www.gay-serbia.com
|
www.gay-serbia.com |
Ukoliko mislite da ste bili izloženi riziku da dobijete HIV, potražite savet lekara i testirajte se što pre. Što se ranije virus otkrije, veće su šanse da se izbegne bolest i na vreme otpočne sa lečenjem.
HIV je virus koji napada imuni sistem i slabi sposobnost organizma da se bori protiv infekcija i bolesti. Najčešće se prenosi seksualnim putem, odnosno nezaštićenim seksualnim odnosom. Takođe se prenosi i korišćenim iglama i špricevima, kao i tokom trudnoće, porođaja ili dojenja, kada postoji mogućnost da HIV pozitivna majka zarazi dete.
Skraćenica HIV označava virus humane imunodeficijencije (human immunodeficiency virus). Ne postoji lek za HIV, ali zahvaljujući današnjim metodama praćenja i lečenja, moguće je biti HIV pozitivan i imati zdrav i dug život.
AIDS je poslednja faza HIV infekcije, kada organizam više ne može da se bori sa ozbiljnim infekcijama. Međutim, kada se dijagnostikuje rano, uz blagovremeno i efikasno lečenje, HIV se u većini slučajeva ne razvije u AIDS.
Ukoliko mislite da ste bili izloženi riziku da dobijete HIV, potražite savet lekara i testirajte se što pre. Što se ranije virus otkrije, veće su šanse da se izbegne bolest i na vreme otpočne sa lečenjem.
Većina testova bazira se na laboratorijskoj analizi malog uzorka krvi. Ti testovi daju pouzdane podatke četiri nedelje nakon moguće infekcije, odnosno rizičnog kontakta, a rezultati su dostupni za samo nekoliko dana. Test se može izvršiti i analizom pljuvačke ili vađenjem krvi iz prsta. Mnoge klinike danas koriste te metode, budući da se rezultati dobijaju za nekoliko minuta, bez slanja u laboratoriju. Međutim, ti testovi nisu pouzdani u otkrivanju HIV virusa ukoliko je do infekcije došlo skoro, odnosno par nedelja pre testiranja. Rezultati se mogu dobiti u roku od nekoliko sati, dana ili nedelja, u zavisnosti od vrste testa.
U slučaju da su rezultati testa pozitivni, pacijent se upućuje u kliniku specijalizovanu za lečenje HIV-a, gde se vrše dodatna testiranja krvi, ne bi li se utvrdilo u kojoj meri je virus uticao na imuni sistem inficirane osobe i kako će se lečenje dalje odvijati.
Svako ko ima seksualne odnose bez kondoma i ne koristi sterilisane igle u opasnosti je da dobije HIV. Međutim, u najrizičnije grupe spadaju gej i biseksualni muškarci. Njima se preporučuje testiranje jednom godišnje, dok se onima sa povećanim rizikom (koji uključuje česte promene partnera i rizično seksualno ponašanje), preporučuje i češće testiranje.
Iako ne postoji lek za HIV, oboleli danas mogu živeti zdravo i dugo zahvaljujući savremenim metodama lečenja.
Zahvaljujući antiretroviralnoj terapiji, virus u telu prestaje da se širi, te imuni sistem počinje da se oporavlja i tako sprečava napredovanje bolesti. Antiretroviralne tablete se moraju uzimati svakodnevno.
Virus HIV-a vrlo brzo može da razvije otpornost na određeni lek, ali se kombinacijom različitih lekova ta mogućnost može smanjiti. Mnogi oboleli uzimaju tri vrste antiretroviralnih lekova, a praćenje uputstava lekara i svakodnevna terapija su od životnog značaja.
Fizička aktivnost, uravnotežena i zdrava ishrana, prestanak pušenja, te vakcinisanje protiv gripa jednom godišnje i pneumokoknih infekcija jednom u pet godina smanjuju rizik od ozbiljnog oboljenja.
Bez terapije dolazi do ozbiljnog oštećenja imunog sistema, što može dovesti i do smrtonosnih bolesti poput raka i teških infekcija. Tada je kasna faza HIV infekcije, poznatija kao AIDS, već nastupila.
Prevencija HIV-a
Najbolju prevenciju predstavlja korišćenje kondoma tokom seksualnog odnosa, upotreba sterilisanih igala i špriceva i redovno testiranje, odnosno poznavanje sopstvenog i partnerovog HIV statusa.
Koliko je HIV rasprostranjen
Krajem 2012. u Velikoj Britaniji bilo je 98.400 registrovanih HIV pozitivnih osoba. Većina je inficirana seksualnim putem (41.000 gej i biseksualnih muškaraca i 53.000 heteroseksualaca). Jedan od petoro HIV pozitivnih ljudi ne zna da je zaražen. Otprilike jedan na 650 ljudi u Velikoj Britaniji ima HIV, a dve najrizičnije grupe su gej i biseksualni miškarci i imigranti iz afričkih zemalja, gde je zaražena jedna u 20, odnosno jedna u 25 osoba.
