Već smo imali gej predsednika

Pitanje: Ko je najveći gej Amerikanac?

Mislim da su bila dva velika Amerikanca očigledno.  Jedan je bio Abraham Lincoln, a drugi Walt Whitman. 

Pitanje: Abraham Lincoln je bio gej?

Andrew Sullivan:  Pa to je očigledno, očigledno je da je on bio gej, jer nema mnogo muškaraca koji spavaju sa drugim muškarcima i kada ih drugi muškarac napusti, oni dožive nervni slom.  Izuzetno je malo predsednika u istoriji spavalo sa muškarcem u svom krevetu u Beloj kući, dok je njihova žena spavala u susednoj sobi.  To je toliko očigledno. Tada se o tome nije pisalo, ali se istorijska saglasnost polako menja.  Još uvek je to veoma ozbiljno da bi bilo prihvaćeno, time hoću da kažem, ne samo da je bio homoseksualan, već je bio i seksualno aktivan, što je zaista izuzetno. 

Znam da je ovo kontroverzno, nažalost tip je umro pre nego što je završio "The Intimate Life of Abraham Lincoln", autor C.A. Tripp, u kome se dosta toga otkriva.  Mejnstrim studije Lincolnovog života su dugo vremena odbacivale ovu činjenicu, ali sada se pojavljuje po koja studija koja ukazuje da ono što su nekada ljudi zvali " lavandinom crtom" (stari sleng izraz za homoseksualnog ili feminiziranog muškarca prim. prev.) se sada čini bitnim da bismo razumeli ko je bio ovaj čovek.  On je takođe funkcionisao i kao heteroseksualac, u to vreme su gej ljudi morali tako.  Društveni i psihološki pritisak koji je od homoseksualaca zahtevao da se pridržavaju heteroseksualnih normi je bio ogroman.  Nije da ćemo naći ikada dokaz za ovo, ali jednostavne činjenice, koje niko ne može da ospori su prilično neverovatne.

Sada mora da se ospori da su "muškarci spavali jedni sa drugima sve vreme u planinskim brvnarama u devetnaestom veku i da je postojao princip intimnosti i prijateljstva koji je bio seksualizovan, i sve tako .... " Naravno sve ovo je istina, ali u Beloj kući? Kada si već oženjen?  Zaista, to je da se prenerazimo, i niko ne osporava ove činjenice.  Pa šta vi mislite? 

Generalno mislim da je jedna od dobrih stvari u vezi sa blogom to što pišete i razmišljate o stvarima o kojima ljudi kao znaju, ali ne žele da pričaju, a koje su opet veoma stvarne. Mislim, očigledno je, ali je sputavano tabuima. Tabui, znate, to su tabui o rasi, o inteligenciji.  Stvari na koje ne možete čak ni da odgovorite, možda ne postoji ni odgovor na neke od ovih stvari, da sa sigurnošću možemo da odgovorimo, ili da možemo, ali bez saradnje ljudi ili pronalaženja novih izvora koji će nam potvrditi nešto, ali mi nije jasno zašto ne možemo da razgovaramo o tim stvarima. I blogovanje zapravo to radi, ono što ne možete da uradite kada zauvek stavite činjenicu na papir. Znate, možete da postavljate pitanja.  Sve dok nema nametanja pitanja, ili zlonamernog nametanja pitanja, sve dok su u pitanju iskrena pitanja.  Da li možemo da razgovaramo o tome da li je Papa gej? Smemo li? Smemo li da razgovaramo da li je Elena Kagan gej?  Ne znam ni jednu gej osobu bilo gde koja veruje da su ovo dvoje strejt.

 Ali gledaj, ja nisam od onih ljudi koji misle da je svako gej. Zaista nisam. Mislim da je malo ljudi gej.  Ja sam lično u ta dva procenta, ali ja neću da sedim okolo i da se pretvaram da ne razmišljam o stvarima na mom blogu, kada razmišljam i kada otvoreno tražim kontraagrumente.

BigThink