Da li postoji istorija seksualnosti?

...Seks nema istoriju. To je prirodna činjenica, utemeljena na funkcionisanju tela i, kao takva, leži van istorije i kulture. Seksualnost, s druge strane, ne odnosi se na neke aspekte i atribute tela. Za razliku od seksa, seksualnost je produkt kulture: ona predstavlja prisvajanje (appropriation) ljudskog tela i njegovih fizioloških sposobnosti od strane ideološkog diskursa. Seksualnost nije somatska činjenica, to je posledica kulture. Seksualnost otuda ima istoriju, mada ne tako dugu.

Pre svega, seksualnost definiše sebe kao odvojenu, seksualni domen unutar velikog polja ljudske psihofizičke prirode. Drugo, seksualnost izvodi konceptualnu demarkaciju i izolaciju te teritorije od drugih oblasti ličnog i društvenog života koje su tradicionalno kroz njega prolazili, kao što je telesnost, pohotnost, razvratnost, polna sposobnost, strast, zaljubljenost, erotizam, intimnost, ljubav, osećanja, nagon i želja - da navedemo samo neke od pretendenta na teritorije koje je odnedavno seksulnost zaposela.
Konačno, seksualnost generira seksualni identitet: ona zaveštava svakom od nas individualnu seksualnu prirodu, kojom se definiše licna suština (barem delimično) prema specifičnim terminima seksa. To podrazumeva da su ljudska bića individualisana u ravni njihove seksualnosti, da se ona razlikuju jedna od druge u odnosu na njihovu seksualnost i da, zapravo, pripadaju drugačijim tipovima i vrstama bića zahvaljujući svojstvu njihove seksualnosti...

Preuzeto iz:
David Halperin, Is there a History of Sexuality? u:The Lesbian and Gay Studies Reader, izd. H. Abelove, M. A. Barale, D. Halperin, London-NewYork (Routledge), 1993, str. 416 i 417.

Prevod: N.

Naravno, još uvek ima onih koji smatraju da je homoseksualnost uvek postojala.... Takvim naivcima Dover je dao dobru lekciju istorijskog nominalizma. Seksualni odnosi između dve osobe istog pola su jedna stvar. Medjutim, voleti isti pol kao takav, uživati u njemu, jeste druga stvar, to je čitavo iskustvo, sa svojim objektima i svojim vrednostima, sa jednim načinom postojanja i svesti o njemu kojeg nekog ima.
To iskustvo je kompleksno, različito, poprima raznolike forme...

M. Foucault, Dits et ecrits II (1976-1988), Gallimard 2001, str. 1134-1135.

POGLEDATI DALJE >>
Strana 1: Foucault Michel
Strana 2: Foucault - kratki osvrt na filozofsku problematiku i
Michel Foucault - kratki socioloaki pristup
Strana 3: Poststrukturalizam i Sociokonstruktivizam
<< POGLEDATI PRETHODNO