Autovanje LGBT tinejdžera u Hrvatskoj

U kontekstu hrvatskog društva gde su učenici i učenice često izloženi vršnjačkom nasilju, gde nastavnici malo znaju o prirodi seksualne orijentacije, u društvu koje poriče sekularni i naučno utemeljeno zdravstveno vaspitanje te gde je vrlo malo programa usmerenih na sprečavanje vršnjačkog nasilja te nasilja na osnovu pripadnosti manjinskim grupama, radionica usmerenih na uspešno roditeljstvo trebalo bi pažljivo odmeriti kad, prema kome i na koji način podsticati LGBT adolescente da učine coming out.

Nedavno smo objavili vest o istraživanju sprovedenom u SAD-u čiji su rezultati pokazali kako je autovanje LGBT osoba u tinejdžerskom dobu dobro za njihovo mentalno zdravlje u kasnijim godinama, a istraživanje je detaljno opisano u Američkoj reviji za ortopsihijatriju.

Zapitali smo se može li se ta svojevrsna preporuka primeniti i u Hrvatskoj? Treba li naše LGBT tinejdžere podsticati na rano autovanje ? Svoje nam je stručno mišljenje i komentar dala mr. spec. kliničke psihologije Iva Žegura s Klinike za psihijatriju Vrapče, koja je i načelnica Sekcije za kliničku psihologiju Hrvatskog psihološkog društva.

Podrška najbližih je neizostavna

Ono na šta prvo upozorava Žegura jeste kako treba svakako obratiti pažnju na društveni i kulturni kontekst u kojem je navedeno istraživanje sprovedeno.

''Valja kritički razmotriti ove rezultate. Odnosno, uzeti u obzir društveni i kulturalni kontekst iz kojeg dolazi uzorak ispitanika i na koji je način on formiran. Sasvim sigurno nije isto podsticati tinejdžere da se autuju u jednoj opresivnoj sredini koja nije tolerantna i gde nedostaje podrške i razumevanja u mnogo 'lakšim' pitanjima od seksualne orijentacije i rodnog identiteta ili u društvu koje je tolerantno na različitosti, bogato i inkluzivno prema manjinskim grupama i varijantnosti u kojoj se javlja život sa svim svojim fenomenima, a od kojih je samo jedna mala varijabla i seksualna orijentacija'', smatra ona.

Žegura ističe i kako treba razmotriti stepen kognitivnog te emocionalnog razvoja i kapaciteta ličnosti koju ima grupa tinejdžera u ovom istraživanju u odnosu na neko drugo društvo ili neku drugu grupu. Neizostavna je podrška najbližih i preporučuje dobro planiranje coming outa.

''Bez dobre podrške i zaštite u dečijoj i adolescentskoj dobi, bez čvrstog uporišta u podršci i prihvatanju važnih drugih bilo da je reč o roditeljima i/ili starateljima, užoj rodbini, braći i sestrama, prijateljima i vršnjacima iz škole, nastavnicima, coming out treba pažljivo planirati. Zapravo, coming out trebao bi biti pre svega proces u kome će osoba inkorporirati svoje različite identitete i kroz njih se izgraditi kao specifična jedinka za sebe, sigurna u sebe uz razumevanje sebe te pluseva i minuseva koje sa sobom nosi različita seksualna orijentacija'', poručuje Žegura.

U društvu prepunom podela i visokog stepena netolerancije biti oprezan prilikom podsticanja na autovanje

U društvu prepunom podela, još uvek visokog stepena netolerancije na različitost, kakvo je naše, LGBT tinejdžerima treba pružiti svu moguću podršku, ali i biti vrlo oprezan prilikom podsticanja na autovanje.

''U kontekstu našeg društva gde su učenici i učenice često izloženi vršnjačkom nasilju zbog toga što ne nose trenutno 'in' tenisice, gde nastavnici malo znaju o prirodi seksualne orijentacije, u društvu koje poriče sekularni i naučno utemeljeno zdravstveno vaspitanje te gde je vrlo malo programa usmerenih na sprečavanje vršnjačkog nasilja te nasilja na osnovu pripadnosti manjinskim grupama, radionica usmerenih na uspešno roditeljstvo trebalo bi pažljivo odmeriti kad, prema kome i na koji način podsticati LGBT adolescente da učine coming out", završno poručuje naša sagovornica.