Европрајд – профит или мотке

Ако бисмо сви ставили прст на чело, уместо у нос, што је чест обичај кад покушавамо да допремо до нашег колективног несвесног, Европрајд би био карневал углавном ексцентрично одевених људи. Прошетали би се Београдом, обишли ноћне клубове, мантрали о људским правима, потрошили велике паре и отишли кући. И, шта би се догодило? Ништа. Сутра је нови дан.

Али, на примеру бурних полемика о одржавању међународног самита ЛГБТ популације показује се како Срби у свакој математичкој једначини, као крајњи резултат, добију минус. Доказаћу своју теорему. Када десничарске странке, црква и борци за породичне вредности не би толико драмили, најављујући да ће се уместо гостију окупити маскирани специјалци који ће све Србе и Српкиње претворити у гејеве и лезбијке, и када читаву атмосферу не би подгревали таблоиди, трљајући руке због кликова на порталима, догодило би се следеће: Србија би се представила као демократска земља која дозвољава и толерише различитости, а на Западу би укњижили бодове као да смо два пута признали Косово и три пута увели санкције Русији. Дакле, без икаквог уложеног напора, осим премештања прста из носа на чело, растеретили бисмо се драстичног притиска Американаца и Европљана. И још бисмо зарадили поприличну лову.

Припадници ЛГБТ популације и остале разнополне особе углавном воле добро да потроше, одлично би се провели по хотелима и ноћним клубовима и тај новац би могао да се пребаци, рецимо, у фонд за лечење тешко болесне деце. Мудри људи тако добијају покерашку игру у дипломатији и при томе, наравно, подебљају новчанике.

Зар заиста неко може да поверује да ће сви Срби почети да пуштају нокат на малом прсту, а све Српкиње да пуштају браду ако се неколико хиљада другачијих шетка Београдом? Да ли ће бити срушена држава ако се неко од другачијих одене у српску народну ношњу? Наравно да неће, иако би свакако било и таквих врста провокација, уколико неко помисли да сам утописта или наивко.

Зашто је онда наша зла коб да, уместо профита у сваком смислу, бирамо мотке и ударамо једни друге у главу, у сваком смислу? Одговор је једноставан - зато што наше политичке елите гледају искључиво у свој доњи део леђа, ако разумете ову игру речи. О лицемерју такозване јавности не желим ни да говорим, осим премијерке Ане Брнабић. Њој свака част, она се бар не скрива иза туђе сукње, већ признаје да је различита. Не правимо се блесави, на многим високим позицијама у политици, привреди, медијима су геј особе које то вешто прикривају и мислим да нисам злурад ако посумњам да су неки од њих можда и гласноговорници очувања породичних вредности, вере и традиције. Још нешто о нашој дволичности: када нас Ричард Гренел, најближи сарадник Доналда Трампа и некадашњи шеф свих америчких обавештајних служби, брани и дан-данас, као да нам је најрођенији, аплаудирамо му и величамо га. С правом, али тада квазипатриоте заборављају да је Ричард декларисани хомосексуалац. Шта би се догодило да којим случајем пожели да дође на Европрајд? Вероватно би због њега усвојили лекс специјалис.

Када је Вучић дао Ани први мандат, сигурно је размишљао како је проевропски да Србија добије прву геј премијерку. О томе је вероватно мислио и када јој је дао трећи, али је ипак пресекао, одлучивши да се Европрајд средином септембра не одржи. Па макар га звали Бајден, Путин, Зеленски, Ердоган... На то је твитнуо државни секретар САД Ентони Блинкен, побунили су се европосланици, узнемирио се Билчик и ето новог проблема за Србију. Сад хоће да дођу сви поменути, осим Блинкена. Вероватно је човек презаузет.

Да сам којим случајем политички некоректан, рекао бих да су нас, очекивано, напали с леђа.

Шта је Вучић знао када је рекао одлучно „не"? Да пажљиво неговане ултрадесничарске или хулиганске групе које се преносе с власти на власт могу да инспиришу припаднике својих подрумских ћелија које би, далеко било, евентуално напали некога од гејева или лезбијки. Рецимо, после ноћног провода. Парада као парада би могла да се обезбеди, али не и сваки и свака од учесника током шестодневног скупа, тако би за више хиљада њих, практично, морао да се обезбеди најмање по један чувар. Ватру је подложио и епископ Никанор, што набрајањем клетви, што увредама на рачун премијерке, што позивом на сукобе с различитима.

У српској једначини није занемарљив ни поприличан број људи који је учествовао у Крсном ходу за породичну Србију. Вучић се сигурно интересовао колико их је заиста било и колико би их заиста тек било уколико би се Европрајд одржао, уз рачуницу колико би бирача изгубио одобравањем Европрајда. Лидер Двери Бошко Обрадовић и Милица Заветница одмах су уочили да ту има места за њих, па је Бошко обећао породични контрамитинг с потенцијалних 100.000 шетача. И он и Милица не силазе с јутарњих програма уз запаљиве дијалоге с домаћим активистима ЛГБТ популације. Ево Бошка, сад најављује Европрајд као нови Мајдан, али српски. Шта би учинили гејеви? Можда би бацали надуване лутке из секс-шопа на државне институције?

Уз запаљиву ситуацију на Косову, безбедносне службе и полиција имају превише посла, да би били лични чувари различитих, али невладини активисти ипак најављују Европрајд и долазак гостију и поред забране државе. Ни овога пута нисмо избегли хладноратовски синдром, те су лобисти НАТО-а учешће српског огранка „Ноћних вукова" у породичној шетњи, а реч је о бајкерима чија је централа недалеко од Кремља и води је чувени Александар Залдостанов, познатији као Хирург, већ оценили као заверу руских служби против Европрајда. Само нам је то још фалило: увлачење Амера и Руса у фестивал дугиних боја.

Имали смо заиста одличну прилику да организацијом Европрајда, уз консензус између странака и смиривањем страсти у јавном простору, поентирамо, нарочито после успешно организоване „Винске визије 'Отвореног Балкана'" у Београду.

Ставимо опет прст на чело, нарочито они који се залажу за породичне вредности и традиционалну Србију. То су мудри људи. Зар заиста верују да би десетак хиљада гејева, који би ђускали по Београду и разглабали о праву на сексуалну различитост - уздрмало Србију? Да се човек прекрсти како се лако напалимо!