Religije odišu mržnjom razuma

U studiji koja je šokirala francuske vernike i izazvala brojne polemike, koju uskoro na srpskom objavljuje Rad, Mišel Onfre tvrdi " Religije odišu mržnjom razuma".

Knjiga, reklo bi se ateistički manifest, profesora filozofije Mišel Onfrea, "Ateistički ugovor", izašla iz štampe krajem proleća ove godine, izazvala je mnoge napise i diskusije na francuskoj javnoj sceni. Najuticajniji dnevni listovi kao što su Mond, Figaro, Liberasion, katolički Kroa, nedeljnici Nuvel observater, L’Poan... pišu o knjizi, intervjuišu autora. Čak i švajcarki dnevnik La tribin d’Ženev prikazuje knjigu. Dekan filozofskog fakulteta i direktor odeljenja za filozofiju religije Katoličkog instituta iz Pariza, Filip Kapel debatuje sa autorom i njegovim stavovima. Autor drži tri predavanja u Nacionalnoj biblioteci u Parizu... Knjiga ima za moto tekst uzet od Ničea koji započinje: "Pojam ‘Boga’ je izmišljen kao antiteza životu - on se sažima u strašnu jedinicu svega što je škodljivo, venerično, klevetničko, svu mržnju života..." Meðutim po nekim kritičarima autor je otišao dalje od Ničea, Frojda i Marksa, dalje od konstatacija da je "religija opijum za narod". Knjiga se obrušava pre svega na monoteističke religije: judaizam, hrišćanstvo i islamizam, koje "uspostavljaju smrt na zemlji u ime večnosti na nebu". Zajednička im je "mržnja razuma".

Autor ne smatra da je "Bog upokojen" već konstatuje da se došlo do tog pogrešnog zaključka u XX veku, koji je video smrt svuda. "Smrt umetnosti, smrt filozofije, smrt metafizike, smrt romana, smrt politike..." Ali, piše autor, te smrti su fikcije - lažne vesti koje su omogućila povratak, onih koji su proglašeni za mrtve. "Smrt filozofije je omogučila da se štampaju knjige o filozofiji, smrt romana je izazvala romane, smrt umetnosti umetnička dela itd." Tako "nažalost" ni Bog nije preminuo već je obznana njegove smrti "izazvala posvećenost, božanstvo, monaštvo bolje od boljeg. Mi danas plivamo u toj pročišćenoj vodi..." Dalje autor konstatuje da svi znaju za postojanje tri knjige monoteističkih religija (Stari zavet ili Tora, Evanðelja - Novi zavet i Kuran), ali da vrlo malo njih zna kada su nastale, ko su autori, ni dogaðaje koji su u njihovoj osnovi". Podseća da su crkve vekovima sprečavale čitanje izvornih tekstova jer su se plašile istorijskih i laičkih pitanja i da "mi još uvek živimo manje ili više pod njihovim režimom".

Retko je viðen ovakav napad na religiju, čak i u Sovjetskom savezu u doba Lenjina i nekadašnjeg pravoslavnog seminariste Staljina. Skoro nikad nije pisano da je Hristos osoba "bez značaja i savesti", a za svetog Pavla da je "histeričan apostol", nije katolicizam poreðen sa nacizmom, a islam smatran religijom mentalnih debila... Bez sumnje autor je namerno provokativan. Izaziva. Religija se posmatra sa stajališta materijalista, senzualaca, hedonista, sladostrasnika i naročito cinika, a kritičari dodaju, "i svih drugih jeretika".

Bez želje autora, knjiga u svakom slučaju ukazuje na nepremostivu razliku izmeðu ateizma i agnosticizma. I levičarski Mond piše da autor "preseca, guši, osuðuje i odlučuje... i naročito (sve) zna". Knjiga će se uskoro naći prevedena u izdanju izdavačke kuće Rad i pred našim čitaocima. Nadasve je zanimljivo kakve će reakcije knjiga izazvati u našoj javnosti koja se, bar javno, do samo pre dvadesetak godina, izjašnjavala u daleko najvećem broju, kao ateistička da bi se danas u istom broju izjašnjavala, bar opet javno, za vernike! Autor, Mišel Onfre, predavao je filozofiju u završnim razredima tehničke gimnazije u Kanu (Caen), glavnom gradu provincije Normadija, dvadesetak godina, do 2002, kada napušta državnu službu da bi osnovao "Narodni univerzitet" - otvoren za sve. Univerzitet nema diplome, a ima za cilj da proširi filozofsko obrazovanje na široku publiku. Univerzitet organizuje i letnje kurseve širom francuske u Lionu, Ajačiu na Korzici, Noarou i Narbonu. Mišel Onfre je objavio i preko dvadeset naslova, većinom kod istog izdavača, kao i četiri knjige pod zajedničkim naslovom Dnevnik hedoniste: Želja da budem vulkan, Vrline groma, Arhipelag kometa i Blesak željenih oluja.

Za nas je interesantno da je napisao i knjigu Divota katastrofe, objavljenu 2002. kod Galilea, o slikarstvu Vlade Veličkovića.

Zoran M. Cvijić

izvor: danas.co.yu