www.gay-serbia.com
|
www.gay-serbia.com |
Pre 75 godina, u tada fašističkoj Italiji, grupa gej muškaraca nazvana je "degenericima", izbačena iz kuća i poslata na ostrvo. Bili su zarobljenici, ali su neki od njih pronašli slobodu u prvoj gej zajednici u toj zemlji.
Svakog leta turisti su privučeni lepotom stenovitih ostrva u Jadranu. Ipak, nedavno je veliki broj njih došao na Tremiti arhipelag, ne radi uživanja, nego odavanja počasti ljudima koji su ga naseljavali.
To su bili aktivisti za prava gejeva, lezbijki i transrodnih osoba.
Održali su malu ceremoniju u znak sećanja na strašnu istoriju ovog ostrva.
Naime, dalekih tridesetih godina prošlog veka, ovaj arhipelag igrao je važnu ulogu u planu Benita Musolinija da u Italiji iskoreni homoseksualce.
Gejevi su podrivali imidž koji je ovaj diktator želeo da pošalje u svet.
Iako Musolini nije proglasio nikakve diskriminatorske zakone, stvorena je klima u kojoj se otvoreno pokazivanje homoseksualnosti žestoko kažnjavalo.
Na posletku je jedan upravnik policije iz sicilijanskog grada Katanje u potpunosti iskoristio takvu društvenu klimu.
"Primetili smo da se na mnogim javnim igrankama, plažama i mestima u planinama okupljaju ovi bolesni ljudi i da mladi iz svih društvenih klasa traže njihovo društvo", napisao je on.
Rekao je da je bio odlučan da "spreči širenje degeneracije" u svom gradu, "ili barem ono što vređa moral i uništava javno zdravlje i napredak rase".
"Ovo zlo mora biti napadnuto i spaljeno do korena", napisao je.
Tako je 1938. oko 45 ljudi za koje se verovalo da su homoseksualci, prognano na ostrva Tremite.
Ceo događaj potpuno je zaboravljen, a čak se verovalo da niko od prognanih nije više među živima.
Međutim, u knjizi "Ostrvo i grad" istraživača Đanfranka Goretija i Tomasoa Đartosija, autori razgovaraju sa desetinama muškaraca o strašnim uslovima na ostrvu.
Beta / AP Photo/seattlepi.com, Joshua Trujillo
Na njega su dolazili u lancima i smeštani u velike spartanske spavaonice bez struje i vode.
"Bili smo radoznali, jer su ih zvali ‘devojčicama'", kaže Karmela Santoro, ostrvljanka koja je u to vreme bila dete.
Drugi ostrvljanin, Atilio Karduči seća se kako je svakog jutra u osam sati zvonilo zvono, posle kog muškarci nisu smeli da izlaze napolje.
"Bili su zaključani u spavaonicama i pod nadzorom policije", kaže on.
"Moj otac nikad ništa ružno nije o njima rekao, a bio je među Fašistima".
Zatvorenici su znali da bi razotkrivanje njihove homoseksualnosti bacilo sramotu na njihove porodice u konzervativnim gradovima i selima.
Neko od tih raspoloženja zabeleženo je u pismu sina sicilijanskog seljaka, koji je išao na obuku za sveštenika kada je uhapšen.
Moleći sudiju da ga pusti, napisao je: "Zamislite, Časni sude, bol mog voljenog oca. Kakva sramota za njega!
Interni petogodišnji egzil.
Poludim i od same pomisli na to".
Zatvorenik identifikovan samo kao Oracio L. molio je za šansu da mu sud dozvoli napuštanje ostrva i "službu otadžbini" u vojsci.
"Da postanem vojnik i vratim se učenju u penziji - to je jedini način da popravim skandal i skinem ljagu s moje porodice", napisao je on.
Međutim, neki zatvorenici smatrali su da život na ostrvu nije tako loš.
Naime, fašisti su nescesno stvorili deo Italije u kom se od svih očekivalo da budu otvoreno gej.
Po prvi put u njihovim životima, ovi muškarci su mogli da budu ono što su, oslobođeni stigme koja ih je okruživala u izraženo katoličkoj Italiji tridesetih godina.
O tome govori i jedan od veterana agzila Đuzepe B. u retkom intervjuu objavljenom u gej magazinu Babilonia pre mnogo godina.
"Tih dana, ako ste bili femminella (sleng u Italiji za gej muškarca) niste mogli čak ni da napustite kuću - policija bi vas uhapsila", rekao je on o svom gradu blizu Napulja.
"Na ostrvu, s druge strane, mogli smo da slavimo naše svece ili dolazak nekog novog... Osmišljavali smo predstave i mogli da se oblačimo kao žene, a da nam niko ništa ne kaže".
On kaže da je čak bilo i ljubavi i svađa.
Neki zatvorenici su plakali, pričao je Đuzepe, kada je početak Drugog svetskog rata okončao postojanje egzila San Domino, jer su muškarci vraćeni u kućni pritvor u mestima iz kojih potiču.