Gej premijerka se udala, a strejt Australijanka još nije

Islandski parlament je nedavno usvojio zakon kojim se legalizuju istopolni brakovi, a prva žena Islanda i njena devojka, književnica Jonina Leosdotir, među prvima su „iskoristile" ovaj zakon.

Johana je tako postala ne samo prva lezbejka na čelu neke države već je ovim brakom ušla u istoriju i kao prva premijerka koja je sklopila homoseksualni brak. Johana i 12 godina mlađa Jonina su još 2002. zaplovile u bračne vode, ali se taj brak do sada nije smatrao formalnim. Prva dama Islanda, bivša stjuardesa, bila je ranije udata i iz tog braka ima dvoje dece.

Poslednja u nizu žena koja je ušla u istoriju je Džulija Gilard, novoizabrana premijerka Australije. Njeno ime će ostati upamćeno ne samo po tome što je prva žena na tom položaju u Australiji već i zbog toga što je prva koja nije u braku.

„Prvi momak" Australije Tim Matison zna da će njegova lepša polovina dobro da obavlja posao, ali još ne zna hoće li ozakoniti svoju vezu. Nakon promocije premijerke on je rekao: „Sačekajmo, pa ćemo videti".

Dok i oni ne zaplove u bračne vode, sigurno je da će Džulija biti premijerka sa najlepšom frizurim, pošto je Tim vrlo vešt sa makazama i fenom, a posebno sa šamponom, zbog čega su ga i prozvali gospodin Mehurić.

Eru žena na celu država pokrenula je Sirimavo Bandaranaike, koja je za premijerku Šri Lanke izabrana davne 1960. „Čeliča lejdi", Margaret Tačer takođe je obeležila jedan deo istorije, kao i Indira Gandi, jedina žena koja je bila ne čelu Indije. Poslednja na tu funkciju izabrana je Mari Johana Kiviniemi, premijerka Finske, a kada se pomene žena u politici prva asocijacija poslednjih godina sigurno je nemačka kancelarka Angela Merkel.

Sud: Gej brak nije osnovno ljudsko pravo
PRESUDA - Zemlje EU nisu obavezne da „uvode ili priznaju" homoseksualne bračne zajednice, budući da takav brak ne spada u temeljna ljudska prava - ovako glasi presuda Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu. „Država koja odbija da prihvatiti homoseksualnu bračnu zajednicu time ne krši Evropsku konvenciju o ljudskim pravima", navodi se u presudi suda, donetoj u sedmici za nama. Time je odbijena tužba jednog homoseksualnog para iz Austrije. U državama članicama EU pitanje homoseksualnih brakova rešavano je na različite načine. Iako je primetan trend prihvatanja istopolnih bračnih zajednica, u većini zemalja nije legalizovan.