Po čemu će LGBT zajednica u Hrvatskoj pamtiti proteklu godinu?

U poslednjim danima decembra najčešće rezimiramo godinu na izmaku, a 2014. je za LGBT građanke i građane u Hrvatskoj označila značajnu prekretnicu jer istopolni su parovi i porodice napokon dočekali Zakon o životnom partnerstvu.

Je li baš to ono po čemu će pamtiti ovu godinu te što priželjkuju i očekuju u 2015., pitali smo naše sagovornice i sagovornike, a šta su nam rekli, pročitajte u nastavku.
Antonela Marušić, novinarka i književnica: "Priželjkujem nove generacije aktivista koji borbu za LGBT prava neće svoditi na borbu za vlastite interese"

LGBT godina bila je ispunjena polemikama o Zakonu o životnom partnerstvu, no nažalost većina ih je ostajala na nivou virtuelnih komentara na društvenim mrežama. Zakon je nakon višemesečne zakonodavne procedure ipak izglasan i to na dan kad je u Saboru izglasan i za radnike ponižavajući Zakon o radu koji je aktivirao i ozakonio fleksibilno tržište rada i dodatno zaštitio poslodavce. Premda je činjenicu da su oba zakona izglasana na isti dan lako okarakterisati kao slučajnost, ona za mene ima i znatan simbolički potencijal. Dakle, probajmo pojednostavniti stvar - hrvatske lezbejke, gejevi, biseksualne i transrodne osobe dobili su Zakon kojim se regulišu njihove zajednice, no kao i ostali građani nisu imali prilike uticati na promenu diskriminatornih odredbi ZOR-a. Upravo zato LGBT zajednica i nema previše razloga za slavlje učinjenim u 2014. godini.

Takođe, smatram kako većina LGBT aktivista nije pokazala spremnost da se aktivno uključi u kampanje i akcije koje su pokušavale zaustaviti donošenje ZOR-a. Borba za partikularne interese i manjak solidarnosti s ostalim diskriminisanim grupama u društvu ostaju problematičnim obrascima ponašanja LGBT aktivista koje u budućnosti svakako valja nadvladati. Bilo bi korisno da se na medijskoj sceni u 2015. ali i godinama koje dolaze, pokrenu novi portali ili časopisi posvećeni egzistenciji, pravima, kulturi i istoriji LGBT populacije koji će otvoriti prostor za bavljenje temama kojima se dosad nije posvećivala dovoljna pažnja.

Razloga za zadovoljstvo LGBT zajednica ima u domenu kulturnog aktivizma. U godini koju ispraćamo prikazan je dokumentarni film "Još jednom" Ane Opalić i Noaha Pintarića, objavljen debitantski album U pol' 9 kod Sabe - jedinog queer benda u regiji, uspešno održan prvi DRAGram festival. Obećavajuća je i pojava splitske organizacije Flomaster koja se bavi organizacijom različitih kulturnih aktivnosti u Splitu i Dalmaciji što pokazuje kako se u tom delu Hrvatske pokreće nova generacija LGBT aktivista.

U 2015. nam svima želim više međusobne solidarnosti i svesti o snazi koju nosi udruživanje onih aktera civilnog društva koji imaju zajedničke interese.
Priželjkujem i svežu krv u LGBT organizacijama, nove generacije aktivista koji borbu za prava LGBT pokreta neće svoditi na borbu za vlastite interese. Dok zdvajamo o suženom dometu aktivističkih borbi i planiramo odlazak iz Hrvatske, treba proveriti jesmo li zaista učinili sve što smo mogli za zajednicu kojoj pripadamo. Sebi i drugima preporučujem samokritiku i strogu, detoks kuru govorenjem istine o sebi i svetu koji nas okružuje.

Boris Vrdoljak, jedan od organizatora sportskih aktivnosti u qSPORT-u: "Nadam se smanjenju homofobije i transfobije u obrazovnom, radnom i sportskom okruženju"

Godinu iza nas pamtiću ponajviše po donošenju Zakona o životnom partnerstvu i po tome što je tridesetak parova već sklopilo životno partnerstvo. Što se tiče položaja LGBT osoba u vrhunskom sportu u 2014. godini, kao loše strane istakao bih održavanje Zimske olimpijade u Sočiju u vrlo homofobnom okruženju, kao i stalno prisutnu homofobiju i transfobiju u sportu, dok su dobre strane bile najave nekih promena na tom planu u Međunarodnom olimpijskom odboru te sve veći broj sportista koji su izašli iz ormara.

Za qSPORT je 2014. bila vrlo uspešna godina. Pored redovnih plivačkih i badmintonskih treninga, ovog leta uveli smo biciklističke ture po okolini Zagreba, a u listopadu je krenula nova sezona plesnog tečaja Ples za sve. Organizovali smo nekoliko badmintonskih turnira, kao i već tradicionalni QueerSport Weekend. Uspešno smo učestvovali na LGBT turnirima u Diseldorfu, Parizu, Barseloni i Frankfurtu te na plivačkim maratonima na Jadranu. Osvojili smo veliki broj medalja na turnirima, ali naš najveći uspeh je zapravo druženje, pružanje sigurnog prostora i jačanje zajednice.

