Stvorićemo uslove za održavanje Parade ponosa

Istraživanja pokazuju da su Romi i pripadnici LGBT zajednice najveće žrtve diskriminacije. Međutim, direktorka Kancelarije za ljudska i manjinska prava Suzana Paunović veruje da će do jeseni, kada je zakazana Parada ponosa, biti stvoreni svi preduslovi da "Prajd" bude održan

Prema njenim rečima, već su vođeni razgovori sa predstavnicima organizatora koji su planirali da tokom "Prajda" organizuju veliki broj debata i okruglih stolova, a da bi sve trebalo da se završi šetnjom.

"Verujem da ćemo do tada stvoriti sve preduslove da do šetnje i dođe", rekla je za Tanjug Suzana Paunović.

Srbija je, kako kaže, prihvatila i dala saglasnost na preporuke da bi trebalo da obezbedi održavanje "Prajda"

Paunović ipak smatra da je bitnije da društvo u Srbiji postane tolerantno nego da li će nam Evropa odati priznanje ili ne.

Po rečima direktorke Kancelarije za ljudska i manjinska prava, država je napravila velike pomake u unapređenju tih prava, a usvojena je Strategija za prevenciju i zaštitu diskriminacije. Taj dokument posebno je značajan jer definiše politiku vlade do 2018. godine u borbi protiv diskriminacije, a "najbitnije je što se prvi put u srpskom drštvu jasno izdvaja devet posebno osetljivih grupa koje su u najvećem riziku da budu diskriminisane i predviđaju se mere kako da do toga ne dođe", dodala je.

Ističući značaj usvajanja te strategije pre početka pregovora sa EU, Paunović je precizirala da je "bitno da kada otvorimo razgovore o poglavljima 23 i 24 imamo jasnu politiku vlade u toj oblasti". Ta poglavlja tiču se vladavine prava, ljudskih prava i prava manjina.

"Koliko je dokument značajan svedoči i činjenica da je visoka komesarka UN Navi Pilaj tokom nedavnog boravka u Srbiji istakla da je vlada napravila veliki korak donošenjem Strategije", rekla je.

Upozoravajući na to da bi Strategija bez odgovarajućeg Akcionog plana ostala "mrtvo slovo na papiru", ona je istakla da Akcioni plan mora da bude donet do kraja godine. Na Strategiji su radile i nevladine organizacije, a tako će biti i kada je reč o izradi Akcionog plana.

"Želimo da napravimo široku debatu povodom Akcionog plana , da dobro isplaniramo sve aktivnosti, ali ono što nam jeste prevashodni cilj je da dobro povežemo sredstva koja su potrebna za njegovu implementaciju", rekla je Paunović.

Ističući da Strategija i Akcioni plan imaju značaj za pregovore Srbije sa EU, ona je dodala da je usvajanje tih dokumenata ipak najvažnije zbog samih građana.

Po njenim rečima, "napravljeno je mnogo pomaka u različitim oblastima kada su u pitanju žene, deca, osobe sa invaliditetom, stari, manjine, donošena su brojna dokumenta i data su velika sredstva i od donatora, ali i iz budžeta Srbije".

Srbija ima dobar zakonodavni okvir i izgrađene kapacitete, čime su stvoreni svi preduslovi da pitanja ljudskih i manjinskih prava budu na kvalitetan način rešavana, ali ono što stoji kao veliki problem jeste činjenica da treba raditi na punoj implementaciji zakona.

"Naravno, postoje još uvek posebno ranjive grupe na čijem položaju i unapređenu se mora još dosta raditi", kaže Paunović, navodeći da se po svim istraživanjima jasno izdvajaju Romi i pripadnici LGBT zajednice, ali da to ne znači da je položaj ostalih grupa koje su u riziku od diskriminacije "na zavidnom nivou".