Najavljena gej parada u Nišu nije održana. To me nije oneraspoložilo. Oni koji su hteli da ih dočekaju ostali su praznih šaka i pesnica. I to me nije oneraspoložilo.
Ruku na srce, uvek su mi bili sumnjivi oni koji silom nesto sprečavaju i, silom nešto nameću. Sila se nije bas pokazala u proteklim vremenima. Delovala je neljudski, ostrašćeno i bila ilustracija moći. Bilo da je bila samo ogoljeni metod, bilo da se dogaðala kao politički stav.
Što reče moja koleginjica: Ne volim pedere, ali što bi ih tukla.
Stvar se, iako izgleda apsurdno, posle svega sto se nije dogodilo zakomplikovala: sad ćemo morati da analiziramo postojanje gej pokreta ali i postojanje onih koji taj pokret hoce fizički da onesposobe. Ko su jedni, a ko drugi? Da li su to samo dva elementa iste pojave? Gde smo sve pogrešili pa da nam se dogaðaju tolike "slobodne ljubavi" i tolike "nasilničke grupe".
I da ne nabrajam više, zna se ko to od mene bolje zna.
S tim što su tu i sekte i navijači i grafiti i one pilulice za lulice.
Sve je to, dakle, posao za one ucene a ne za one mišićave i kung - fu utopiste.
I uopšte pravi odgovori na prava pitanja uvek su imali više sansi od odokativnog ručnog pristupa itekako vaznim punktovima naših života.
kraj
