Mase su oduvek osuđivale sve što ne mogu razumeti

Dosadašnja iskustva iz ovog projekta potvrđuju jednu staru pretpostavku: da su žene neuporedivo fleksibilnije prema LGBT populaciji od muškaraca. Od pet osoba s kojima smo razgovarali, četiri su bile žene. Reč je o odvažnim, inteligentnim i otvorenim osobama koje su na anonimnosti insistirale zbog porodice, a ne zbog sebe.

Samo je jedan muškarac pristao da priča o sestri koja je lezbejka. Emir je menadžer, ima 46 godina, radi u velikoj firmi i nema nikakvih problema sa seksualnom orijentacijom svoje sestre. "Ne da nemam problema, nego sam to prihvatio kao najnormalniju stvar u životu. Ono što u ovoj priči nije normalno je činjenica da je ovakav način razmišljanja manjinski. Ljudi i danas, duboko u 21. veku, imaju potrebu da se bave onim što ih se ne tiče, privatnim životom i seksualnošću drugih osoba."

Emirova sestra ima 38 godina, i dalje živi s ocem, a "posao joj je difuzan": šest meseci kao programerka radi u Bosni i Hercegovini, a šest u inostranstvu. Od najranijeg detinjstva u bratu je imala neupitnu podršku. Na pitanje kako je saznao da mu je sestra lezbejka, Emir odgovara: "Bilo je davno i ne sećam se baš svih detalja. Uglavnom, znam da je to bilo u jednom otvorenom razgovoru s ocem. Bilo mi je neobično i čudno što to čujem, a istovremeno, neke su se kockice u tom trenutku složile, neki su se detalji konačno povezali u logičnu celinu. Naravno, to ni na sekundu nije promenilo moj odnos prema sestri, drukčija je bila samo percepcija njenog života, ne i zaštita koju sam joj pružao."

Kada znate nečiju tajnu, postajete saučesnik i aktivni, svesni zaštitnik osobe koja treba podršku više nego drugi. Da li Emir priča o svojoj sestri s prijateljima? Najkraći odgovor bio bi - kako kada i kako s kim: "O tome razgovaram samo s retkim osobama koje mogu razumeti različitosti, s onima koji nju i mene cene, vole i prihvataju. To se svodi na relativno mali broj osoba, pet do deset, uključujući i retke rođake."

Izvor: pflagsrbija.org.rs

Svi naši dosadašnji sagovornici pokazuju puno razumevanje za članove/ice porodice za koje su u jednom trenutku saznali da ne dele opšteprihvaćena i dominatna heteroseksualna opredeljenja. Ali ne samo da pokazuju razumevanje - oni istovremeno duboko brinu za njihov status, bdiju nad njihovom sigurnošću i pokušavaju ih na sve načine integrirati u društvo. Koje, nažalost, češće pokazuje nerazumevanje, strah, agresiju i odbojnost, nego što demonstrira prihvatanje svega što iskače iz utvrđenih, najčešće duboko konzervativnih normi. Zato Emiru postavljamo neizostavno pitanje u ovoj seriji razgovora: šta je njegov najveći strah kad razmišlja o sestri? I tu smo naišli na neočekivan, ali verovatno za mnoge ljude koji se nalaze u sličnoj situaciji, ohrabrujući odgovor: "Nemam ga." Samo to, dve ogoljene reči koje svima šalju poruku da nije toliko strašno suprotstaviti se društvu punom nerazumevanja.

Sledeće pitanje Emiru bilo je može li se setiti najteže situacije u životu svoje sestre. "Pretpostavljam da joj je najteže bilo u tinejdžerskim godinama, kada osoba još nema punu spoznaju situacije, a istovremeno vidi i oseti da je drugačija od ostalih i od društvenih normi", kaže naš sagovornik i nastavlja: "Ovde je osnovno pitanje zašto društvo mora biti tako surovo i neprijateljski raspoloženo prema ljudima koji ne dele usvojene stavove i opredeljenja. Zbog izrazitog nedostatka emotivne inteligencije. Mase su oduvek osuđivale i uništavale drugačije, odnosno sve ono što ne mogu razumeti i to nije nešto što će se promeniti. Čovek je i dalje potpuno ista životinja kakva je bio vekovima, samo blago sofisticirana i umotana u nešto više slojeva. Brojni elementi socijalne psihologije vam to potvrđuju. Naše podneblje ima i tu dodatnu karakteristiku, osim velike doze agresivnosti, da se uspeh takođe ne oprašta i što su osobe kvalitetnije kao ljudi, što su veći profesionalci u svom poslu, utoliko će većem broju ljudi smetati. Takođe, površno tumačenje vere na našim prostorima donelo je dodatnu dozu primitivizma i zatucanosti, pa smo danas po dominantnom mentalitetu većine, kao društvo, bliži srednjem veku nego Evropskoj uniji."

Jedno od obaveznih pitanja u ovoj seriji razgovora odnosilo se i na poruku osobama koje u porodici imaju LGBT člana/icu... "Mislim da je stav koji sam upravo obrazložio preporučljiv i za druge porodice. Moja sestra je pre svega moja sestra, osoba koja me najviše voli na svetu i koju ja najviše volim. LGBT u tom kontekstu ne menja ništa. Naprotiv, rekao bih, saznanje da mi je sestra članica LGBT zajednice učinilo je da joj nastojim biti još veća podrška u životu. Ako ljudima ne možete ili ne želite pomoći, nemojte im onda ni odmagati."