Hapšenja u Turskoj pogodila LGBT+ sportske klubove: „Nastavićemo da igramo“

Talas hapšenja kojim turska vlast od sredine septembra progoni LGBT+ zajednicu stigao je i do mreže kvir sportskih klubova i ekipa širom zemlje. Dve prijateljice koje u jednom velikom turskom gradu vode takve ekipe ispričale su za američki portal Outsports da su nalozi njihovih timova na društvenim mrežama blokirani, a da su neki od njihovih saigrača i prijatelja pritvoreni. Radi njihove bezbednosti, Outsports ih predstavlja izmišljenim imenima, Ajlin i Beren.

„Neki naši saigrači su članovi uprava LGBT+ udruženja u Ankari i Istanbulu koja su obuhvaćena istragama“, kaže Ajlin. „Ljudi koji su nam prijatelji, saigrači i podrška pritvoreni su ili su u zatvoru dok čekaju suđenje.“ Strahuje da mnogi igrači više neće dolaziti na treninge: „Plaše se šta bi njihovo učešće ili vidljivost mogli da znače.“

Akcija „Moja porodica je bezbedna“

Policija je 12. i 13. septembra, pod sloganom „Moja porodica je bezbedna“, sprovela racije u LGBT+ lokalima i udruženjima širom zemlje. Ta politika predsednika Redžepa Tajipa Erdogana predstavlja LGBT+ građane kao počinioce nedefinisanih prekršaja „nepristojnosti“. Proteste u Istanbulu, Mersinu i drugim gradovima policija je rasterivala suzavcem.

Prema podacima koje je ove nedelje izneo aktivista Amnesti internešenela, uhapšeno je 116 ljudi, najmanje 83 je zadržano u pritvoru, a krivične istrage pokrenute su protiv više od 160 osoba. Amnesti navodi da su među zatvorenima i 24 branitelja i braniteljke ljudskih prava LGBTI osoba.

Homoseksualnost u Turskoj nije zabranjena, ali zaštita od diskriminacije je vrlo ograničena. Prajd šetnje, koje su pre desetak godina u velikim gradovima okupljale hiljade ljudi, uglavnom su zabranjene od 2015. Na „Duginoj mapi“ organizacije ILGA-Evropa, od 49 zemalja iza Turske su samo Rusija i Azerbejdžan.

Fudbal, odbojka, trčanje, planinarenje

Kvir sportska scena u Turskoj godinama je rasla uprkos sve težim okolnostima. Najpopularniji je fudbal, a tu su i odbojka, trčanje i planinarenje. Grupe su uglavnom male i neformalne, u najvećim gradovima, i postoje više od deset godina. „To su sasvim obični prostori, o sportu, prijateljstvu i dobrom osećanju, mesta gde se ljudi osećaju bezbedno“, kaže Beren. Ona ističe da na blokiranim nalozima uglavnom stoje fotografije sa treninga i najave događaja: „Tu nema ničeg seksualnog ni nepristojnog. Zajednička im je samo LGBT+ vidljivost.“

Saigrači sada pitaju da li je uopšte bezbedno da se nađu i šutnu loptu. „To su teška pitanja, jer se događaji i dalje odvijaju i svako mora sam da proceni rizik“, kaže Ajlin. Neki LGBT+ ljudi već su napustili zemlju, a ona poziva zajednice u inostranstvu da razmisle kako da praktično pomognu onima koji odlaze.

Prošlog petka održani su protesti ispred turskih ambasada u više od 50 gradova sveta, uključujući i Beograd. „Solidarnost mnogo znači“, kaže Ajlin. „Kada nam se sužava mogućnost da komuniciramo, ljudi i organizacije izvan zemlje mogu da pomognu da se naše priče i dalje čuju.“

Beren upozorava da ovo nije samo turski problem, jer se kampanje protiv LGBT+ osoba i feministkinja svuda vode jezikom „zaštite porodice“ i „zaštite dece“. Ipak, poruka je prkosna: „Želimo da trčimo, šetamo, igramo fudbal i odbojku, sklapamo prijateljstva i budemo zajedno. I nastavićemo to da radimo. Buradajız aşkım.“ Na turskom to znači: „Ovde smo, ljubavi.“

Izvor: outsports.com. Adaptacija: gay-serbia.com.