Diskriminacija ispred oltara

Gej pokret započeo dugi sudski proces u ambicioznom nastojanju da redefiniše legalnu formulaciju braka kao „zajednice muškarca i žene"

U pet američkih država taj događaj - venčanje - nije više samo prizor u kojem mladoženja u svečanom odelu, a mlada u venčanici po propisanom scenariju izgovaraju sudbonosno „da" i potpisuju ugovor o doživotnoj vernosti (raskidiv, naravno, kao i svaki ugovor): to mogu da čine i dva „partnera" istog pola.

To što su gej brakovi ozakonjeni u Masačusetsu, Vermontu, Nju Hempšajru, Konektikatu i Ajovi veliki je pomak u društvenoj toleranciji istopolne ljubavi, ali aktivistima gej pokreta nije dovoljan. Većina država to još zakonski ne odobrava, a ponegde je u toku i „kontrarevolucija": poslednjih meseci birači u Mejnu i senati u Njujorku i Nju Džerziju poništili su već usvojene zakone koji su homoseksualcima i lezbejkama omogućavali izlazak pred oltar. Na federalnom nivou, gej aktivistima je nanet veliki udarac kada je Klinton kroz Kongres 1996. provukao Zakon o odbrani braka, gde je on opisan isključivo kao muško-ženski.

U toku je, međutim, odlučujuća bitka čiji bi ishod mogao da promeni pravni i društveni pejzaž Amerike. U sudnici okružnog suda u San Francisku, Kalifornija, upravo je završen pretres u procesu koji je pokrenut upravo da bi redefinisao tu klasičnu definiciju braka kao „zajednicu muškarca i žene".

Presuda se očekuje početkom marta, ali ne kao kraj, već samo kao početak duge i sasvim neizvesne pravne bitke koja će se tek za nekoliko godina okončati pred Vrhovnim sudom SAD. Tužioci - dva gej para - osporili su ustavnost referenduma koji je, sa ne baš impresivnom većinom, u novembru 2008. obesnažio pre toga u Kaliforniji ozakonjeno pravo na istopolne brakove.

Polazište njihove tužbe jeste da je to čin diskriminacije i negacija ustavnog prava na jednakost. To što ne mogu pred oltar rezultat je utemeljene društvene predrasude koja je, vele, pravno neodrživa jer je u njenoj osnovi religijsko učenje o nemoralnosti homoseksualizma - pa dakle treba da bude obesnaženo.

Sudnica je tako postala mesto sudara dve Amerike, većinske i manjinske (procene su da se kao LGBT - da su gej, lezbejske, biseksualne ili transeksualne orijentacije deklariše između 1,5 i 4 odsto Amerikanaca, što znači da ih ima između 4 i 12 miliona u stanovništvu od ukupno 305 miliona). Ali i mesto pravne rasprave o srži organizacije društva od pamtiveka, u kojoj je brak muškarca i žene glavna ćelija koja mu omogućava da opstaje i da se, rađanjem dece, obnavlja.

Sa te strane sve je u redu, svrha braka su deca, priroda je to udesila tako da svemu prethodi zaljubljenost, koja traje dovoljno dugo dok na svet ne dođe bar jedno dete, a ono što posle toga preostane je ljubav, posvećenost jedno drugom ili bar udobna navika, koja je, uz to, ozvaničena i ugovorom koji su dve strane, u prisustvu mnogobrojnih razdraganih svedoka, potpisale da bi im država ozvaničila privilegiju, da su „venčani", iz koje proističu mnoga prava.

Ako je ljubav osnova bračne zajednice (koja ne mora uvek da ima decu, a deca se, uostalom, sve više rađaju i van braka), zašto to nije dato i nama koji se volimo, iako smo istog pola, pitaju se zaljubljeni gej partneri? Ako je to zbog toga što ne možemo da imamo decu, zašto država onda dozvoljava da brakove zasnivaju starci i starice u dubokoj jeseni svojih života, kada im je priroda već odavno oduzela biološku licencu da imaju decu?

U sudskom sučeljavanju sa svim ovim pitanjima, gej pokret na svojoj strani ima dva istaknuta pravna uma. Zastupnici tužbe su naime Teodor Olson, poznati konzervativac i advokat koji je u sudskom sporu ko je 2000. pobedio na izborima, Džordž Buš ili Al Gor, branio Buša (i dobio) i Dejvid Boie, demokrata, koji je bio na drugoj strani, argumentujući za Gora. Nijedan od njih, pri tom, ne brani lična uverenja, nije gej, već su to prihvatili kao profesionalni i intelektualni izazov, ali i kao šansu da im se imena nađu u budućim udžbenicima prava.

Oni su izveli desetak svedoka, gej parove, ali i aktiviste koji su vodili pobedničku kampanju na pomenutom kalifornijskom referendumu. Ne toliko za to da bi ubedili okružnog sudiju, koliko da bi prikupili dovoljno materijala za više sudske instance... Odbrana je, pak, izvela samo dva, koji su, izloženi unakrsnom ispitivanju, odgovarali zašto su uvereni da je brak, onaj između muškarca i žene, vitalan za društvo i da je po definiciji oduvek podrazumevao heteroseksualnu zajednicu.

Oni koji na ovo gledaju sa strane, smatraju da je gej pokret nepotrebno istrčao pred rudu i da rizikuje da svoju stvar značajno unazadi jer Vrhovni sud retko presuđuje protiv većinskog uverenja i pravne prakse većine federalnih država. Nepotrebno su požurili jer je javna tolerancija njihovih veza u porastu. Niko im više ovde ne osporava pravo na seksualnu orijentaciju, a to što je to legalno u pet država veliki je iskorak u društvu u kome su, ne baš tako davno, nezakoniti bili i međurasni brakovi.

Tema jednakosti ili nejednakosti gej populacije (termin homoseksualac ovde se smatra „politički nekorektnim") inače je stalno na dnevnom redu, različitim povodima. Pre neko veče, pomenuo ju je i predsednik Obama u obraćanju naciji, rekavši da će se založiti za ukidanje prakse „ne pitaj, ne kaži", kojom je na mala vrata omogućeno da u vojsci budu i gej vojnici (i muškarci i žene). U Distriktu Kolumbija, što je formalno ime prestonice, nedavno je izglasano pravo na gej brakove, koje sada čeka na ozvaničenje u Kongresu. Čak 18.000 istopolnih brakova zaključenih u Kaliforniji pre pomenutog referenduma, još su legalni, mada, ako se neki od tih parova razvedu, ne mogu ponovo pred oltar.

Politika.rs