Ponašanje porodice ključno za zdravlje gej omladine

Novo istraživanje pokazuje da je ponašanje porodice ključno za zdravlje gej omladine.

Mladi gej ljudi, čiji su roditelji ili hranitelji negativno reagovali kada su saznali seksualnu orijentaciju svoje dece, su skloniji pokušajima samoubistva, teškoj depresiji ili korišćenju droga, u odnosu na one čiji su roditelji pozitivno odreagovali, pokazuje jedno novo istraživanje.

Način na koji su roditelji ili hranioci odreagovali na seksualnu oriejntaciju svoje dece duboko utiče na detetovo mentalno zdravlje kao odrasle odobe, kažu istraživači državnog Univerziteta u San Francisku, čiji su rezultati objavljeni u časopisu Američke akademije pedijatara (the American Academy of Pediatrics).

"Roditelji vole svoju decu i žele im najbolje" kaže glavni istraživač Kejtlin Rajan (Caitlin Ryan) socijalna radnica koja rukovodi Projektom porodičnog prihvaćanja (Family Acceptance Project) koji organizuje univerzitet. "Sada kada smo istražili sva ponašanja, možemo da uočimo da neka od njih utiču negativno na omladinu, dok neka pak utiču izuzetno pozitivno."

Između ostalih zaključaka, istraživanje je pokazalo da tinejdžeri koji su doživeli negativnu reakciju su pod osam puta većim rizikom od pokušaja samoubistva, skoro su šest puta pod većim rizikom od obolevanja od teške depresije i više od tri puta pod rizikom konzumiranja droga.

"Još značajnije je", kako je Rajanova izjavila, "da istraživanje koje je u toku na Univerzitetu San Francisko ukazuje da roditelji koji sami preduzmu male korake kako bi odreagovali pozitivno mogu da poboljšaju pozitivne izglede mentalnog stanja svog deteta."

Jedno od najiznenađujućih rezultata je da zabrana mladoj osobi da se druzi sa svojim gej vršnjacima utiče podjednako štetno kao fizićko ili verbalno zlostavljanje od strane roditelja.

U ovom dvodelnom istraživanju, Rajanova i njene kolege su prvo intervjuisali 53 porodice koje imaju gej tinejdžere, kako bi identifikovali 106 specifičnih oblika ponašanja, koji su podeljeni u dve kategorije "prihvatanje" ili "odbijanje." Na primer, optuživanje mlade osobe da je krivo za maltretiranje koje trpi u školi, zatim porodično skrivanje mlade osobe od rodbine ili omalovažavanje njenog izgleda zato što se ne povinuje društvenim ocekivanjima spadaju u kategoriju "odbijanja."

Zatim su ispitane 224 bele i Latino osobe starosti između 21 i 25 godina, kako bi se utvrdilo kakve oblike ponašanja porodice su iskusili tokom odrastanja. Zatim su odgovori upoređivani sa istorijama nedavnih bolesti ispitanika, kao sto su teška depresija, pokušaji samoubistva, zbloupotreba narkotika kao i rizično seksualno ponašanje.

Dok su se rezultati mozda činili očekivanim, Rajanova je rekla, da je istraživanje, koje je inače finansirala organizacija California Endowment, bilo prvo koje je utvrdilo vezu između između zdravstvenih problema gej omladine i njihove porodične sredine.

Rajanova je koristila dobijene podatke iz istraživanja u radionicama sa roditeljima i ostalim hraniteljima ili negovateljima, koji su imali narušene odnose sa svojim gej tinejdžerima, i rekla je da su mnogi bili dovoljno uznemireni ovim saznanjima, i odlučili su da učine značajne promene u svojim odnosima.

Rajanova se priseća slučaja jedne tinejdžerke koju je majka prisilila da se zabavlja sa mladićem i poslala je da živi kod svoje bake i dede kada je saznala da joj je ćerka lezbejka. Kada je saznala o povezanosti roditeljskog ponašanja i suicida, majka je prekinula da je prisiljava da se zabavlja sa mladićem i počela da pokazuje interesovanje za devojku svoje ćerke.

"Bila je zaista zabrinuta" Rajanova je rekla. "Primetila je da je njena ćerka postala vidno povučena i da je ona, kao majka doprinela tim stanjima usamljenosti i tuge."

U svom članku za časopis Pediatrics, Rajanova je preporučila da medicinski radnici pitaju mlade pacijente kako su njihove porodice reagovale na njihovu seksualnu orijentaciju i da kažu roditeljima da negativne reakcije mogu da štete, čak i ako su dobronamerne.

Ovakvi razgovori su neophodni zato što mlade osobe sve češće priznaju roditeljima svoju seksualnu orijentaciju u sve mlađim uzrastima. Kao što su i druga istraživanja pokazala, tako je i ovo u kome je Rajanova učestovala, pokazalo da je prosek godina 11 kada mlade osobe osete privlačnost prema osobi istog pola, a imaju tek nešto više od 14 kada shvate da su gej, obično to priznaju svojim roditeljima pre nego napune 16 godina.

"Lekari pogrešno postupaju kada, kako bi utešili roditelje, im kažu da dete koje nije seksualno aktivno ni ne zna da li je ili nije gej" Rajanova kaže.

"Kada roditelji ili članovi porodice pomisle na gej ljude, oni pomisle na seks. Oni ni ne pomišljaju na emotivnu privlačnost ili na socijalnu interakciju, duhovnu povezanost ili dublja psihološka osećanja", izjavljuje Rajanova.

Sten Vermund, pedijatar sa Vanderbilt univerziteta, koji se zainteresovao za rad Rajanove koji je prezentovala na međunarodnoj AIDS konferenciji u Meksiko Sitiju, slaže se da lekare treba ohrabriti da razgovaraju sa roditeljima kako bi oni pozitivno reagovali na detetovu seksualnu orijentaciju i pružili mu podršku.

"Tako mnogo porodica dece koja su gej, biseksualna ili transrodna, naročito gej dečaka, misli da će gej prirodu izbiti iz deteta ukoliko su strogi prema detetu i kažu mu da je njegov gej životni stil neprihvatljiv za porodicu, "Vermund kaže.

Vermund takođe kaže da je bio impresioniran rezultatima Rajanove, koji ukazuju da čak i samo malo prihvatanja i podrške porodice može mnogo da utiče na povećanje izgleda za srećnu detetovu budućnost.

"Južnjački baptista ne mora da postane unitarijanac" Vermund kaže. "Nekome će i dalje biti neprijatno da se nosi sa seksualnom orijentacijom svoga deteta, ali ukoliko to prihvati na najbolji način na koji može, učiniće mnogo dobrog za dete. To je po meni izuzetno važna poruka ."

Gay.com