Gay-Serbia.com | Diskusije

Dobih kritike na račun mog racionalističkog pristupa ljubavi, kako je to posledica odnosa mojih roditelja, koji su se razveli kada sam bio klinac...

Nasuprot tome da li idealni brakovi roditelja utiču na težnju dece za istim, i u tom smislu drugu krajnost nezadovoljstva "prosekom"?

U trenutku sam bio zatečen, i moram priznati da nisam imao protivargumenata.
Da li smo zaista toliko ograničeni uticajem porodice...

kod mene to suprotno.. ja sam jos odavno skontala da su moji roditelji u braku samo zato sto ih je sramota da se rastanu u godinama kada imaju vec i unuke, a plus u maloj sredini...
plus sto je mojoj majci verovatno otac bio jedina opcija, a mom caletu je keva bila drugi izbor..

ja to necu, zato u svaku vezu ulazim jedino ako znam da se tu moze roditi "prava ljubav", svakoj vezi se maximalno posvecujem, i istog trena kada shvatim da nema spasa raskidam, a ne ostajem u vezi koja nema perspektivu..

tako da.. da, roditelji mislim da postavljaju neki model veze, ali mi sami odlucujemo sta su prednosti, sta mane tog odnosa, i sta pozitivno, a sta negativno iz toga mozemo izvuci

trenutno nikakvu pravilnost ne mogu naći.
doće i to s godinama. [dddalekobilo]

no connection whatsoever.

msm da je naucno dokazano da deca razvedenih roditelja imaju uspesnije veze/brakove...moji su se razveli pre nekih 4 godina..i to nije imalo nikakvog uticaja na moje poglede na veze...

Dopada mi se tema.

Mislim da ima veze. Moji roditelji su se mnogo voleli, naročito tata mamu. On je na neki način bio submisivan u svakodnevnici u odnosu na nju. Takav doživljaj se preneo i na mene pa voljene žene posmatram sa divljenjem. Moja submisivnost se zadržala na polju seksualnosti.
Jedina razlika je što je tata imao krotku prirodu, a ja baš i ne.
Sa druge strane, kad je bolovao od raka mama ga je pazila velikom posvećenošću. Onda sam razmišljala kako ja od žena tražim jako veliku posvećenost.
Da, ja sam psihološka kombinacija mojih roditelja.

Mislim da nema veze...

Moji su se isto razveli kada sam bio klinac pa eto opet nemam problema sa vezivanjem i volim da imam nekog pored sebe

Kako je Sanja rekla, iz njihovog primera sam izvukao kako jedna veza ne treba da izgleda.

Na primer kada su dvolje ljudi u braku ne iz ljubavi nego cisto iz drugih zajednickih interesa, a pored toga se ne podnose mozete nauciti mnogo toga. Da tragate za ljubavlju ma koliko tezak i trnovit put bio. Da uvjek bolni iskrenu budete. Da ne varate i lazete. I da za nekoga budete spremni da ucunite bas sve, pa cak i ono nemoguce.....etc.

Odnos mojih roditelja je retardiran a moj ljubavni zivot jos retardoraniji tako da - da, kod mene postoji veza.

Donekle, ne u potpunosti.
ja bih bio primer deteta koje je raslo uz jednog roditelja ali ne zato što su se razveli, što se nisu voleli i sl, nego zato što je otac dosta mlad poginuo. posledica svega toga na mene je samo jedna: 'mnogo više boli imati pa izgubiti, nego uopšte nemati' bezuslovno bežim od svakog odnosa koji u bilo kom momentu naglašava da bi mogao da se završi ili ne daje dovoljno sigurnosti da će trajati 'vecno'.
naravno uslovno receno 'vecno' i nije da sam bas toliki freak ali ...

Moji su se razveli kad sam bila mala, to je bio studentski brak i da ne objasnjavam vec.
Posle su oboje napravili kompromise sami sa sobom stupajuci u nove brakove. Moj ocuh, ma koliko divan covek bio, ne moze a da ne bude neka vrsta maminog kompromisa. Isto vazi i za mog caleta i moju macehu, neprofesionalnu retardiranu seljancuru (nemojte pomisliti da preterujem).
tako da...ja ne znam kako je njihov brak izgledao, ali znam da je bilo i zdravih i nezdravih strasti, prebijanja od batina i tako toga.
Od oca sam pokupila more gena i osobina, i mislim da imamo istovetne probleme kada je rec o odrzavanju nekog odnosa. Ne licim mnogo na mamu, mada mislim da imam njenu senzibilisanost i njenu latentnu melanholiju.

Bravo za temu, bas sam razmisljao o tome i dosao sam do zakljucka da definitivno ima uticaj...

