U renesansnoj italijanskoj kuturi, umetnici i humanisti su često povezivani sa homoseksualnošću, bilo kroz šalu, bilo kroz optužbe. Pesnici neoplatonisti i mislioci, naročito, uneli su homofilne (kao i mizogine) teme u svoje radove. Dürera, sina zlatara, verovatno je upoznao sa mogućnošću "učene homoseksualnosti" njegov prijatelj Willibald Pirckheimier, nürnberški patricije i naučnik koji je studirao u Italiji. Sam Dürer je posetio Veneciju dva puta, u periodu 1494-1495. god. i ponovo 1506-1507. god.

U crtežu koji datira iz 1494. godine, Dürer oslikava ubistvo Orfeja zbog greha pederastije, od ruku trakijskih žena koje je ismejao. Ova epizoda se sreće kod Ovidija (Metamorfoze XI, 1ff). Dürer prikazuje Orfeja na kolenima, kako se brani od udaraca žena, dok vrlo mlad dečak beži . Natpis na drvetu iznad njega identifikuje ga kao "Orfej, prvi sodomit". Dürerov crtež je zasnovan na graviri nepoznatog majstora iz severne Italije. Sličnog dečaka koji beži srećemo na Dürerovom otisku drvoreza Hercules; u nekim predanjima, Herkules je takođe povezivan sa homoseksualnošću.

	Albrecht Dürer, Muško kupatilo, 1496., drvorez

Na otisku drvoreza Muško kupatilo, izrađenom oko 1496, Dürer prikazuje šest skoro nagih muškaraca kako se odmaraju u javnom kupatilu. Za četiri glavne figure se veruje da nose crte samog Dürera, Pirckheimera i braće Stephana i Larenza Paumgartnera. Njima su pridružena i dva muzičara. Genitalije "Dürerove' figure su tačno postavljene pored odvoda za vodu sa slavinom na kojoj je petao. Otisak se ponekad tumačio kao šaljiva alegorija; takođe se može smatrati slikom stvarnih običaja tog vremena u Nürnbergu .

Dürerov crtež Pirckheimera u Berlinu, oko 1503, verovatno je potpisao na grčkom lično Pirckheimer: "Sa uzdignutim penisom, u muški anus". Dürerova pisma Pirckheimeru iz Venecije su prepuna grubih aluzija na heteroseksualnu aktivnost ovog poslednjeg, kako sa uglednim ženama Nürnberga, tako i sa prostitutkama. Međutim, u pismu od 8. septembra 1506. god. Dürer piše: "Da si ovde, kakve zgodne italijanske vojnike bi našao!". Očigledno je da su se Agnes, Dürerova žena i Pirckheimer međusobno mrzeli. U pismu od 13. oktobra 1506. god. Dürer Pirckheimeru govori o svojoj zeni na nepristojan i omalovažavajući način. Prema njegovim prijateljima, odnos sa Agnes, kojom se oženio 1494. god. i sa kojom nije imao dece, bio je dosta loš.

Moguće je da je za Dürera i Pirckheimera homoseksualnost bila stvar razvratne i mizogine duhovitosti, kao i sofisticiranih mitoloških aluzija. Pirckheimer je bio oženjen; štaviše, imao je mnogo političkih neprijatelja, i da se znalo da je učestvovao u bilo kakvoj homoseksualnoj aferi, ovo bi sigurno bilo javno upotrebljeno protiv njega.

Dürer je bio poznat po taštini zbog svog izgleda. Lorenz Behaim u pismu Pirckhmeimeru od 19. marta 1507, ismejava Dürera zbog njegove strogo negovane brade, i primetio da "Dürerov dečak" - il gerzone -i verovatno njegov učenik - nije voleo tu bradu. Ali, takođe postoje dokazi da se Dürer nadao da će privući žene pomoću svoje brade. U pismu od 13. oktobra 1506, izgleda da Dürer pominje ranije pismo u kom mu je Pirckheimer napisao da se "i prostitutke i pobožne žene" u Nürnbergu raspituju za njega. A u pismu od 23. maja 1507, Behaim izjavljuje da je Dürer, prema horoskopu, ingeniosus amator ( izuzetan ljubavnik ) i da "želi mnogo žena' jer mu je planeta Venera okrenuta ka Mesecu.

Christopher S. Wood

Bibliografija:
Betsy Rosasco: "Albrecht Durer's Death of Orpheus ": Its Critical Fortunes and New Interpretation of its Meaning". IDEA: Jahrbuch der Hamburger Kunsthalle 3 (1984): 19-40.
Edgar Wind: "Hercules and Orpheus: Two Mock-Heroic Designs by Dürer". Journal of the Warburg and Courtaud Institutes 2 (1938/39): 206-18.

Iz: Gay Histories and Cultures: An Encyclopedia, izd. George E. Haggerty, New York & London, 2000.

Prevod: Dragonite

Linkovi:

http://www.g26.ch/gay_kultur_46.html

http://www.glbtq.com/arts/eur_art7_renaissance.html

http://www.kunstunterricht.de/bildtafel/duerer/

http://www.artchive.com/artchive/D/durer.html

Willibald Pirckheimer (1470-1530):

http://www.freunde-sbb.de/projekte/pirckheimer.html

Humanizam u Nemačkoj:

http://www.brookes.ac.uk/brookes/prof_lectures/2001/hanshahn1001.html