Nadam se da ćemo u 2015. godini u Hrvatskoj videti pomake što se tiče smanjenja homofobije i transfobije u obrazovnom , radnom i sportskom okruženju, da ćemo svedočiti daljnjem porastu tolerancije u našem društvu, kao i boljoj ekonomskoj situaciji.

Svim čitateljicama i čitateljima crol.hr-a želim srećnu 2015. godinu!

Gordan Duhaček, novinar i komentator tportala: "Izgubili smo brak, ali smo dobili porodicu i to mi se čini kao uspeh i pobeda"

Smatram da je 2014. bila prelomna godina. Istorijski uspeh je izglasavanje Zakona o životnom partnerstvu, koji je već stupio i na snagu. Istorijski su činovi i dosad sklopljena životna partnerstva, jer reč je - uz mnogo toga drugog lepoga - o prvim istopolnim porodicama koje je priznala i priznaje Republika Hrvatska kao država. Homofobni referendum Željke Markić je decenijama onemogućio brak istopolnim parovima, ali porodica pripada svim građanima, uključujući i pedere, lezbejke, biseksualne i trans* građane Hrvatske. Što se mene tiče, to je dobar rezultat jer brak je za mene samo deo šire ideje LGBT ravnopravnosti, dakle kao bračna ravnopravnost, a ne sam po sebi vrednost za koju se treba boriti, dok je porodica nešto što svako ima i zaslužuje napraviti, bez obzira je li gej ili heteroseksualan. OK, izgubili smo brak, ali smo dobili porodicu i to mi se čini kao uspeh i pobeda.

Zato je šteta što još nismo bili u prilici videti fotografije tih prvih, srećnih hrvatskih istopolnih porodica, što nas podseća na to da u hrvatskom društvu i dalje vlada homofobija te će prvi istopolni par koji se usudi medijski istupiti doživeti ogromnu količinu ismevanja, vređanja, omalovažavanja i pretnji online, u komentarima članaka, na društvenim mrežama i forumima, da ne spominjem dnevno.hr i slične medije. Zašto bi se neko tome izložio? Nadam se da će neki od venčanih parova smisliti odgovor, jer jedino što ja imam su istorijska i građanska odgovornost, a to u Hrvatskoj ne pali ni u kojem kontekstu.

Za 2015, bih želeo masovni coming out, šta drugo?! Hteo bih da 31.12.2015. dočekamo s aut poznatim glumcem, aut poznatim pevačem, aut poznatom političarkom, aut poznatim modnim dizajnerom, aut poznatom manekenkom, aut poznatom spisateljicom, aut voditeljicom, menadžericom, sportistom itd. Jer očito je da se mladi sve više i više autuju, ali nedostaje u svemu tome i podrška LGBT ravnopravnosti od onih u zajednici koji su već etablirani i poznati. Naravno, bilo bi poželjno da se svako prethodno informiše o osnovama politike LGBT ravnopravnosti, tako da znaju o čemu pričaju. Eto, to bih ja želeo. Can't a girl dream?

Daniel Martinović, Zagreb Pride: "Životno partnerstvo jedina je uistinu socijaldemokratska mera koju su u 2014. doneli vladajući"

Smatram da je godina iza nas bila prilično uspešna; definitivno kao najveće postignuće naveo bih Zakon o životnom partnerstvu, koji smo napokon doživeli nakon puno godina rada, zagovaranja i truda. I kroz aktivan rad u radnoj grupi pri Ministarstvu uprave, i kroz pokretanje Inicijative za životno partnerstvo koja je okupila najviše LGBT organizacija dosad, udruženje Zagreb Pride je bila jako aktivna u celom procesu i ovim putem iskreno se želim zahvaliti svima koji su pomogli/e da Zakon o životnom partnerstvu ugleda svetlo dana. Stvarno je bilo super iskustvo, i videti da parovi i porodice koriste zakon je najveća nagrada.

Na ovogodišnjoj Povorci ponosa kao uspeh bih izdvojio najmanje policije dosad i nula nereda, kao i najviše istopolnih parova i mladih osoba na Povorci, koje su se držale za ruke i ljubile bez straha. Definitivno Povorka treba i dalje zadržati primarno protestnu poruku i notu, ali isto tako mislim da je pred nama izazov kako Nedelju ponosa i samu Povorku ponosa još obogatiti i "modernizovati" te kako aktivirati još više LGBT osoba i preneti poruku da je dug put do ravnopravnosti i da se borba nastavlja.

Još jedan uspeh za nas, ali nažalost i neuspeh za hrvatsko društvo, je i rad naše pravne službe, pogotovo na dva slučaja koja su trenutno na Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu. Nadamo se da će ti slučajevi, kao i drugi koje smo pratile kroz 2014. doneti promene u budućnosti za Hrvatsku. Definitivno velika stvar u 2014. što se tiče LGBT prava u Hrvatskoj je dodela čak dva azila na osnovu seksualne orijentacije, činjenica koja je iskreno i nas ugodno iznenadila budući da znam za osobe iz Hrvatske koje su pre 15-ak godina tražile azil u drugim zemljama zbog napada koje su doživele u našoj državi.

