Netolerancija i govor mržnje u BiH brinu Evropsku uniju

Diskriminacija građana koji po seksualnoj orijentaciji i rodnom identitetu pripadaju takozvanoj LGBT populaciji, odnosno lezbejki, gejeva, biseksualnih i transrodnih osoba u BiH godinama ostaje jedan od ključnih nerešenih problema - kako u pogledu ravnopravnosti ovih osoba u društvu, tako u pogledu približavanja zemlje EU.

Kako je navedeno i u prošlogodišnjem Izveštaju o napretku BiH ka EU, diskriminacija ovih osoba je i dalje široko rasprostranjena, a LGBT aktivisti su izloženi pretnjama i maltretiranju.Govor mržnje i netolerancija prema LGBT osobama ostaje problem koji zabrinjava vlasti u EU u odnosu na BiH kao zemlju koja teži ka tome da ispuni uslove da postane članica ove zajednice. LGBT je, tako, jedna od najdiskriminisanijih, ali i najnevidljivijih grupa u društvu BiH.

- Iako postoji pravni okvir koji treba da štiti LGBT osobe, svakodnevica je drugačija. LGBT osobe se svakodnevno susreću sa stigmatizacijom, psihičkim i fizičkim nasiljem, te raznim posrednim i neposrednim diskriminatornim praksama - navodi Lejla Huremović, koordinatorka programa u organizaciji Sarajevski otvoreni centar, koja se bavi zaštitom prava ove populacije. Po njenim rečima, homofobija i transfobija su u BiH, takođe, na zabrinjavajuće visokom nivou, prisutna je u školstvu, na radnom mestu, na ulici, pa i u medijima, a ova organizacija želi da ukažemo na ovaj problem i da doprinese njenom smanjenju.

Aktivisti u ovoj oblasti, zbog toga, teže da promovišu ne samo nediskriminaciju LGBT osoba, već i zaštitu uživanja njihovih ljudskih prava. S obzirom na značaj ovog pitanja, EU je odlučila da u 2013. u BiH sa oko 400.000 maraka finansira i vrlo važan projekat „Coming out! Zagovaranje i zaštita prava LGBT osoba".

- Glavni cilj projekta je zagovaranje i zaštita prava jedne od najdiskriminisanih i nevidljivih grupa u društvu u BiH - lezbejki, gej muškaraca, biseksualnih i transrodnih osoba. Jedan od ciljeva projekta je spoznaja uzroka homofobije, smanjivanje i na kraju razbijanje te pojave. Posebno ćemo se usmeriti na rad sa državnim službenicima koji rade u sektoru unutrašnjih poslova, u pravosuđu, zdravstvu i obrazovanju, ali i rad sa medijima i predstavnicima organizacija civilnog društva - kažu u Fondaciji Hajnrih Bol, koja zajedno sa organizacijama Sarajevski otvoreni centar i Fondacijom CURE provodi ovaj projekat.

Upravo koncept po kojem je ključno zagovaranje i zaštita prava neheteroseksualnih osoba, umesto samo zabrane njihove diskriminacije, usvojila je i EU od 2010. kada je donela „Priručnik za promovisanje i zaštitu uživanja ljudskih prava neheteroseksualnih osoba (LGBT)".

Borba protiv homofobije
Evropska unija je označila 17. maj kao Međunarodni dan borbe protiv homofobije. Na taj dan 2010. godine prvi put su se sve troje lidera Evroskog saveta, Evropskog parlamenta i Evropske komisije obratili po pitanju homofobije. Ove godine 17. maj će u BiH prvi put biti obeležen kampanjom „Neka ljubi ko god koga hoće", koju provodi organizacija Sarajevski otvoreni centar, sa ciljem da podigne vidljivost problema sa kojim se LGBT osobe suočavaju.

- Uprkos značajnim događajima na polju ljudskih prava neheteroseksualne populacije unutar EU, donedavno se pravima tih osoba EU prosto bavila u okviru opšteg pristupa prema zabrani diskriminacije.

Međutim, to se promenilo 9. jula 2010. kada je Savet Radne grupe za ljudska prava usvojio ovaj priručnik. Priručnik je rezultat procesa započetog tokom švedskog predsedavanja EU u drugoj polovini 2009. a u prvoj polovini 2010. godine.

Njime se nastoji EU omogućiti da blagovremeno reaguje na slučajeve kršenja ljudskih prava LGBT osoba i da rešava strukturne uzroke koji stoje iza tih kršenja. Priručnik će biti unapređen u Smernice EU za ljudska prava koje treba da budu usvojene u 2013.

Prethodno je EU kroz svoje dokumente, uključujući Povelju EU o osnovnim pravima iz 2000. jasno zabranila diskriminaciju po osnovu seksualne orijentacije.

- Može se smatrati da su ugovori EU u ovom smislu napredniji od međunarodnih propisa o ljudskim pravima, s obzirom na to da se seksualna orijentacija izričito navodi u Povelji o ljudskim pravima i u članu 10. i 19. Ugovora o funkcionisanju EU, kao jedan sa liste sveobuhvatnih ili specifičnih osnova po kome je diskriminacija zabranjena. Poređenja radi, članom 26. Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima seksualna orijentacija podvodi se pod otvorenu kategoriju „drugog statusa" - ističu iz Delegacije EU.