www.gay-serbia.com
|
www.gay-serbia.com |
Brazilska fudbalska reprezentacija na Svetsko prvenstvo u fudbalu 2026. povela je igrača sa dresom broj 24. Prvi put kada je kultni žuto-zeleni dres izašao na teren sa brojem 24 bilo je pre skoro četiri godine, tokom prvenstva odigranog u Kataru.
Do 2022. godine, pravila FIFA su dozvoljavala timovima da registruju do 23 igrača za zvanične turnire. Ali čak i kada je bio dozvoljen dodatni igrač, ili van strogih zvaničnih turnira, broj 24 se dugo izbegavao u Brazilu.
Razlog leži u kulturnom kontekstu oko tradicionalne, ilegalne igre na sreću nastale u Rio de Žaneiru krajem 19. veka, poznate kao „jogo do bicho“ (igra sa životinjama). Igra, koja je zabranjena od 1946. godine, a čiji su vođe povezani sa kriminalnim organizacijama, i dalje ima snažno značenje širom zemlje. Pobednici se biraju nasumično putem lutrije, a kockari se klade na brojeve povezane sa životinjama. Broj 24 odgovara reči „veado“ (jelen), što je u Brazilu takođe vrsta sleng izraza za gej osobe.
Postoje različite teorije o tome zašto je „veado“ dobio ovo značenje među Brazilcima. Priča koju je objavio novinski portal UOL kaže da poreklo može biti iz vremena kada se reč „desviado“ (skrenut) koristila za označavanje kvir osoba, ili čak iz Diznijevog animiranog filma „Bambi“ 1940-ih. Nekada pogrdni izraz, LGBT+ zajednica ga je tokom godina preuzela i prisvojila.
Na Kopa Americi 2021. godine, ovaj folklorni kontekst postao je javna kontroverza. Brazil je bio jedini od 10 južnoameričkih timova koji su igrali bez broja 24, uprkos tome što su imali ukupno 24 igrača. Grupa aktivista pod nazivom Arko-Iris, što na portugalskom znači „duga“, tužila je Brazilsku fudbalsku konfederaciju (CBF), tražeći da se broj nosi u finalu i tvrdeći da njegovo odsustvo krši FIFA-ina pravila protiv diskriminacije.
Činjenica da lista brojeva u brazilskoj reprezentaciji preskače broj 24, s obzirom na istorijsko-kulturnu konotaciju oko ovog broja i njegovu povezanost sa gej osobama, mora se shvatiti kao jasna uvreda za LGBTI+ zajednicu i kao homofobičan čin, poručili su tada aktivisti.
CBF je odgovorio da više ne može da menja brojeve koji su već dodeljeni svakom igraču na tom Kupu, a tužba je arhivirana. Analiza lista Folha de S. Paulo, u kojoj se Brazil poredi sa 11 zemalja, pokazala je da je broj 24 četiri puta verovatnije korišćen u inostranstvu nego u brazilskim fudbalskim ligama.
Više od godinu dana kasnije, na Svetskom prvenstvu u Kataru 2022. godine, prvom na kojem je FIFA dozvolila 26 fudbalera na spisku, zemlja je prvi put imala igrača na zvaničnom takmičenju sa brojem 24: defanzivca Glejsona Bremera. Upitan o broju, odgovorio je: „To je dres kao i svaki drugi. Važno je biti na Svetskom prvenstvu.“
Ovog puta, dres je poneo Rodžer Ibanjez, 27-godišnji defanzivac koji igra za Al-Ahli u Saudijskoj Arabiji. „Ne mogu se čak ni setiti poslednjeg igrača koji je nosio brazilski dres sa brojem 24 pre Ibanjeza“, našalio se jedan navijač na mreži X.
Kao „gaúcho“, neko rođen u Rio Grande do Sulu, najjužnijoj državi Brazila, Ibanjez je navijač Gremija, kluba osnovanog 1903. godine u Porto Alegreu. Isti klub postao je pionir 1970-ih, sa prvom organizovanom LGBT+ navijačkom grupom, Koligej. Ime je bilo spoj imena noćnog kluba Kolizeu, u vlasništvu navijača Gremija, gde se grupa sastajala, i seksualne orijentacije navijača. Ideja je potekla od Volmara Santosa, vlasnika noćnog kluba, 1977. godine, kada je Brazil bio pod vojnom diktaturom (1964–1985) koja je progonila i LGBT+ osobe.
Kada je grupa Koligej stigla na stadion, tribine su se pretvorile u pravu zabavu, sa muzikom, kostimima u tri boje kluba i neprekidnim skandiranjem. U početku, kako je Santos više puta pričao, morali su da se suoče sa uvredama, pa čak i fizičkim napadima, u jednom trenutku je angažovao obezbeđenje i poslao članove na karate, ali kada je klub počeo da osvaja utakmice i titule, postali su važan deo navijačke baze. Santos je preminuo prošlog januara.
Danas Brazil ima LGBT+ kolektive unutar navijačkih grupa u mnogim klubovima, ali nikada više nije video fenomen poput Koligeja. Godine 2020, nacionalni kolektiv LGBT+ navijačkih grupa, Kanarinjos, pokrenuo je Opservatoriju LGBTfobije u fudbalu, kako bi pratio slučajeve diskriminacije.
Njihov najnoviji izveštaj analizira koliko je timova nosilo dres sa brojem 24 na omladinskom turniru Kopinja Sao Paulo 2025. Od 128 učesnika, imalo ga je samo 32 tima. Ona Ruda, novinar i osnivač Kanarinjosa, kaže da je studija napravljena da pokaže kako se predrasuda usađuje deci od ranog uzrasta.
„Zašto preskakati broj 24? To je poenta. Preskaču ga zbog homofobne kulture. Odsustvo ovog broja pokazuje vrstu homofobije koja je strukturirana unutar institucija, kulture, semiotike i same fudbalske estetike. Kada klub ima nekoga ko nosi broj 24, to ne znači da je odjednom manje homofobičan, ali njegovo odsustvo je problem jer predstavlja poricanje identiteta.“
Ruda kaže da je fudbal jedna od glavnih društvenih aktivnosti u zemlji i deo njenog nacionalnog identiteta. „Fudbal ima društvenu odgovornost. Smešno je čuti ljude kako kažu da se fudbal i politika ne mogu mešati, ljude koji su gledali režime poput vojne diktature kako koriste fudbal za sopstvenu promociju. Fudbal može biti ventil koji vodi ka velikim promenama, kao što je borba protiv LGBTfobije i rodno zasnovanog nasilja“, rekao je za Globalne glasove.
Tekst je izvorno objavljen na engleskom u okviru serijala „Gender Diversity“ na platformi Globalni glasovi (Creative Commons, CC BY 3.0). Prevod: Dijana Djurickovic / Global Voices na srpskom; prilagodio gay-serbia.com.