www.gay-serbia.com
|
www.gay-serbia.com |
Očekivana pobeda ruskog predstavnika na takmičenju za Pesmu Evrovizije, Dime Bilana, izazvala je, takođe, očekivano gunđanje zapadne štampe na račun „komšijskog" glasanja balkanskog, a posebno ruskog bloka. Kao da su Skandinavci glasali drugačije. Tek šesto mesto Jelene Tomašević sa pesmom „Oro" i lošiji plasmani balkanskih zemalja opovrgnuli su ovu tezu, dok je nasuprot tome potvrđuju plasmani ruske pesme „Believe" i drugoplasirane Ukrajinke Ani Lorak „Shady Lady".
Rasprava o komšijskom glasanju počela je pobedom Ukrajinke Ruslane 2004. godine, a posebno je dobila na značaju prošlogodišnjom pobedom Marije Šerifović. Istina je da od početka ovog veka zapadne zemlje nisu dobile priliku da se sa svojim predstavnicima plasiraju na prva tri mesta, štaviše, veoma su se nisko kotirale.
Od predloga u britanskom parlamentu da se zemljama koje nisu članice Evropske unije zabrani učešće na „Evrosongu", a time valjda i u Evropskoj radiodifuznoj uniji, do zlih izliva besa dogogodišnjeg britanskog komentatora Terija Vogana, koji je prenos iz Arene završio sa „Zbogom, zapadna Evropo!", zemlje koje smatraju da polažu posebna prava na ovo takmičenje muče se kako da zaustave proces istočnjačke dominacije na izboru za Pesmu Evrovizije. U osnovi ideja kulturnog ujedinjenja posleratne Evrope, posle pola veka se sunovratila u blokovsku podelu kapitalističkih i postkomunističkih zemalja, kao i u spektakl kiča više nego festivala pesme.
Najviše ocene, dvanaestice, i na ovom su „Evrosongu", istina, pokazale raspored političkih i ekonomskih zavisnosti manjih zemalja od većih, ali se opet potvrdilo i da su tradicionalna mržnja i narcizam malih razlika između susednih zemalja u „kulturnoj" razmeni samo mitovi. Listom su posvađane balkanske zemlje davale najviše poena jedna drugoj. Uostalom, zašto je opravdano da Finska dodeli dvanaest poena Norveškoj, ali ne i Srbija - Bosni i Hercegovini?
Svejedno, pobedom je najpre Marija Šerifović pokazala da ima nešto u komšiluku, ali svakako i u samoj izvedbi. Od svih argumenata kojim pesma „Molitva" može odbraniti pobedu i presedana kojim se EBU branila od napada uvređenih zapadnjaka (posle više od decenije bila je prva balada, prva na maternjem jeziku, prvi debitant pobednik...), najvažniji je taj da je Marija od Turske koja nam tradicionalno daje poene dobila nulu, a od Finske dvanaesticu. A objašnjenje kojim se i EBU poslužila je to što je Marija snimila jedanaest verzija pesme, pa i na finskom jeziku, i svojski se potrudila mesecima pred finalnu noć da se dopadne evrovizijskim poklonicima širom Evrope.
Osim prisustva najboljeg klizača svih vremena Jevgenija Plušenka i virtuoza na violini Edvina Mortona, Rus Dima Bilan, sa svojom muzički siromašnom pesmom učinio je isto što i Marija. Na njegovu promociju potrošeno je deset miliona evra, u njegovoj i okolnim zemljama proslavilo ga je već jedno učešće na Pesmi Evrovizije, posle koga je osnovao i produkcijsku kuću, koja poput Grand šoua štancuje „zvezde". Ali nijedan predstavnik Nemačke, Velike Britanije čak ni Španije nije smatrao da je potrebno da pređe granice ove tri zemlje ne bi li pokupio i glasove Istoka. Uostalom, da li je makar jedan predstavnik, izuzev komšija i Poljske, imao nastup u Beogradu pre polufinalnih i finalnih večeri?
Za razliku od očekivane pobede mladog Rusa, harmonija koja je u evrovizijskoj sedmici vladala Beogradom bila je neočekivana. Gej i lezbijske organizacije dobro su se pripremile da dočekaju veliki broj gostiju LGBT (lezbijke, gej, biseksualci, transvestiti) populacije tako što su osnovali call centar i distibuirali vodič u inostranstvu. Žurke u beogradskom klubu „Apartman", koje je organizovala Gej-strejt alijansa, prošle su bez incidenata i zbog velikog prisustva policije koja je imala posebnu strategiju prema potencijalnim nasilnicima, te zadatak da zaštiti neuralgične tačke. Tako je MUP Srbije pokazao da može da spreči nasilje nad LGBT manjinom.
Gostima je savetovano da se suzdržavaju od emotivnih izliva i nežnosti na ulici, baš kao što im je organizator preporučio da ne pominju nezavisnost Kosova, a posebno ne i da se vrednosno određuju prema tom događaju. Diskreciju su preporučile i gej organizacije i MUP Srbije i Ambasada Velike Britanije u Beogradu.
Kako su gosti poslušali savete, tako je sve prošlo skoro bez incidenata. O jednom mogućem u finalnoj noći se još vodi istraga.
