Kad gej pomaže žrtvama incesta

Izvor: Glas javnosti, Ponedeljak, 30.5.2005.

Da li je sukob interesa prisutan i u radu nekih nevladinih organizacija koje se bave posledicama nasilja

- Rad sa žrtvama trauma je odgovoran i nimalo jednostavan i ne mogu time da se bave ljudi koji nisu prošli specijalnu obuku, kaže psihijatar Jovan Marić. Prema njegovom mišljenju, u službi za odvikavanje od narkomanije ne mogu da rade ljudi koji puše, pošto je i to zavisnost

BEOGRAD - Incest trauma centar je organizacija koja se bavi pomaganjem deci - žrtvama seksualnog nasilja od članova porodice. Kroz njihov program je prošlo na stotine dece, uglavnom devojčica. Međutim... Izvor Glasa, koji je želeo da ostane anoniman, tvrdi da je direktorka "Incest trauma centra" Dušica Popadić istovremeno i aktivistkinja lezbejskog pokreta "Labris". Gospođica Popadić je navedena kao "psihološkinja koja razume specifičnosti lezbejske egzistencije, homofobije i problema sa kojima se susreću lezbejke".

- Ogromna je stepenica koju devojka ili žena treba da savlada da bi sebi dala pravo da voli drugu ženu kao svoju ljubavnu partnerku - stoji u članku čiji je potpisnik Dušica Popadić.

Poseban akcenat u članku Popadićeve je na mladim devojkama lezbejske orijentacije i načinu rešavanja problema nastalih suočavanjem sa roditeljima.

- Jedan od načina izlaženja na kraj sa (internalizovanom) homofobijom može biti svakako organizovano ulaganje u rasvetljavanje i, unekoliko, promenu imidža seksualno različitih. Za to je potreban aktivan lezbejski pokret za koji se još uvek ne može reći da postoji kod nas. Do tada ostaje da se osmisle drugi, manje sistemski, načini uticaja - piše u članku gospođice Popadić.

- U debeloj tranziciji, u kakvoj se mi nalazimo, pojavljuju se razne nevladine organizacije, i to u različitim oblastima - ekonomiji, politici, kulturi... Isti ljudi osnivaju organizacije za koje se u konačnoj analizi pokaže da imaju sukob interesa u projektima na kojima rade. Javnost mora izvršiti odlučan pritisak na državnu administraciju, kako bi im se objasnilo da nisu dužni da u registar upišu baš svaku organizaciju koja preda zahtev - kaže za Glas advokat Sava Anđelković.

Prema njegovim rečima, cela stvar podseća na primer nekog starog, perverznog fratra, koji koristi ispovest neke mlade devojke kako bi iživeo svoje seksualne fantazije.

Reporteri Glasa su zamolili gospođicu Dušicu Popadić da izdvoji par minuta za razgovor o ovom neobičnom fenomenu (da sa devojčicama koje su bile žrtve incesta rade lezbo-aktivistkinje):

- Nemate vi šta da proveravate. Doviđenja! Mi smo organizacija prijavljena kod Ministarstva. Molim vas da napustite prostoriju - rekla je gospođica Popadić pre nego što je snažno zalupila vrata za novinarima Glasa.

Psihijatar Jovan Marić kaže da je Tele-apel služba pri Institutu za psihijatriju, gde on radi, osnovana je još 1979. godine.

- Mi taj delikatan posao radimo već 26 godina i tek onda su se pojavili SOS telefoni, Incest trauma centar i slične organizacije. Rad sa žrtvama trauma odgovoran. Ne mogu time da se bave ljudi koji nisu prošli specijalnu obuku. Još je gore ako taj posao rade oni koji nisu u kategoriji psihički normalnih - objašnjava profesor Marić.

On kaže da u službi za odvikavanje od narkomanije ne mogu da rade ljudi koji puše pošto je i to zavisnost. Ovaj posao je takav da zahteva apsolutno mentalno zdravlje.

- Ne mogu gej aktivisti da vode takvu službu. Pogotovo ako nemaju pravo obrazovanje: ako nisu psihijatri ili psiholozi. To se čak bliži nadrilekarstvu. Pomagati nekom ko je preživeo incest znači pružati psihoterapiju. Ako to radi homoseksualac postoji problem: on postaje objekat za identifikovanje - kaže profesor Marić.

Stručne službe

- Pri Institutu za mentalno zdravlje postoji Odsek za zlostavljanje i zanemarivanje. To je stručan tim u koji su uključeni neuropsihijatri, psiholozi, socijalni radnici... U našu sredinu uveden je po ugledu na slične službe iz inostranstva. On ima dobru komunikaciju sa svim institucijama koje se bave sličnim problemima, a to su centri za socijalni rad, škole, domovi zdravlja - kaže dr Mirjana Jovanović, predstavnik za odnose sa javnošću u Institutu za mentalno zdravlje.

Prihvatamo različitosti

Prema rečima Ljiljane Bogavac, zamenika Dušice Popadić, Incest trauma centar se, kao i sve ostale nevladine organizacije, bavi isključivo zaštitom ljudskih prava.

- Stav naše organizacije i celog tima stručnjaka koji u njoj rade, jeste da prihvatamo sve različitosti, bilo da se one odnose na nacionalnu, versku ili, pak, seksualnu pripadnost. Zastupamo stanovište da ista prava u ovom društvu ima jedan Rom i jedan homoseksualac i da između njih, kao i između svih ostalih ljudi, nema nikakve apsolutno razlike. Naš zadatak je da pokušamo da se izborimo sa sve češćom diskriminacijom, ponižavanjem, a naročito nasiljem, ali se uvek nade neko ko će se truditi da naš rad omalovaži pod parolom da neko iz tima kroz akcije koje sprovodimo želi, navodno, da propagira homoseksualizam - kaže Bogavac.