svetske zdravstvene organizacije za promovisanje borbe protiv AIDS-a.

Informacije o HIV-u i AIDS-u, prevenciji i seksualno prenosivim bolestima, kao i poverljivo savetovanje i testiranje na HIV i hepatitis bili su na raspolaganju građanima.

Prema rečima Jelene Ravlije, glavnog epidemiloga u institutu FBiH za javno zdravlje, širenju HIV-a u zemlji doprinose loši socioekonomski uslovi, visoka nezaposlenost, nedostatak obrazovanja, kriminal i porast zloupotrebe narkotika, prostitucija, trgovina ljudima i drugi faktori rizika.

„U prvih 11 meseci ove godine prijavljena su 24 nova slučaja HIV-a, a u četiri je ustanovljen AIDS, ali to je 9,5 puta manje od proseka EU. Trenutno 108 ljudi ima HIV [u ovoj zemlji]",rekla je Ravlija za SETimes.

Zlatko Čardaklija, federalni Koordinator za borbu protiv HIV-a i AIDS-a, smatra da je ohrabrujuće to što među evropskim zemljama BiH ima najnižu stopu zaraze HIV-om, zahvaljujući vladinim i entitetskim investicijama, javnim zdravstvenim ustanovama i nevladinim organizacijama.

On je objasnio da je u poslednjoj deceniji u BiH uvedena vrlo aktivna anti-retrovirusna terapija, koja je stabilizovala stanje mnogih pacijenata obolelih od AIDS-a.

„Hrvatska ima osam puta više, a Srbija 20 puta više zaraženih ljudi nego BiH, ali i to su zemlje sa malim nivoom zaraženosti [u odnosu na EU]", dodaje Čardaklija.

Procenjuje se da je u svetu preko 34 miliona ljudi zaraženo HIV-om, od čega 2,5 miliona novozaraženih u 2011, dok je 1,7 miliona preminulo od AIDS-a. U poslednje dve godine BiH je imala u proseku 26 građana zaraženih HIV-om, pokazuju podaci UNAIDS.

Od 1986, kada je zabeležen prvi slučaj zaražavanja HIV-om, do novembra 2012, BiH je registrovala 221 slučaj zaražavanja građana HIV-om i 120 slučajeva AIDS-a.

Međutim, na Balkanu mnogi i dalje nisu dovoljno informisani o HIV-u i AIDS-u, pa su „žigosanje" i diskriminacija zaraženih i dalje prisutni.

„Zbog žigosanja i diskriminacije ljudi u nekim slučajevima nikome ne kažu da su HIV pozitivni. Ali, svi moramo da budemo aktivni, da se informišemo i obrazujemo o HIV-u i AIDS-u", rekla je za SETimesVedrana Frašto, koja je zadužena za odnose sa javnošću u sarajevskoj fondaciji CURE.

Nedostatak informacija o tome kako se virus prenosi često dovodi do izolacije i diskriminacije osoba zaraženih HIV-om.

„One su često isključene iz društva, ostanu bez posla i lišene su osnovnih ljudskih prava i obrazovanja", rekla je psiholog Tatjana Preradović-Sjenica iz nevladine organizacije Viktorija u Banja Luci, u izjavi za SETimes.

Federalni ministar zdravlja Rusmir Mesihović slaže se da su potrebna dodatna nastojanja da se smanje žigosanje i diskriminacija zaraženih HIV-om.

„Svi mogu da koriste volontersko, besplatno, poverljivo savetovanje i testiranje na 13 lokacija u Federaciji i sedam u Republici Srpskoj. Svi zaraženi HIV-om mogu da imaju opšte tretmane ... u skladu sa svetski priznatim smernicama, u kliničkim centrima u Sarajevu i Tuzli", rekao je Mesihović.

Ana Lovaković