Porast homofobije, etničke i rasne mržnje u novim članicama EU

Riga, Letonija - Pers Bogomazovs nije ni slutio šta bi se moglo dogoditi, kada su ga u društvu njegovog dečka prošlog meseca zaustavila dvojica muškaraca tražeći cigarete. "U početku je sve bilo u redu, razgovarali smo, ali kada su shvatili da smo par počeli su da viču. "Udarili su me u glavu, ali uskočili smo u taksi koji je prolazio. Srećom, nismo bili ozbiljno povređeni", priča ovaj tridesetjednogodišnji stilista za kosu. Aktivisti za zaštitu ljudskih prava navode da su zločini iz mržnje prema homoseksualcima i etničkim manjinama u porastu u mnogim nekadašnjim komunističkim državama koje su se pridružile Evropskoj uniji 2004. Takav trend otvara pitanje jesu li nove članice spremne da u većoj meri prihvate liberalne društvene vrednosti koje preovlađuju u zapadnoj Evropi.

Pitanje posebno dobija na značaju u trenutku kada se u EU raspravlja da li da se nastavi širenje na istok, u zemlje kao što su Ukrajina, Srbija i pretežno muslimanska Turska, koja je izložena pritiscima kako bi unapredila stanje ljudskih prava. Estonija i Letonija u poslednje vreme zapljusnute su napadima na događaje "gej ponosa". U Poljskoj lideri vladajuće konzervativne partije ne kriju svoj prezir prema homoseksualcima, a nedavno su pozvali ekstremno desnu partiju da se pridruži koaliciji. Pored toga, ksenofobija je u velikom porastu u novim državama članicama EU.

Stejt department Sjedinjenih Država upozorio je na svom sajtu na opasnost od rasističkih napada u Poljskoj, Slovačkoj i baltičkim državama - Letoniji, Litvaniji i Estoniji. Stara Evropa svakako je imala svoje probleme sa homofobijom i etničkim sukobima poslednjih godina, ali analitičari tvrde da su nove članice EU u suštinskom raskoraku sa principima tolerancije koji vladaju u starim članicama.

"Ne mislim da su svi razumeli šta će podrazumevati pridruživanje EU, jer preovladavao je interes koji je nalagao da je članstvo potrebno", rekao je Ilze Brands-Keris, šef letonske nevladine organizacije Centar za ljudska prava i etničke studije. On pretpostavlja da je Brisel bio toliko željan proširenja da nije dovoljno motrio na situaciju u državama kandidatima. AP