U Zrenjaninu je 14. 09. 2005. godine, u organizaciji Labrisa - organizacije za lezbejska ljudska prava, održana tribina na temu «Diskriminacija marginalizovanih grupa». Tribina je održana u zrenjaninskom kulturnom centru, a uz podršku Grupe «Reaguj!» - Vojvodina, Grupe Taboo - Zrenjanin i Centra za unapreðenje Lokalne Samouprave - Zrenjanin.
Cilj tribine bio je kako senzibilisanje janosti na probleme sa kojima se suočavaju diskriminisane osobe, tako i ukazivanje na neophodnost sto hitnijeg usvajanja Opšteg antidiskriminacionog zakona. Dogaðaju je prisustvovalo 60 - ak učesnika/ca, i važno je pomenuti da je ova tribina prvi skup u Zrenjaninu, na kojem se javno pričalo o LGBT temama i diskriminaciji ove vrste.
«Predstoji nam usvajanje zakona i usklaðivanje cele regulative, ali ne smemo se zavaravati i sve prepustiti vremenu. Može nam se desiti da završimo kao Austrija, razvijena i napredna u nekim elementima, ali izuzetno netolerantna, bez osnovnih mehanizama i akata koji štite ljudska prava», rekla je u uvodu tribine Dragana Vučković, iz Labrisa.
O diskriminaciji žena i istopolno orijentisanih osoba, govorila je Sunčica Vučaj, saradnica Labrisa, posebno se osvrnuvši na rezultate pilot istraživanja o nasilju nad gejevima i lezbejkama koje je Labris sproveo pre nekoliko meseci. «Gotovo svi/e ispitanici/e, gejevi i lezbejke, 90 % ispitanog uzorka, znaju za slučajeve nasilja zbog toga što je osoba dugačije seksualne orijentacije od heteroseksualne. Najveći procenat njih, preko 70 % to zna zato što je i sam/a doživeo/la nasilje», istakla je Vučaj.
Radovan Vuletin iz Centra za socijalni rad - Zrenjanin govorio je o pravima Roma, tj. o potpuno nehumanim uslovima u kojima oni žive na opštini Zrenjenin. «Romi žive bez kanalizacije, vode, asfaltiranih puteva. Veliki problem postoji i prilikom zapošljavanja, jer je Romima gotovo nemoguće da dobiju zaposlenje. Nedavno su u Zrenjaninu svi koji su bili zaposleni u Gradskoj čistoći dobili otkaz, tj. ostao je na radnom mestu samo jedan pripadnik romske populacije». Zrenjeninski ombudsman, Vladimir Arsić kao veliku teškoću u ostvarivanju ljudskih prava uopšte, vidi i činjenicu da naši sudovi ne primenjuju čak ni one zakone koji već postoje. «Siromaštvo je takoðe problem, i za vreme mog mandata, nakon godinu i po dana, od svih ljudi koji su mi se do sada obratili, čak 70% je tražilo besplatnu pravnu pomoć», tvrdi Arsić.
Vesna Bogdanović iz Udruženja studenata s hendikepom, istakla je da postoje tri prepreke sa kojima se sreću ljudi sa invaliditetom - komunikacijske, nedostupnost informacija i arhitektonske barijere. «Diskriminacija, čije smo žrtve je institucionalna - većina prostora nam je nedostupna, vrlo retko nam se dozvoljava da usvojimo decu, a podvig je obrazovati se ili zaposliti. Ponižavajuća je i terminologija, jer mi nismo osobe sa posebnim potrebama, kako nas često zovu, mi imamo iste potrebe kao i svi drugi ljudi», rekla je Vesna Bogdanović.
Da se hitno mora usvojiti čitav set antidiskriminacionih zakona, potvrdila je i Ružica Knežević psihijatarka bolnice «dr Ðorðe Jovanović». «Mi smo društvo opterećeno nerazumnim strahom od bilo čega sto je drugačije. Trebalo bi da svako ima priliku da afirmise svoje različitosti, a ovde ljudi žive u stalnom strahu i izolaciji. Primer za to su i osobe lečene na psihijatriji koje su žrtva diskriminacije, a podaci Svetske zdravstvene organizacije govore da svaka dvadeseta osoba ima neki mentalni poremećaj.»
Treba istaći da su sve osobe koje je trebalo da učestvuju na tribini - to i učinile, osim Dragana Dragaša iz SUP - a Zrenjanin koji je, na osnovu prethodnog dogovora sa organizatorkama, trebalo da govori o sankcionisanju nasilja nad marginalizovanim grupama. Dragaš na tribinu nije došao uz izgovor da je u pitanju «nesporazum». Takoðe, neposredno pred početak dogaðaja, otkazan je koktel koji je trebalo da bude održan za sve učesnice/ke u Skupštini opštine Zrenjanin. Ovim postupcima, vlasti u Zrenjaninu samo su potvrdile opravdanost ovakvih skupova i potrebu da se oni i dalje organizuju. Tribina u Zrenjaninu samo je početak niza sličnih dogaðaja koje će Labris - organizacija za lezbejska ljudska prava organizovati u narednom periodu.
kraj
