Dubravkina priča: Moje su kćeri uz dve mame izrasle u prekrasne i srećne osobe

Kako je to odgajati decu u Hrvatskoj ako niste klasičan primer nuklearne porodice - mama, tata, dvoje dece (po mogućnosti jedna curica i jedan dečko..)? I šta ako se onaj trenutak samospoznaje i autovanja dogodi kad ste već u klasičnom braku ili zajednici i konačno odlučite da tako više ne možete živeti?

Sve to je prošla i preživela, danas svojim porodičnim životom zadovoljna 48-godišnja Dubravka B. Ovo je njena priča.

Dubravka se pre punih 15 godina odlučila na veliko "preslaganje" vlastitog života. U to je vreme živela u braku s muškarcem s kojim je imala dve devojčice, Petru koja je tad imala sedam, i Miu staru pet godina. Odlučila se na razvod. I život s novom partnerkom.

Autovanje u školi

"Tada smo živeli u Vinkovcima, otišla sam od bivšeg, a Petra je krenula u prvi razred, dok je Mia još bila u vrtiću. Znali su celi Vinkovci, no do škole ta informacija nije doprla, pa je to prošlo bezbolno", priseća se Dubravka početka svog drugačijeg novog života.

Nakon nekoliko godina došlo je vreme za još promena u njihovom životu, preseljenje i zajednički život s Dubravkinom tadašnjom partnerkom. Kako je to prošlo?

"Drugo polugodište Mijinog prvog razreda preselile smo se napokon u Zagreb. I nakon godinu dana smo nas tri i moja devojka Antonija, počele živeti u zajedničkom domaćinstvu. Mislim da je komšijama bilo lagano konfuzno ko je tu ko, jer među nama je 11 godina razlike pa su neki mislili da smo sestrične".

Komšijama nisu "crtale" detalje o njihovoj drugačijoj porodici s dve mame, jednostavno su živele svoj život.

"Čim je započeo svakodnevan život u kome je bilo očigledno da nas posećuju samo žene, tu i tamo koji muškarac, majstori i odžačar, nije bilo sumnje da smo gej. Nikada nijedna neugodna situacija iz te činjenice nije proizašla".

Školski dani njenih kćeri prošli su kako kaže "bez ikakvih problema, niko od nas tri nije imao konfliktnih situacija".
"U školi je što se tiče autovanja, mlađa kćerka Mia bila brza. Ona je u 6. ili 7. razredu rekla svojim drugaricama iz razreda. I dobila je vrlo pozitivnu tinejdžersku reakciju. Starija Petra nije želela da se to zna, ona je rekla u osmom razredu samo uskom krugu prijateljica. I sve su reakcije bile pozitivne".

Funkcionisanje porodice bez ikakve zakonske zaštite

Ni učitelji i profesori nisu videli nikakve probleme ili nešto čudno zbog toga što devojčice imaju "dve mame". Zanimalo nas je kako je bilo s informacijama, roditeljskim sastancima?

"Operativno je to izgledalo tako da je Antonija odlazila pred devojčice u školu kad ja nisam mogla, a na roditeljske i informacije sam uvek ja išla. Niko me nikada ništa nije pitao, ali sam ja jednom prilikom razrednoj rekla da postoji mogućnost da ponekad na informacije dođe moja prijateljica. Ona nije ništa pitala, tako da ja nisam ni naglašavala njen status", kaže Dubravka.

S lekarima je bilo i dobrih i manje dobrih iskustava. No treba uzeti u obzir kako su u vreme školskih dana Dubravkinih kćeri istopolne porodice s decom bile prava retkost, a nikakva zakonska regulativa nije rešavala njihov status ili im barem olakšavala život.

"Pedijatrica je bila smešna žena. Mi smo ti dolazile u kojekakvim kombinacijama kod nje. Tako da je ona odlučila, sama sa sobom, da je Antonija neka teta", smeje se Dubravka. Ispričala nam je i o jednoj situaciji u kojoj se evidentno pokazuje koliko je teško kao lezbejski par funkcionisati bez ikakvih zakonskih okvira.