Nažalost, zbog životnog partnerstva smo zanemarili mnoge druge naše aktivnosti, i mislim da nismo uspele u osnaživanju i osiguravanju veće podrške za coming out, pogotovo životnih partnera i partnerica. A kao generalno loše stvari u 2014. su svakako socijalne politike vlade, i činjenica da je životno partnerstvo jedina uistinu socijaldemokratska mera koju su u 2014. doneli. Setimo se samo da su vladajući čekali zadnji dan rada Sabora kako bi izglasali ponižavajući Zakon o radu i bez puno buke izglasali Zakon o životnom partnerstvu.

U 2015. želim nula nasilja i nula napada na LGBT osobe. Iako se pravno situacija promenila, još moramo puno raditi na promeni društva. Mislim da je tu Zakon o životnom partnerstvu puno napravio; iskustva iz drugih zemalja i razna istraživanja su pokazala da se stavovi pojedinaca drastično menjaju kada upoznaju stvarne LGBT osobe i čuju njihove priče, tako da se nadam da će nam 2015. doneti puno pozitivnih priča, srećnih duginih porodica, te da će svako od nas raditi na tome da promeni svoj mali krug, a onda time pomogne i promeni našeg društva nabolje.

Ivo Šegota, član inicijative Dugine obitelji: "Pomagaćemo u osnaživanju naših članica i članova na njihovom putu do roditeljstva"

2014. ću pamtiti kao iznimno uspešnu godinu za Dugine obitelji. Kao deo Inicijative za životno partnerstvo naši članovi i članice su se aktivno uključili u mnoge aktivnosti vezane za donošenje Zakona o životnom partnerstvu: organizovali smo kviz o zakonu u Zagrebu i Rijeci, radili na oba spota za senzibilisanje javnosti, susretali se sa saborskim zastupnicima i zastupnicama i progovarali o temama vezanim za LGBT obitelji. Takođe smo po prvi put organizovali proslavu svetskog Dana jednakih porodica, gde se okupilo preko 30 članova naše zajednice koji imaju ili planiraju imati decu. Zajedno s ostalim udruženjima okupljenim u Inicijativu dočekali smo donošenje Zakona ovog leta. To je najveće postignuće u 2014.!

U 2015. ćemo nastaviti aktivnosti koje bi trebale dovesti do poboljšanja zakonskih odredbi koje se odnose na usvajanje, te ćemo pomagati u osnaživanju naših članova i članica na njihovom putu do roditeljstva. Svim duginim porodicama i svima koji će to tek postati želimo srećnu i uspešnu 2015. i pozivamo ih da nam se pridruže na našem sledećem okupljanju krajem siječnja!

Ana Brakus, koordinatorka Organizacionog odbora Povorke ponosa 2014.: "Nadam se da će 2015. biti godina s najviše mikroaktivizama dosad jer je snaga LGBT zajednice skrivena u svakoj osobi koja joj pripada"

U mnogočemu smo u 2014. bili i bile na pravoj strani istorije, a odgovor koji se nameće sam po sebi jeste konačno donošenje Zakona o životnom partnerstvu koji, iako ne garantuje potpunu jednakopravnost, omogućava sigurniju životnu situaciju za naše porodice. Celu priču oko Zakona za mene je prvenstveno obeležila Inicijativa za životno partnerstvo te entuzijazam svih uključenih koji je bio itekako potreban u postreferendumskoj godini. Imam mišljenje da je u ovoj godini u medije istupio jako veliki broj LGBT osoba što je izuzetno važno i ohrabrujuće. Osim toga, za mene je 2014. obeležena i organizovanjem Povorke ponosa čija je tema bila solidarnost, a prošla je s najmanjim brojem policijskih službenika i službenica dosad. Takođe, osim zagrebačke i splitske, ove godine održana je i osječka Povorka ponosa koja je protekla bez ijednog incidenta.

S obzirom na predstojeće parlamentarne izbore, ključnim smatram osveštavanje homofobije i transfobije koja je i dalje prisutna u Republici Hrvatskoj i nije nestala donošenjem Zakona o životnom partnerstvu. Taj bi Zakon, za aktiviste i aktivistkinje, trebao služiti samo kao pokazatelj da je uprkos svemu, moguće istrajnim radom i zagovaranjem te zauzimanjem za samoga ili samu sebe ostvariti (barem minimalan) napredak. U 2015. godini biće važno nastaviti insistirati na solidarnosti kao ključu uspešne borbe za ostvarenje pravednijeg društva. Nadam se da će iduća godina, iako to nije merljivo, biti godina s najviše mikroaktivizama do sad jer je snaga LGBT zajednice skrivena u svakoj osobi koja joj pripada, a naša će hrabrost i vidljivost osigurati da prava koja smo ostvarili i zadržimo te se izborimo za preostala.

* Ovaj tekst sufinansiran je sredstvima Fonda za podsticanje pluralizma i raznovrsnosti elektronskih medija.