Stvaranje gej porodice omogućila je nauka: na redu je zakon

Debora L. Spar, predsednica Njujorškog Barnard Collegea koji je pripojen Univerzitetu Kolumbija, u osvrtu za CNN analizira istoriju bračne zajednice i veštačke oplodnje u kontekstu gej porodice. Tekst prenosimo u celosti.

Od svih pitanja koja se vežu uz zakonsko regulisanje gej brakova, najveća zabrinutost vlada, kao i uvek, oko dece. Pristalice traže da se istopolnim roditeljima daju zakonske beneficije koje vrede za heteroseksualne bračne zajednice, kako bi svojoj deci mogli osigurati stabilan dom i primerene uslove odrastanja. Protivnici tvrde da su deca koju podižu gej roditelji uskraćena time što im se uskraćuje "prirodna" situacija u kojoj ih podižu majka i otac.

Obe grupe, međutim, previđaju argumente nauke, koja je zaslužna za postojanje istopolnih porodica s decom.

Donedavno, porodice su se morale sastojati od "mamice" i "tatice", biološki nužnih za začeće. Čak i da je majka umrla pri porođaju ili da je otac nestao ubrzo nakon toga, fizički temelji nuklearne porodice bili su nedodirljivi: jedna majka, jedan otac i dete začeto u njihovoj zajednici.

Ta biološka činjenica proizvela je hiljadugodišnje društvene norme i strukture. Majke su ostajale sa svojom decom kako bi ih podizale; očevi su ostajali uglavnom kako bi osigurali da njihovo potomstvo nastavi porodičnu liniju.

Prva veštačka oplodnja izvedena je još u 19.veku

Ljubav kroz istoriju nije igrala veliku ulogu u braku, niti je u njemu bilo svrhe koja je prelazila granice rađanja dece. A pošto su deca mogla biti rođena samo putem heteroseksualnog polnog odnosa, nije postojao ni drugačiji model braka od onog uslovljenog biološkim normama.

Sve to promenilo se, međutim, s dolaskom tehnika potpomognute reprodukcije. Izveštaji o veštačkoj oplodnji sa suprugovom spermom datiraju još iz 18. veka, no prvi slučaj oplodnje sa spermom donatora dogodio se u 19. veku, kad je lekar u Filadelfiji oplodio navodno neplodnu ženu spermom svog najzgodnijeg studenta. Eksperiment je uspeo, dete je rođeno, a žena (kojoj je rečeno da je njena neplodnost izlečena operacijom) nikad nije saznala istinu.

Vest se polako proširila, lekari su počeli u tišini eksperimentisati s neplodnim heteroseksualnim parovima, koristeći pritom spremu njihovih prijatelja ili, opet, svojih studenata. S vremenom, nakon što se takva praksa komercijalizovala, lezbejke i žene koje nisu bile u vezi počele su koristiti usluge banaka sperme, poput California Cryobank i Cryos International. Za nekoliko stotina dolara, žene su počele zasnivati porodice koje su ranije bile nezamislive; porodice bez uloge očeva.

Još radikalniji bio je izum oplodnje in-vitro (IVF) 1978. godine, danas uobičajene tehnike spajanja jajašca i sperme u laboratoriji, kojom se stvara embrion i potom implantira u maternicu.

Tehnologija uvek naprednija od zakona

Prvi korisnici IVF-a bili su, opet, heteroseksualni parovi; još jednom, tehnologija se ubrzo proširila društvenim krugovima i omogućila roditeljstvo na celi niz ranije nezamislivih načina. Usvajenja dece bilo je oduvek, ali je gej parovima taj put bio zatvoren. Sada, kroz IVF i surogat majku, gej muškarac može dobiti vlastito dete.

Koristeći IVF, surogat majku i doniranu jajnu stanicu, gej par može "pomešati" svoju spermu sa željenim karakteristikama donatorke, stvarajući decu sa, primera radi, genima jednog partnera i sličnostima onog drugog. Današnja istraživanja pokazuju da su gej muškarci među najbrojnijim korisnicima surogatskih usluga. Cryobank izveštava da su lezbejski parovi 2009. godine činili trećinu svih klijenata. Deset godina ranije, bilo ih je svega sedam posto. Tehnologija je omogućila ono što nije mogla biologija, donoseći na svet milione dece roditeljima koji su očajnički želeli začeti. Većina tih ranije neplodnih roditelja su heteroseksualni; no mnogi, i sve brojniji, su gej. To su porodice stvorene na krilima tehnološkog napretka, porodice čiji zakonski status još uvek nije uhvatio korak s njihovim životima.

Tehnologija je uvek brža od zakona. No u ovim slučajevima, rezultati tehnološkog napretka nisu brzi automobili niti napredniji uređaji. Reč je o deci, stotinama i hiljadama mališana koji odrastaju u porodicama oslobođenih ograničenja i diktata prirode.

Deca su ta koja oblikuju drugačije norme roditeljstva i drugačije tipove blagostanja. Deca su ta koja zaslužuju ista prava koja su dodeljena njihovim prijateljima iz vrtića i škola - pravo na odrastanje u zakonski priznatim porodicama, nezavisno od toga ko su im roditelji i na koji su način došli na svet. Tretirati ih drugačije bilo bi uistinu nezamislivo.