"Imale smo problem jednom prilikom, kad je bilo u pitanju Petrino zdravlje, a ja sam bila van Hrvatske. Antonija ju je usred noći dovela na Rebro no lekari nisu pristali napraviti zahvat dok ne potpiše neko od rodbine, jer... ko je ona?! U pola tri ujutro je otišla po moju mamu i onda je ona potpisala pristanak na operativni zahvat".

"Živim s mamom, njenom curom, sestrom i psom"

I Petra i Mia pohađale su istu zagrebačku gimnaziju, a Dubravka i njihove srednjoškolske dane pamti po dobrom.

"Obe su išle u istu srednju školu, 16. gimnaziju, a Petra je u prvoj nedelji na času engleskog kad su trebali ispričati nešto o svojoj porodici, rekla da živi s mamom, njenom curom, sestrom i psom. I to je bilo super cool. Klinci su bili puni pitanja..Sećam se da se to zaista proširilo munjevito, jer smo nakon nedelju dana imali prvi roditeljski. I nakon što me je razredna prozvala, sedam-osam glava se okrenulo u mom smeru! Da vide to one... kako lezba izgleda uživo" uz smeh se priseća Dubravka.

Kad je nakon dve godine i Mia krenula u srednju školu došla je na već "pripremljeni" teren , jer svi su profesori već znali. Dubravka se priseća i nekih smešnih i simpatičnih situacija.

"Mia je na času etike, prilikom neke rasprave o alternativnim porodicama izjavila da joj je mama gej. I devojčicama je to bilo super egzotično, pa su neko vreme jako pažljivo gledale u mom smeru. Intenzitet kojim moja Mia brani ljudska prava i zalaže se za istopolne porodice, doveo ju je u poziciju da je jednom od profesora morala objasniti da nije ona lezbejka, nego njena mama", sa smeškom će Dubravka.

Kaže kako im ljudi kojima su se okružile nikada nisu davali povoda za ikakve neugodnosti po pitanju njihove drugačije porodice. Bilo je naravno i izuzetaka.

"Bilo je bedaka, ne iz njenog razreda, koji su Miu etiketirali lezbejkom. Angažovale su se i povodom referenduma za brak, kad su organizovali tribinu u Booksi na kojoj se pričalo o istopolnim zajednicama, ljudskim pravima".

Sve teške i potencijalno opasne situacije nikad nisu bile razlog da poreknem sebe i svoje odluke i put

Zanimalo nas je šta Dubravka procenjuje presudnim za to što je bez gotovo ikakvih problema u školi i s okolinom odgajila decu, u vremenu kad je istopolna porodica s decom predstavljala gotovo pa egzotiku?

Smatra da je sve prošlo tako "glatko" zbog više razloga: "Njihove posebnosti, međusobne komunikacije, naše iskrenosti i učenja iz primera. Kad si u tom 'điru', onda i privlačiš i okružuješ se takvim ljudima".

U svakom slučaju, što se nje tiče, "moralo je biti tako i nikako drugačije".

"Jednostavno te život, situacija i ljudi navedu na to da samo živiš i ideš dalje. Tako da i sve te teške i potencijalno opasne situacije nisu nikad bile razlog da menjaš ili osporavaš sebe i svoje odluke i put. Naravno da su deca u tu situaciju upala mojim 'posredovanjem', no onda sam, kao i danas, znala da će one imati priliku biti srećne osobe, samo ako im i mama tako živi i čini takve izbore. Kad sad gledam na sve to, moralo je biti tako i nikako drugačije. Nismo marile za to šta drugi misle. Postavljale smo stvari na pravo mesto bez straha ili izvinjenja što smo gej", iskreno će Dubravka.

Dubravkina je priča puna pozitivnih poruka, ali ona nema neku posebnu za sve koji su u sličnoj situaciji. Jer jedina prava poruka je - ljubav.

"Nemam ciljane poruke za gej porodice, nisam ni inače sklona diferenciranju. Mi smo možda malo alternativnija porodica, no susrećemo se s problemima i životom kao i svaka druga porodica. Uz malo više 'začina'. Volite se i volite svoje male ljude, slušajte šta vam govore", poručila je završno Dubravka.