Prema procenama Svetske zdravstvene organizacije, 34 miliona ljudi u svetu živi sa HIV-om. Virus je najčešći u Subsaharskoj Africi, naročito u Južnoafričkoj Republici, Zimbabveu i Mozambiku.
Simptomi HIV-a
Dve do šest nedelja nakon infekcije, većina zaraženih oseti kratkotrajnu malaksalost koja liči na grip, nakon čega u najvećem broju slučajeva HIV ne uzrokuje nikakve simptome, što može potrajati godinama.
Bolest koja liči na grip, a pojavljuje se nekoliko sedmica posle HIV infekcije, poznata je i kao serokonverzija, a iskusi je i do 80 odsto zaraženih.
Najčešći simptomi:
- groznica i povišena telesna temperatura
- upala grla
- osip
Ostali simptomi:
- umor
- bolovi u zglobovima
- bolovi u mišićima
- natečene žlezde
Simptomi obično traju nedelju, dve ili nešto duže, i pokazatelj su borbe imunog sistema sa virusom. Uzrok takvih simptoma, međutim, ne mora nužno biti HIV. Ako se javljaju ovakvi simptomi i ako je bilo rizičnog seksualnog kontakta, odnosno opasnosti od izloženosti virusu, jedino će testiranje biti pouzdano.
Nakon nestajanja inicijalnih simptoma, HIV neće uzrokovati dalje simptome tokom dugog niza godina. U tom periodu, poznatom i kao asimptomatska HIV infekcija, virus nastavlja da bude aktivan i ozbiljno narušava imunitet. Taj proces može da potraje i 10 godina, tokom kojih će se obolela osoba naizgled dobro osećati.
Simptomi teško oštećenog imunog sistema:
- gubitak na težini
- hronična dijareja
- noćno znojenje
- problemi sa kožom
- infekcije koje se ponavljaju
- smrtonosne bolesti
Rana dijagnoza i pravovremena terapija mogu da spreče ove ozbiljne probleme.
Uzroci HIV-a
U većini slučajeva HIV je uzrokovan nezaštićenim seksualnim odnosom sa osobom koja ima HIV. Terapija značajno smanjuje mogućnost da onaj ko je već zaražen HIV-om prenese virus nekom drugom.
Seksualni kontakt
Glavni uzročnici prenošenja virusa su nezaštićeni analni i vaginalni seks. HIV je moguće dobiti i oralnim seksom, ali je rizik znatno niži. Rizik se povećava u slučaju da osoba koja pruža oralni seks ima čireve ili rane u ustima, ako joj krvare desni ili ako je osoba koja prima oralni seks zaražena HIV-om (i pritom ima mnogo virusa u telu) ili nekom drugom seksualno prenosivom bolešću.
Rizik zavisi i od tipa seksualnog odnosa:
- oralni seks sa HIV pozitivnim muškarcem; kontakt usne duplje i ejakulata
- oralni seks sa HIV pozitivnom ženom, posebno kada ima menstruaciju, iako je rizik izuzetno nizak
- primanje oralnog seksa od strane HIV pozitivne osobe nosi nizak rizik, s obzirom na to da se HIV ne prenosi pljuvačkom
Ostala rizična ponašanja uključuju:
- korišćenje zajedničkih igala i špriceva
- prenošenje virusa sa zaražene majke na dete pre ili posle porođaja i tokom dojenja
- korišćenje zajedničkih seksualnih pomagala sa HIV pozitivnom osobom
- slučajni ubod zaraženom iglom (može se desiti zdravstvenim radnicima, ali je rizik izuzetno nizak)
- transfuzija krvi (rizik je veći u zemljama u razvoju, u razvijenim zemljama rizik je ekstremno nizak)
Kako se HIV prenosi
HIV se ne prenosi lako sa jedne osobe na drugu. Virus se ne širi putem vazduha kao što je to slučaj sa prehladom i gripom. HIV živi u krvi i nekim telesnim tečnostima.
Telesne tečnosti koje sadrže dovoljno HIV virusa da bi se neko inficirao:
- sperma
- vaginalne tečnosti, uključujući i menstrualnu krv
- majčino mleko
- krv
Telesne tečnosti kao što su urin, znoj ili pljuvačka ne sadrže dovoljno virusa da bi inficirali drugu osobu.
