(Izveštaj o pisanju listova: Blic, Danas, Vešernje Novosti za period april, maj, jun
2005. godine)
U januaru 2004. godine, Labris - organizacija za lezbejska ljudska prava, je počela
sa analizom štampanih medija kroz dva istraživačka ciklusa.
Tada je analizirano sedam informativnih dnevnih novina - Danas, Politika, Večernje
novosti, Glas javnosti, Blic, Balkan i Kurir i dva nedeljnika - NIN i Vreme.
Treći istraživački ciklus, za prva tri meseca 2005. godine, obuhvatio je analizu
šest informativnih dnevnih novina - Danas, Politika, Večernje novosti, Glas
javnosti, Blic i Kurir i dva nedeljnika - NIN i Vreme. Iz ove analize je
izostavljena novina Balkan koja je tokom nase analize prestala da izlazi.
Nakon trećeg ciklusa, Labris nastavlja sa praćenjem tri dnevna lista - Blic, Danas,
Večernje novosti, tj. sa praćenjem pisanja o LG temama u ovim dnevnim novinama.
U periodu od 01.04.2005 do 31.07 2005 godine, kada govorimo o LG temema, kao i u
prethodna tri meseca, najzastupljeniji su tekstovi koji za temu imaju dešavanja u
svetu, a posto ih je u aprilu, maju i junu bilo više nego što je uobičajeno (Pride,
izmene zakonskih regulativa), opšti je utisak da se u toku ova tri meseca o LG
temama pisalo više nego u ranijem periodu.
Najviše se, dakle, u tri praćena medija pisalo o zakonskim promenama u stranim
državama, kao i o Paradama ponosa. Povod za ovakvu praksu, bilo je usvajanje zakona
u Španiji koji dozvoljava istopolnim parovima sklapanje brakova. Ovi tekstovi, kao i
tekstovi o održavanju Pride - a širom sveta, spadaju u retke koji su u potpunosti
posvećeni LG populaciji. U tom smislu, nije se promenio trend da kada je reč o
domaćim desavanjima, reč je i o malim tekstovima. Jedini izuzetak je dogaðaj iz
aprila meseca, tj. tužba protiv mladenovačkog advokata, koji je u procesu tražio
izuzece jednog svedoka "zbog moralne nepodobnosti jer je homoseksualac". O ovoj
tužbi novinari/ke su pisali/le opširnije, nego o drugim dešavanjima iz naše sredine.
Najzastupljenija rubrika u kojoj se pominju LG teme je Kultura (TV program), a zatim
sledi Svet, što upućuje na zaključak da se, kao i do sada, LG teme najčešće spominju
samo uzgredno.
Naslovi tekstova, u najviše slučajeva, upućuju na dogaðaje o kojima je reč, takoðe,
naslovi su informativni, nesenzacionalistički, bez omalovažavajućih termina. Loš
izuzetak je naslov iz Večernjih novosti, iz aprila meseca : «Dete mi nije trandža».
Tekstovi su uglavnom napisani od strane domaćih novinara/novinarki.
Izvor informacija je, kao i u prethodnom periodu, uglavnom domaćeg porekla, retki su
slučajevi u kojima novinari/novinarke prenose vesti inostranih agencija.
Ništa se nije promenilo ni u pogledu spominjanja LG grupa, pa i dalje nema tekstova
o njihovom radu, niti tekstova u kojem je sam izvor informacija
aktivista/aktivistkinja gej - lezbejske organizacije.
Takoðe, nema primera sa izrazito negativnim stavovima prema istopolno orijentisanim
osobama, a primeri homofobije predstavljaju zapravo citate sagovornika ili stavove
osoba o kojima se piše. Upravo su takvi svi primeri iz aprila meseca, a povodom
izbora novog pape, u kojima su novinari/novinarke opisujući aktuelne kandidate,
navodili, izmeðu ostalog, i njihove stavove o istopolnim zajednicama i
homoseksualnosti uopšte.
U slučajevima kada su glavni akteri dogaðaja gejevi i lezbejke, oni/one uglavnom
nisu pominjani/e u negativnom kontekstu, već je reč o neutralnom pisanju.
Treba izdvojiti tekst iz lista «Danas», iz maja meseca: «Pederi i ustaše». Iako se,
sigurno, autoru može zameriti naslov ovog komentara (reč je o ličnom stavu
novinara), jer ga čine pogrdni i diskriminišući termini, u samom tekstu autor
pokazuje senzibilisanost i afirmativno piše o istopolno orijentisanim osobama,
stavljajući se otvoreno na njihovu stranu. Činjenica je da je ceo komentar prožet
ironijom kao stilskim sredstvom i novinar zaista kritikuje diskriminaciju i
netoleranciju, ipak i pored toga, nema opravdanja za diskriminišuću terminologiju u
naslovu.
Kada je reč o prihvatljivoj, dobroj terminologiji situacija je ista kao i u
prethodna tri meseca - gej, lezbejka, homoseksualnost, gej populacija... Ohrabruje
činjenica, da se praksa malo promenila po pitanju diskriminišuće terminologije.
Naime, primetna je manja upotreba omalovažavajućih reči i izraza (već «ustaljeni»
termini kao što su homoseksualizam, homići), a izrazitog vreðanja i govora mržnje
nema ni u jednom tekstu.
kraj
