Više od polovine od 15 država koje čine Evropsku uniju pravno uvažavaju istopolne parove.
Dve zemlje, Belgija i Holandija, dozvoljavaju istopolnim parovima da se venčaju po istim propisima kao i heteroseksualni parovi. Holandija, takoðe, dozvoljava da se osoba koja nema holandsko državljanstvo i koja je u istopolnom partnerstvu sa Holanðaninom/kom venča svojim/om partnerom/kom.
Tri zemlje, Danska, Finska i Švedska, imaju zakone o registrovanom partnerstvu, kojima registrovani istopolni parovi dobijaju više od 99 posto prava i obaveza koje imaju venčani parovi. Dve države koje nisu u Evropskoj uniji, Island i Norveška, takoðe imaju te vrste zakona.
U Francuskoj i Nemačkoj postoje sistemi zakona kojima se reguliše partnerstvo, mada ti zakoni ne nude kompletan spektar prava koje ima brak.
Na kraju, Portugalija uvažava istoplna partnerstva pravnim konceptima nazvanim «činjenična unija» i «zajednička ekonomija», mada oba nude znatno manje prava od braka.
Preostalih sedam država Evropske unije, Austrija, Grčka, Irska, Italija, Luksemburg, Španija i Velika Britanija, ne uvažavaju istoplna partnerstva na državnom nivou. Španija i Britanija imaju ograničeno uvažavanje u odreðenim opštinama.
Druge države, koje nisu članice Evropske unije, a uvažavaju istopolna partnerstva na manje ili više razuman način su Kanada (Kvebek ima najjasniji zakon) i Švajcarska. Zalaganje za uvažavanje istopolnih parova u Australiji, Austriji, Maðarskoj, Novom Zelandu, Južnoj Africi i pet država SAD je bilo polu uspešno, s tim što je zakon države Vermont najkvalitetniji.
kraj
