Autor romana „Odavde do večnosti" bio primoran da izbaci scene gej seksa

Džejms Džouns dobio je naredbu od izdavača da izbriše sve psovke i homoseksualne scene iz romana koji je, inače, zasnovan na piščevom ličnom iskustvu tokom služenja vojske

Jedna od najvoljenijih filmskih romantičnih scena je ona u kojoj se Bert Lankaster i Debora Kar ljube na plaži dok ih zapljuskuju talasi. Ali iza holivudskog sjaja koji prati film „Odavde do večnosti" (1953) nalazi se priča o cenzuri i represiji - Džejms Džouns, autor nagrađiavong romana na kome je film zasnovan, bio je primoran da izbaci scene gej seksa iz svog rukopisa pre nego što je otišao u štampu.

Kejli Džouns, njegova kćerka i takođe književnica, kaže da je njen otac dobio naredbu od svog izdavača da izbaci sve psovke i homoseksualne scene iz romana koji je, inače, zasnovan na piščevom ličnom iskustvu tokom služenja vojske na Havajima neposredno uoči napada na Perl Harbor. Originalni rukopis je do tančina opisivao vrste seksualnih usluga koje su vojnici poput redova Anđela Mađa (u filmu ga igra Frenk Sinatra) pružali bogatim gej muškarcima za novac, otkila je Kejli Džouns u članku napisanom za američki internet sajt „Dejli bist".

„'Ne volim kada mi puši muškarac'," kaže junak knjige redov Robert Li Pruit Mađu u odeljku izbačenom iz zvanične verzije. „Anđelo je slegnuo ramenima", piše dalje Džejms Džouns. „Oh, u redu. Priznajem da ne može da se poredi sa ženom. Ali je ipak nešto. Osim toga, stari Hal odlično vodi računa o meni. Uvek je pri ruci kad sam bez kinte. Pet dolara. Deset dolara. Dobro mi dođe na polovini meseca... Jedini razlog što dozvoljavam Halu da mi popuši jeste što imam svoju računicu. Ako bih ga odbio, načisto bih pukao. A potreban mi je taj prihod, druže.'"

Džouns je u početku odbio da izbaci psovke i nepristojne reči iz romana, napisavši svom uredniku da „stvari koje sad budemo izbacili zbog dobrog vaspitanja osvanuće za pet ili deset godina u nekoj drugoj knjizi... a mi ćemo se pitati zašto smo mislili da ne možemo tako da ostavimo. Pisanje mora da se razvija u pravcu dublje iskrenosti, kao i sve drugo, i ne možete da napredujete ako se slepo držite teorije ili prošlosti... I sami znate, kao i ja, da u ovoj knjizi nema ničeg lascivnog."

Onda je ipak pristao da izbaci „određen broj" psovki, piše Kejli, „delom i zato što se postavljalo pitanje da li će američki poštanski sistem uopšte isporučiti knjigu u knjižare zbog svoje 'lascivne' prirode". Ipak, Džouns je ostavio u knjizi reč „fuck" na 32 mesta, a odbio je i da u potpunosti izbaci homoseksualne scene „jer je osećao da to ne bi bilo verodostojno stvarnosti kojoj je bio svedok", premda su i one prilično isečene u vreme kad je roman objaljen 1951.

Džejms Džouns, piše dalje Kejli, „verovao je da je homoseksualnost stara koliko i čovečanstvo i da je Ahil, najhrabriji i napoštovaniji borac svih vremena, bio gej, a da je posedovanje mladog ljubavnika bila uobičajena praksa među vojnicima tog doba. On je takođe verovao da je homoseksualnost prirodno stanje za muškarce u bliskom okruženju i da ona nikako ne može da utiče na sposobnost vojnika na bojnom polju. On bi sigurno bio zapanjen kad bi znao da se ta diskusija nastavlja sve do danas, pod okriljem iste licemernosti i tišine koja ju je okruživala i pre 60 godina", piše Kejli. Aktuelna politika američke vojske „ne pitaj, ne pričaj" dozvoljava gej muškarcima i lezbijkama da služe vojsku samo ako drže jezik za zubima o svom seksualnom životu. Predsednik Obama ranije je najavio da namerava da ukine ovo pravilo, ali ono je ovog trenutka još na snazi.

Kejli je izjavila za „Gardijan" da je odlučila da otkrije ove detalje nakon nedavne smrti svoje majke. „Ona je mislila da je to nebitno, ali sada kad smo brat i ja postali glavni naslednici očevog zaveštanja mislim da je važno da se to obelodani, s obzirom na trenutno stanje u američkoj vojsci.

Uostalom, originalni roman je bio bolja knjiga. Kada bih ga danas ponovo objavljivala, ja bih ostavila sve scene sa gej tematikom." Roman „Odavde do večnosti" je nagrađen Nacionalnom književnom nagradom Amerike 1951, a filmska adaptacija je osvojila osam Oskara.

Prema Kejlinim rečima, izdavač je tada bio pod pritiskom katoličke grupe Nacionalna organizacija za pristojnu književnost. Ona se protivila „lascivnoj literaturi koja preti moralnom, društvenom i nacionalnom životu u našoj zemlji" i „Odavde do večnosti" stavila je na crnu listu. Članovi organizacije su potom išli od knjižare do knjižare i proveravali da li se zabranjene knjige prodaju. „Posledica toga bilo je sveprisutno zastrašivanje i bojkot knjižara", piše Džounsova u svom članku.

„Danas su stvari mnogo povoljnije za pisce," kaže za „Gardijan". „Mislim da je moj otac utro put mnogim autorima. Spasao je onu reč na j za književni svet".