Svetska zdravstvena organizacija daje podatak da će jedna od četiri osobe nekada tokom svog života imati neki psihički poremećaj. Istraživanja sugerišu da su LGBT osobe, a naročito lezbejke, još i podložnije ovim zdravstvenim problemima, pre svega zbog hronične izloženosti uticaju homofobije, predrasuda i heteroseksizma u društvu.

Iako su se socijalni stavovi prema LGBT osobama izrazito promenili u poslednjih nekoliko godina, ipak LGBT ljudi još uvek žive sa diskriminacijom i isključivanjem kako na individualnom, tako i na institucionalnom nivou. S obzirom na stres koji proživljavaju i preživljavaju zbog postojeće stigme, nejednakosti i uznemiravanja, LGBT osobe su u pojačanom riziku od psiholoških poremećaja koji se odnose na takva iskustva. Istraživanja pokazju da najčešći psihički problemi sa kojima se LGBT osobe suočavaju su depresija, kao i anksiozni poremećaji.

Postoje brojni različiti mentalni zdravstveni problemi koje vi ili ljudi oko vas možete iskusiti u nekom trenutku u životu. Ne morate baratati komplikovanim medicinskim terminima da biste ih razumeli ili znali da prepoznate neke zakove i simptome. Ako ste zabrinuti za svoje mentalno zdravlje, ili za zdravlje svog partnera/ke ili prijatelja/ice, uvek vredi porazgovarati sa profesionalnim medicinskim ili psihološkim osobljem. To bi mogao biti vaš izabrani lekar, psihijatar, psiholog, ili neko u Vašoj lokalnom LGBT centru.

Depresija

Depresija, koja je često pogrešno shvaćena, je poremećaj mentalnog zdravlja. Gotovo svakodnevno čujete da neko kaže kako je u depresiji, da bi se već sutradan njegovo/njeno stanje/ponašanje značajno popravilo. Ukoliko se zaista suočavate sa depresijom, osećaj tuge i/ili intezivnog duševnog bola može vas obuzimati sedmicama, mesecima ili godinama. Ovi osećaji su vrlo intenzivni i u pravilu utiču na vaš svakodnevni život, kada prestajete uživati ​​u onome što obično radite, često se osamljujete i teško vam je da se koncentririšete ili radite.

Koji su simptomi i znakovi depresije?

Depresija može učiniti da se osećate tužno, potišteno, bezvredno, beznadežno i umorno. Može vam biti jako teško da obavljate jednostavne dnevne obaveze ili čak da izađete iz kreveta. U najtežim slučajevima ovi osećaji mogu dovesti i do razmišljanja o samoubistvu.

Ovo su neke od manifestacija depresije koje možete prepoznati kod sebe i drugih:

•   Sniženo raspoloženje, ravnodušnost, praznina, utučenost
•   Neprijatno osećanje da će se desiti nešto strašno
•   Pad energije i aktivnosti, umor
•   Gubitak seksualnog nagona, gubitak apetita
•   Poremećaj spavanja
•   Nezainteresovanost i pad koncentracije
•   Nedostatak osećaja zadovoljstva
•   Gubitak samopoštovanja i samopouzdanja
•   Osećanje krivice, besperspektivnosti, beznadežnosti
•   Izolacija, osamljivanje
•   Negativni doživljaj sebe i negativno viđenje sveta koji nas okružuje
•   Razmišljanja o samoubistvu i pokušaji samoubistva

Šta možete da uradite?

Dobra vest je da postoji mnogo stvari koje možete učiniti u borbi protiv depresije. Dobra polazna tačka je da se nekoj blsikoj osobi poverite, a ukoliko simptomi dugo traju veoma je važno da posetite svog lekara ili psihologa. Obratite se i lokalnoj LGBT organizaciji, odakle će vas uputiti na pravu adresu, ka osobama koje su naročito obučene, i koje će vam pomoći da problem sa kojim se suočavate i prevaziđete.

Anksioznost

Svako će doživeti neku vrstu teskobe ili uznemirenosti u različitim trenucima u životu, ali ukoliko je ta teskoba/uznemirenost jakog inteziteta, preterana i vezana za svakodnevne događaje i ukoliko utiče na vaš svakodnevni život-sučavate se sa anskzioznim poremećajem. Anksiozni poremećaji su relativno uobičajena pojava i često su povezani sa stresom i brigama.

Koji su simptomi i znakovi anksioznog poremećaja?

•  Jak nemir ili osećaj da ste na ivici "pucanja živaca"
•  Poteškoće u koncentraciji ili osećaj da vam je mozak "blokirao"
•  Mišićna napetost
•  Lako zamaranje
•  Razdražljivost
•  Preterana zabrinutost
•  Iščekivanje negativnih dešavanja u budućnosti
•  Teškoće sa spavanjem

Šta možete da uradite?

Da se izborite protiv ovih simptoma, za početak može biti korisno da naučite i praktikujete neke od tehnika opuštanja, kao što su meditacija, kontrolisano disanje, ili autogeni trening, a takođe je važna i fizička aktivnost. Može vam biti od koristi i neka afirmativna fraza, koju ćete ponavljati za sebe, kao što je, na primer, "Sve je u redu, smirujem se polako, i ranije sam se suočavao/la s ovim osećajem, i znam da će sve biti u redu".

Ako ove male tehnike za samopomoć nisu od velike koristi, i sopstvena vas prenapetost ili bezrazložna zabrinutost ometaju u ostvarivanju kvalitetnog svakodnevnog života, razmislite o tome da se obratite lekaru ili psihologu, koji bi vam mogli pomoći.

Da li ste znali?

-Oko 15% svetske populacije pati od anksioznog poremećaja.
-Depresivni i anksiozni poremećaji se češće sreću kod ljudi koji su skloni zavisnosti od psihoaktivnih supstanci i/ili alkohola.
-Depresija je oko 2 puta češća kod žena nego kod muškaraca.
-2/3 osoba s depresijom i anksioznošću ne traže nužnu pomoć.
-80% ljudi s kliničkom depresijom i generalizovanom anksioznošću primećuje poboljšanje u kvalitetu života tokom i nakon lečenja

Tekst: dr Tea Dakić