Juras: Od vlade očekujemo da zaustavi raspisivanje referenduma

U zagrebačkom hotelu Šeraton službeno je započeo najveći LGBTI političko-društveni događaj u Evropi - 17-godišnja konferencija ILGA-Europe. Na konferenciji za medije okupili su se novinari iz Hrvatske, regije, SAD-a i evropskih zemalja, a naglasak je, očekivano, bio na mogućem referendumu o braku.

Ispred organizacija-domaćina konferencije, udruženja Kontra i Iskorak, govorili su Sanja Juras i Edo Bulić. Bulić je naglasio važnost ove konferencije i njenog organizovanja upravo u Hrvatskoj jer je to "odlična prilika da se organizacije međusobno povežu te da ILGA-Europe nastavi pružati podršku i jačati kapacitete lokalnih LGBT organizacija".

Novinare su najviše zanimali svrha inicijative "U ime obitelji" i potencijalni ishod referenduma, u slučaju se održi, na što su Juras i Bulić odgovorili da je svrha inicijative "prevencija unapređenja prava LGBT osoba u Hrvatskoj" te da "je inicijativa simbolične naravi zbog uklanjanja mogućnosti da se zakonski odnos između istopolnih parova nazove brakom, ali da ona nema nikakvog uticaja na opseg prava LGBT osoba u RH".

Promena je moguća i bez pomoći vlade

Juras se osvrnula na aktuelnosti u Hrvatskoj, konkretnije rekla je par reči o pozadini inicijative "U ime obitelji", najavi donošenja Zakona o životnom partnerstvu te saborskoj odluci o raspisivanju referenduma. "Vlada RH treba sprečiti referendum jer je porodica pitanje ljudskih prava, a ako u tome ne uspeju onda ovo pitanje trebaju dovesti pred Ustavni sud. Ako im ni to ne uspe, onda ćemo to napraviti mi", poručila je.

Novinare je zanimalo i kako se prava LGBT osoba mogu izboriti, zaštititi i unaprediti bez da se udruženja i građani isključivo oslanjaju na pomoć vlade i nadležnih institucija.

"Ne bih znala tačno odgovoriti na ovo pitanje, ali iz prakse znam da postoje brojni projekti koji se sprovode u školama, na fakultetima i slično, pokreću se razne zagovaračke kampanje koje uključuju javnost, kao i povremene lokalne inicijative. Promena se može dogoditi i bez vlade tako da se organizacije međusobno povezuju, sarađuju i razmenjuju iskustva", kazala je Gabi Calleja, predsedavajuća u Izvršnom odboru ILGA-Europe.

Hrvatska ima dobro zakonodavstvo, ali zakazuje u praktičnom delu

Konferenciju je otvorio i moderirao Juris Lavrikovs iz organizacije ILGA-Europe. Martin K.I. Christensen, predsedavajući u Izvršnom odboru ILGA-Europe, ukratko je predstavio istoriju nastanka ILGA-e, njenu svrhu i dosadašnja postignuća. "ILGA-Europe broji 400 članica iz 40 evropskih zemalja, a jedno od naših najvećih postignuća jeste dekriminalizacija homoseksualnosti u većini evropskih zemalja", kazao je.

Između ostalog, spomenuo je i da ILGA-Europe intenzivno ssrađuje sa svim zemljama kandidatkinjama za ulazak u EU u području ljudskih prava i prava LGBTI osoba. U mnogim od tih zemalja, stanje u pravima LGBTI osoba još uvek je vrlo zabrinjavajuće, što pokazuje i "rainbow map" koju je izložila i objasnila Calleja.

"Najbolji primer pravnog i praktičnog poštovanja prava LGBTI osoba dolazi iz Ujedinjenog Kraljevstva, a potom Belgije, Holandije, Španije i Portugalije. Hrvatska ima dobro zakonodavstvo, ali čujem da je zakazala u praktičnom delu", rekla je ona.

Organizatori su za sutrašnje događanje najavili dolazak ministarke spoljnih i evropskih poslova Vesne Pusić i prikazivanje video-poruke predsednika RH Iva Josipovića.