U junu rasprava o modelu zakona o gej zajednicama

Na javnoj raspravi 4. juna biće detaljno predstavljen model zakona o registrovanim istopolnim zajednicama.

"Za partnere koji žive u višegodišnjoj zajednici, omogućilo bi se da nasleđuju nekretnine, da u slučaju smrti uživaju penziju ili neku socijalnu pomoć dotadašnjeg partnera, da mogu jedni druge da posećuju u bolnici kao članovi najuže porodice... Uslov za to biće uvođenje u jedinstveni registar, koji bi vodili - matičari", naveo je list.

"Ovo su samo moguća zakonska rešenja, čiji je cilj da se pravno reguliše status ljudi istog pola koji žive u zajednici", objasnila je direktorka Kancelarije za ljudska prava Suzana Paunović.

"Videćemo hoće li odredbe moći da se 'ugrade' u postojeći zakon ili će biti donet poseban, pa smo zato i pozvali ljude iz ministarstava. U svakom slučaju, nema prepreka da se ovakva rešenja donesu, jer ne potiru ono što piše u Ustavu - da je brak između muškarca i žene", kazala je Paunović.

Ovaj model pripremio je Centar za unapređenje pravnih studija, a Kancelarija za ljudska i manjinska prava pozvala je na javnu raspravu i predstavnike Ministarstava pravde, rada, zapošljavanja i socijalne politike, kao i LGBT organizacije.

Saša Gajin iz Centra tvrdi da se predloženim propisom samo poštuju odredbe drugih zakona koji zabranjuju bilo kakvu vrstu diskriminacije.

"Na primer, nezaposlenom partneru bilo bi omogućeno da preko drugog koji je u radnom odnosu dobije zdravstvenu knjižicu. Suština je da se pravno regulišu odnosi dva lica. A dok je Ustav ovakav, brakovi se ne mogu izjednačiti", naveo je Gajin za Novosti.

"U Ustavu Srbije vrlo jasno piše da je brak zajednica muškarca i žene. Ovde se radi o tehničkoj mogućnosti da se verifikuje činjenica da LGBT osobe žive u zajednici i da imaju mogućnost da međusobno nasleđuju imovinu i ostvaruju neka druga prava", rekla je Paunovićeva i dodala da se pre svega radi o imovinskim pravima.

Paunovićeva je navela da nije reč o modelu zakona i o javnoj raspravi, već o nekoliko rešenja koje je predložio Centar i zbog kojih će biti organizovan radni sastanak sa ciljem da otvore praktična pitanja sa kojima se susreću LGBT osobe.

Ukazujući na to da Kancelarija ima mandat da se bavi unapređenjem ljudskih prava svih osetljivih društvenih grupa, ona je istakla da će sastanku prisustvovati predstavnici Ministarstva pravde i državne uprave i Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike, kao i predstavnici NVO.

"Verujem da će nakon tog radnog sastanka moći da se govori o tome koliko su predlozi Centra dobri i da li je u Srbiji uopšte moguća njihova primena", rekla je Paunovićeva dodajući da je moguće da nakon sastanka predlozi budu potpuno odbačeni.

Omerović: Čak ni u Francuskoj to ne ide lako

Predsednik skupštinskog Odbora za ljudska i manjinska prava Meho Omerović, s druge strane, smatra da nametanje usvajanja zakona o registrovanim istopolnim zajednicama može biti kontraproduktivno.

Prema njegovim rečima, nametanje takvog zakona, koji pri tom postoji samo u šest zemalja EU, ne samo da je neodgovorno i politički štetno, već i, kako tvrdi, veoma opasno po građane koji imaju različitu seksualnu orjentaciju.

"Plašim se da bi nametanje nekih zakona koji ne mogu da prođu ni u samoj Evropskoj uniji, bilo kontraproduktivno i po same predstavnike LGBT populacije", rekao je Omerović.

"Plašim se da bi forsiranjem ovakvog zakona, makar i kroz predstavljanje modela moglo da dovede do povećanog stepena animoziteta prema tim istim osobama. Nismo mi još društo, niti je takav ambijent, tradicija, kultura, istorija ni sve ono što Srbija u ovom trenutu proživljava i doživljava, da bi takav zakon mogao da ugleda svetlost dana ili bude usvojen u skupštini", ocenio je on.

Šef skupštinskog Odbora podsetio je da je brak između žene i muškarca definisan zakonom i Ustavom i da postoji vanbračna zajednica u kojoj se na isti način tretiraju odnosi onih koji žive u njoj.

Napominjući da je dobro upoznat sa problemima LGBT populacije, koja je, pored Roma i osoba sa invaliditetom, najugroženija u Srbiji, Omerović je istakao da "čak i u jednoj Francuskoj, koja je moćna, razvijena zemlja, sa tradicijom postojanja institucija, to ide na veoma težak način".

“Parada mora da prođe bezbedno“  

Omerović smatra i da je vreme za takvu diskusiju u Srbiji loše, pogotovo jer se očekuje "završetak jednog ogormnog, politički veoma važnog posla kakav je implementacija briselskog sporazuma i kada nas u septembru očekuje parada ponosa koja je veliki bezbednosni rizik".

Prema njegovim rečima, treba odvojiti pravo građana, bez obzira na to kakvu orijentaciju imaju, da demonstriraju, da javno, u skladu sa Zakonom o javnom okupljanju, iskazuju svoj stav i ukazuju na kršenje ljudskih prava koje postoji prema tim osobama.

To pravo Srbija kao odgovorno društvo mora da omogući, i zato su država i Ministarstvo unutrašnjih poslova na velikom ispitu i zadatku, naveo je Omerović i dodao da se moraju stvoriti svi preduslovi da se takav protest održi, ma kako se zvao, i da protekne bezbedno.