Boris Milićević iz Gej-strejt alijanse kaže da gostima jedino još nije bilo ugodno što ih je obezbeđenje pratilo gotovo svuda, te nisu imali potpunu slobodu kretanja, ali da u suštini nose lepe uspomene i utisak velike gostoprimljivosti Beograda.
„Osećaj getoiziranosti imali su možda i zato što su izlazili u samo četiri-pet kafića i dva kluba", kaže Milićević.
Opet, s pobedom Marije Šerifović, o čijoj se seksualnoj orijentaciji spekulisalo, a svojatali su je svi, organizatori su opravdano imali i dodatni strah od povećanog interesovanja gej populacije za „Evrosong". Ideja da se 17. maja, na Međunarodni dan borbe protiv homofobije, Gej prajd parada na kojoj bi učestvovali i evrovizijski fanovi, organizuje u Beogradu, ipak je propala.
Popularna kultura i gej „senzibilitet" spajaju se osamdesetih godina u pop muzici, s talasom takozvanog coming-out-a poznatih ličnosti. Iako je prethodno iskazivala samo obrise svog identiteta u ponekom našminkanom pevaču, LGBT potkultura širi se uporedo sa pop muzikom, ponekim ekscentričnim izvođačem heteroseksualcem i ponekim uistinu homoseksualcem bez sukoba u sopstvenom identitetu. Ne začudo, najveći festival pop muzike postao je tako i festival jedne potkulture koja nam u manje ili više nejasnim motivima preko tog festivala danas prenosi neke poruke.
Teoretičari ove potkulture smatraju da je „Evrosong" danas potpuno queer (van hetero-patrijarhalnih normi): transvestiti, ekscentrične uglavnom kič koreografije karakteristične za estradu u najširem smislu te reči, kemp i treš inscenacije. Tako je, smatraju, jasno zašto se gej populacija pronalazi u tome: reč je o specifičnom prepoznavanju, ali i o zaostatku jednog vremena kada si mogao biti muškarac i našminkan samo u spotu nekog pop-benda.
Prekretnicu u evrovizijskoj stidljivosti da se okiti gej motivima načinila je najpre izraelska pevačica Dana internacionale 1998. godine. Gej supkulturu na ovom takmičenju dobija priliku tako da upozna i najšira publika, a Danu potom slede Sestre iz Slovenije, Drama Queen iz Danske, Verka iz Ukrajine, Deen iz Bosne, ali i oni o čijoj se seksualnosti polemiše - Sakisas i Sarbela iz Grčke, Konstantinos Kristiforu sa Kipra, ruska grupa t.A.t.U, pa i Marija Šerifović i ovogodišnji pobednik koji je na sada već tradicionalno pitanje na postevrovizijskoj konferenciji za novinare „da li više voli muškarce ili žene" diplomatski (?) odgovorio - „oboje".
Ove godine, međutim, takmičari se u svojim biografijama nisu ustručavali da napišu i svoju seksualnu orijentaciju iako ona ne pripada većinskoj heteroseksualnoj. Izraelski predstavnik Boaz Mauda posebno je tražio od svog obezbeđenja da mu ne prilaze žene, a imao je dodatnu zaštitu ne zato što je gej nego zato što je iz Izraela. Može se diskutovati da li su predstavnici koji su insistirali na različitosti seksualnih orijentacija na „Evrosongu", izraz navodne ili stvarne demokratičnosti društava, ili pak čistog pomodarstva, ali je u većini zemalja za njih glasala publika.
U Beogradu je u proteklih deset dana među 15000 turista najviše bilo Britanaca, Francuza i Makedonaca. Osim generalnog i nacionalnog sponzora „Evrosonga", najveću korist od poseta imali su, pretpostavlja se, taksisti, jer im je prihod uvećan u proseku za dvadeset odsto dnevno. Hoteli su zapravo profitirali tek poslednjih dana, jer su najskuplje sobe čuvali za goste koji su se prekasno odlučli da posete Beograd. Bukiranje stanova počelo je još maja prošle godine, pa su najverniji ljubitelji „Evrosonga" dobro prošli ako su iznajmljivali dvosoban stan za dvesta evra dnevno. Ugostitelji i vlasnici kafića u centru grada ostali su kratkih rukava, jer posetioci od programskih aktivnosti i turističkih tura skoro da nisu imali višak vremena.
Turisti su bili zainteresovani da posete Avalu i fruškogorske manastire, beogradske muzeje, Narodni, Etnografski i Muzej savremene umetnosti, Kalemegdansku tvrđavu, Gardoš, ušće i Knez Mihajlovu ulicu. Na sedam punktova u gradu, u info-prostorijama u Sava centru i u Beogradskoj areni, bili su uredno informisani o svemu, od gradskih dešavanja do vremenske prognoze. Najegzotičnija lokacija glavnog grada turistima su, ipak, bile zgrade srušene u NATO bombardovanju 1999. godine. Bez makar jednog dodatnog skandala, ta ružna slika ruševina usred Beograda i Evrope, verovatno će ostati jedina da prkosi sceni Beogradske arene i dobroj atmosferi u kojoj se odigrao ovogodišnji „Evrosong".
NIN
3. jun 2008. |