Selektivni pobačaji u Crnoj Gori: devojčice kao "nepotreban trošak"

Crna Gora je, prema podacima Populacijskog fonda Ujedinjenih nacija, među četiri države sveta u kojima je došlo do najvećeg disbalansa između dece muškog i ženskog pola i to zbog selektivnih pobačaja kojima se uklanjaju ženski fetusi.

Problem koji je prvo detektovan u Kini osamdesetih godina prošlog stoleća, postao je poslednjih godina svojevrsan negativni trend i u Crnoj Gori, Albaniji i Vijetnamu. Crnogorska javnost je s time upoznata tek 2013. godine, nakon što je Savet Evrope upozorio vlasti, no ta negativna pojava zasigurno traje godinama, jer tamošnje ministarstvo zdravlja u saopštenju ističe kako Crnoj Gori "nedostaje oko 3000 žena u reproduktivnoj dobi", piše Vox Feminae.

Prema službenim podacima, žene većinom odlaze u Srbiju na pregled kojim se rano otkriva pol deteta, nakon čega se vraćaju u Crnu Goru i rade pobačaje ukoliko se utvrdi da nose žensko dete.

Za dve decenije će biti 8000 manje žena nego muškaraca

Direktorka Centra za genetiku Kliničkog centra Crne Gore, Olivera Miljanović, nedavno je rekla kako je ta pojava prisutna u Crnoj Gori već 15 godina i da projekcije govore da će za 20 godina biti 8000 manje žena nego muškaraca. U Crnoj Gori se na 100 devojčica rađa i do 113 dečaka, a uvek kad je ta brojka veća od 106, reč je o selektivnim pobačajima, rekla je Miljanović.

"Oslobađanje od ženskih fetusa govori da je crnogorsko društvo nedemokratsko i neslobodno s visokim stepenom diskriminacije žena", smatra aktivistkinja Centra za žensko i mirovno obrazovanje Anima iz Kotora i psihološkinja Ljupka Kovačević.

Problem su patrijarhat i podređena uloga žena, a ne izbor pola, no uobičajeno je da se odgovornost prebacuje na manje odgovorne u ovom slučaju su to žene i lekari, kako se ne bi pričalo o nefunkcionalnosti institucija i sistema.

"Zaključak je bio da su žene te koje traže pobačaje ženskih fetusa pa ih treba bolje kontrolisati, a treba bolje kontrolisati i lekare koji rade te intervencije, odnosno treba ih kažnjavati. Međutim, ako se postavi pitanje zašto se to događa u Crnoj Gori dobije se sasvim drugačiji odgovor od onog koji nam serviraju, a to je da obrazovne, zdravstvene, socijalne institucije ne rade dobro svoj posao, da nedostaje znanja o rodnim odnosima, ženskim pravima, seksualnosti, ne promišlja se tema kako napredak tehnologije utiče na naše odnos prema roditeljstvu i porodici ", rekla je Kovačević.

Žensko dete kao "nepotreban trošak"

Sociološkinja Biljana Radović objašnjava da je broj povećanih selektivnih pobačaja na teritoriji Crne Gore, a i u okruženju, uslovljen jakim patrijarhalnim vrednostima i još krutim običajima na nivou pojedinačne ali i kolektivne svesti. Kad se spoje patrijarhat i jako loša ekonomska situacija u državi, Radović smatra da dobijamo odgovor da se na selektivne pobačaje odlučuju u najvećem broju žene u lošoj ekonomskoj situaciji, a žele po svaku cenu dobiti muško dete koje će biti naslednik, a ne žensko koje se na kraju može razumeti kao "nepotreban trošak".

"U društvima koja su ekonomski nestabilna i koja su se zaustavila na putu razvoja, porodica je prva koja strada. Pogoršanje materijalne situacije u tesnoj je vezi sa selektivnim pobačajem jer porodice nemaju mogućnosti izdržavanja većeg broja dece. Selektivni pobačaj je upravo zbog toga isključivo političko pitanje, a ne individualno kako se govori", poručila je Radović.