Načini na koje virus ulazi u krvotok:
- ubrizgavanjem (kontaminiranom iglom i sličnim priborom)
- preko ranica unutar genitalija ili anusa
- preko posekotina i rana na koži
HIV se NE prenosi:
- ljubljenjem
- pljuvačkom
- ugrizom
- kontaktom preko zdrave, neoštećene kože
- kijanjem
- deljenjem zajedničkog kupatila, toaleta, pribora za jelo
- kupanjem u istom bazenu
- veštačkim disanjem usta-na-usta
- kontaktom sa životinjama kao što je ujed komarca i slično
Kako HIV inficira organizam
HIV inficira ćelije imunog sistema, našeg odbrambenog mehanizma, uzrokujući ozbiljna oštećenja, vremenom dovodeći organizam do potpune nesposobnosti da se bori sa infekcijama. Virus ulazi u ćelije imunog sistema koje se zovu CD4 i koje štite organizam od bakterija i virusa. Virus HIV-a ubacuje svoj genetski materijal u ove ćelije, pa zdrave ćelije umesto da se razmnožavaju, proizvode brojne HIV kopije. Te kopije napuštaju CD4 ćelije, koje umiru tokom tog procesa, a proces se nastavlja sve dok broj CD4 ćelija ne postane tako nizak da imuni sistem prestane da funkcioniše. To može da potraje oko 10 godina, tokom kojih se osoba zaražena HIV-om može sasvim dobro osećati.
Ko je izložen najvećem riziku
Rizične grupe uključuju:
- muškarce koji imaju nezaštićeni seks sa muškarcima
- žene koje su imale seks bez zaštite sa muškarcem koji je imao seks sa muškarcem
- ljudi koji su imali seks bez zaštite sa osobom koje je živela ili putovala u Afriku
- intravenozni narkomani
- osobe koje su imale nezaštićeni seks sa intavenoznim narkomanom
- osobe koje su imale neku drugu seksualno prenosivu infekciju
- osobe koje su primile transfuziju krvi dok su bile u Africi, istočnoj Evropi, zemljama bivšeg Sovjetskog saveza, Aziji, te centralnoameričkim ili južnoameričkim zemljama
Terapija
Leka nema, ali postoji terapija koja omogućava većini HIV pozitivnih ljudi dug i zdrav život.
Lekovi u hitnim slučajevima
Ukoliko mislite da ste u poslednja 72 sata (tri dana) bili izloženi virusu, anti-HIV lekovi mogu da zaustave infekciju. Da bi bili efikasni, lekovi poznati kao „post-exposure prophylaxis" (PEP) moraju početi da se koriste u roku od 72 sata od kontakta sa virusom. Što se duže čeka, delotvornost leka će biti manja, zato je najbolje uzeti ga u roku od nekoliko sati od kontakta sa virusom.
PEP je pogrešno popularisan kao „pilula za jutro posle" kod HIV-a. Poređenje sa pilulom koju žene koriste protiv neželjene trudnoće nakon nezaštićenog seksa nije sasvim ispravno. PEP podrazumeva jednomesečnu terapiju, koja može da izazove ozbiljne nuspojave, a njena delotvornost nije zagarantovana. Terapija uključuje iste lekove prepisane ljudima za koje je testiranjem pouzdano utvrđeno da su HIV pozitivni.
Iako su kondomi najbolja prevencija jer su dostupni i lako ih je naći, ne izazivaju neželjena dejstva, niti zahtevaju medicinsku pomoć, a mogu biti i besplatni, PEP je jedino što može sprečiti HIV infekciju nakon što je virus već ušao u organizam.
- PEP se koristi u hitnim slučajevima (ako kondom pukne ili ako seksualno ponašanje postane rizično, odnosno odstupa od uobičajene seksualne rutine)
- Uspeh PEP terapije nije zagarantovan, ali je stepen delotvornosti visok
- Terapija je besplatna, ali je prepisuju isključivo doktori i da bi se dobila, određeni uslovi moraju biti ispunjeni; lekari opšte prakse ne prepisuju PEP terapiju
Terapija se mora uzimati četiri nedelje. Ako se sa primenom prestane pre nego što istekne 28 dana, lečenje najverovatnije neće uspeti. Ne treba uzimati duplu dozu ako se terapija slučajno preskoči, već u najkraćem roku normalno nastaviti sa uzimanjem lekova.
Nuspojave su česte, ali prestaju kada se terapija završi, a nekima mogu otežati sam proces lečenja, zbog čega postoji opasnost da se terapija prerano prekine. Glavobolja, umor, malaksalost i dijareja su najčešća neželjena dejstva. Ako je terapija za pacijenta iscrpljujuća, treba se obratiti lekaru.
Tokom PEP terapije savetuje se uzdržavanje od rizičnog seksualnog ponašanja, odnosno nezaštićenog seksa, jer će u suprotnom izgledi za uspeh lečenja biti smanjeni. Kako narkotici mogu doći u opasnu interakciju sa lekovima protiv HIV-a, i tu je uzdržavanje neophodno.
Tri meseca nakon završetka PEP lečenja treba uraditi test na HIV, koji se, zajedno sa testiranjem na druge polno prenosive bolesti, svakako preporučuje i kod pacijenata koji nisu uzimali PEP terapiju.
Izvori: stop-homophobia.com; www.tht.org.uk
Prevela: Sandra Dančetović