Svetski poznata performerka Marina Abramović, koja je pre više od 30 godina napustila rodni Beograd, izvešće od 9. do 15. novembra u Solomon R. Gugenhajm muzeju u Njujorku “Sedam lakih komada”, seriju od pet najtežih performansa drugih poznatih umetnika u toj oblasti i jedan njen, a premijerno će izvesti i svoj novi rad, specijalno osmišljen za tu priliku.
Od početka karijere u Beogradu početkom 70-ih godina, Marina Abramović bila je meðu pionirima performansa kao forme vizuelne umetnosti, koristeći telo kao subjekt i medijum izražavanja.
U “Sedam lakih komada” ona će ponovo izvesti neke od najuticajnijih radova slavnih performera Vita Acconcija, Josepha Beuysa, Valie Exporta, Brucea Naumana i Gine Pane, originalno nastalih 60-ih i 70-ih godina.
Abramovićeva je, prilikom poslednjeg boravka u Beogradu 2004. godine, rekla da performansu pristupa kao prema muzičkoj formi, te da će “Sedam lakih komada” zapravo biti njena interpretacija originalnog dela.
Ona je naglasila da joj je važno i da njeni radovi žive, te da zato sada prepušta pojedine od njih svojim studentima, koji ih ponovo izvode.
Projekat “Sedam lakih komada” biće dokumentovan, a i zasnovan je na činjenici da postoji veoma malo dokumentacije o većini performansa, posebno iz uticajnog ranog perioda.
Većina opstaje zahvaljujući svedočenjima prisutnih ili fotografijama koje pokazuju samo deo svakog rada, saopštila je njujorška galerija Sean Kelly, koja zastupa Marinu Abramović i u kojoj će se ona, posle aktuelne izložbe umetnice Rebecce Horn, predstaviti od 9. decembra ove do 21. januara 2006. godine izložbom “Balkan Erotic Epic”.
Serijal “Sedam lakih komada” počeće reizvoðenjem Naumanovog performansa “Body Presure”, izvedenog 1974. godine (Galerie Konrad Fischer, Dizeldorf). Nauman je u tom radu stvorio lažni zid približno iste veličine jednom postojećem iza njega, pozivajući posetioce i na sopstvenu akciju pritiskom na zid.
Za 10. novembar predviðena je repriza Acconcijevog performansa “Seedbed”, izvedenog iz 1972. godine (Sonnabend Gallery, New York). Acconci je, u prostoru ispod lažnog poda njujorške galerije, masturbirao i razgovarao posredstvom mikrofona sa posetiocima koji su iznad njega hodali, u pokušaju da time uspostavi “intimnu” vezu sa njima.
Performans Valie Exporta “Action Pants: Genital Panic” iz 1969. godine (Augusta-Lichtspiele, Minhen), koji će Marina Abramović ponovo izvesti 11. novembra u Gugenhajmu, podrazumevao je hodanje polugole umetnice za vreme projekcije jednog filma po bioskopskoj dvorani, koja je time nudila publici, uglavnom muškoj, vizuelni kontakt sa stvarnim ženskim telom. Ona ih je time izazivala da “pogledaju stvarnu stvar”, umesto što pasivno uživaju u slikama žena na bioskopskom platnu.
Marina Abramović izvešće 12. novembra i performans Gine Pane “Self-Portrait(s)” iz 1973. godine (Galerie Stadler, Paris), u kojem je umetnica britvom izrezala kožu oko usana i nožnih prstiju, dok je na ekranu projektovana slika žene koja lakira nokte. Okrećući se leðima publici, rekla je:”Neće videti ništa”, dok je kamera snimala reakcije prisutnih žena. Umetnica je potom, ponovo licem okrenuta publici, ispirala grlo mlekom i potom ga pljuvala u posudu, dok se ono mešalo sa njenom krvlju.
Za 13. novembar predviðeno je ponovno izvoðenje jednog od najpoznatijih Beuysovih performansa “How to Explain Pictures to a Dead Hare” iz 1965. godine (Galerie Schmela, Dizeldorf), tokom kojeg je umetnik hodao po galeriji, ljuljajući mrtvog zeca, šapućući mu i objašnjvajući slike koje su prikazivane na video bimu. Beuys je tim radom pokrenuo pitanja svesti ljudi i životinja, problematizujući pitanja mišljenja i jezika.
14. novembra ponovo će izvesti i jedan od svojih najtežih performansa “Lips of Thomas”, originalno realizovan 1975. godine u Galeriji Krinzinger u Insbruku, tokom kojeg je pojela kilogram meda i popila litar crnog vina, a zatim polomila staklenu čašu rukom i iscrtala zvezdu britvom na svom stomaku, a zatim se bičevala sve “dok više ne oseti bol”. U završnici je pola sata ležala na krstu napravljenom od blokova leda, dok je jedan grejač iznad nje uslovljavao jače krvarenje.
Poslednjeg dana serijala “Sedam lakih komada” ona će izvesti i novi performans, čije detalje još nije otkrila.
Realizacija projekta “Sedam lakih komada” u Gugenhajmu omogućena je zahvaljujući Komitetu za liderstvo (Leadership Committee) Marine Abramović.
Abramovićeva, roðena 1946. godine u Beogradu, dobila je Zlatnog lava na Bijenalu u Veneciji 1997. godine, za rad “Balkanski barok” (Balkan Baroque).
kraj