Moja mama je ceo zivot gledala kako izgleda savrsen brak, njeni roditelji su bili "poster marriage" - onako kako to treba da bude. To zapravo ume da bude uzasan teret, imas visoka ocekivanja u startu. Njen brak se nije lepo zavrsio, i od tada joj to visi kao neki zadatak koji ona nije umela da uspesno uradi.

Sa druge strane ja sam video i jedan i drugi brak, odrastao uz oba, i mogu vam reci da mislim da je to najgora opcija

Vidis "ovako to treba" i "ovako moze da se zavrsi"... I nekako se uvek pitam...kako cu se ja "izboriti" sa tim "pravim".

Dread. - to je rec koju trazim... Pribojavam se.

Ja mislim da to nije bas tako direktno povezano. Roditelji jestu vazne licnosti u nasim zivotima ali odrasla osoba sama odlucuje koliko necemu pridaje znacaja... Mislim da su roditelji uglavnom izgovori - osoba nadje "opravdanje" u njima za stvoje postupke koje nece da promeni. Sem toga mi i roditelji smo razlicite licnosti pa ono sto je njima idealno i dobro, nama ne mora da bude i obratno. To je npr kod mene, jedinu traumu koju ja vucem a da sam je bas registrovala je vezano za varanje iza ledja od strane muskaraca. Mrzela sam svalerase, samo se odnosi na one hetero a moj najveci strah je bio da ne zavrsim u takvom odnosu. Sad mogu da budem sasvim sigurna da me muz nece varati sa zenama , niti ga interesuju zene, niti postoji varanje te sam ja vrlo zadovoljna A mojoj majci to varanje nije smetalo toliko, niti tim drugim okolnim zenama, niti su mrzele svalerase, niti su se osecale toliko nesrecnima kako sam ih ja videla. A sto se braka tice, moji su i danas u braku i nece se nikad razvesti... Ne znam da li bih ja bila drugacija da su se razveli, ali sem za svalerase ne vidim bas neki veci uticaj na moj emotivni zivot, mada je mozda i to dosta

ne verujem u povezanost, ali mi se, na kraju krajeva, tj. sa ove distance dopada odnos koji imaju moji roditelji, a svesna sam činjenice da je takva vrsta odnosa za mene nemoguća. verujem u genetiku, kao i uticaj vaspitanja, ali ne i preslikavanje odnosa. opsirna tema... svako od nas bi trebao da isprica mnogo toga o svom zivotu i odnosima u svojoj porodici da bi se nase tvrdnje pojasnile.

Originally posted by Galateja

Dopada mi se tema.

Mislim da ima veze. Moji roditelji su se mnogo voleli, naročito tata mamu. On je na neki način bio submisivan u svakodnevnici u odnosu na nju. Takav doživljaj se preneo i na mene pa voljene žene posmatram sa divljenjem. Moja submisivnost se zadržala na polju seksualnosti.
Jedina razlika je što je tata imao krotku prirodu, a ja baš i ne.
Sa druge strane, kad je bolovao od raka mama ga je pazila velikom posvećenošću. Onda sam razmišljala kako ja od žena tražim jako veliku posvećenost.
Da, ja sam psihološka kombinacija mojih roditelja.

Baš mi je interesantna ova tema pa moram da se nadovežem jednim poluofom.
Mislim i da skladni porodični odnosi mogu biti poteškoća u formiranju zrele ličnosti. Primera radi, moji roditelji su imali dobar odnos i u tom paketu sam bila i ja (jedinica) i onda su mi ugradili sistem vrednosti. Ako uzmemo sve te tetke sa ladnim trajnama, babe i dede koji su me tetošili dobijamo dete kome se ugađalo od strane starijih. Meni sada takva prošlost smeta, jer mi se čini da kada mi neko ne posvećuje dovoljno pažnje i ljubavi kao oni da to nije to. Jedina osoba koja mi je pružala gotovo isto kao i roditelji je moja ex gf. To ume biti prilično opterećujuće i kočnica za dalje međuljudske odnose.

Ma jok...ne znam ja de sam videla model koji zivim. Pre ce biti da sam pocela da ga zivim pa onda videla da to radi jos neko pa mi bilo kul.

Roditelji su mi kul ljudi, ali stvarno nemamo dodirnih tacaka po tom pitanju.

Originally posted by Vetur úlfur

Odnos mojih roditelja je retardiran a moj ljubavni zivot jos retardoraniji tako da - da, kod mene postoji veza.

same here

Ima veze, i te kako ima veze... koliko god na neki nacin ignorisali, to je prisutno.

Šta ti ja znam.
Moji roditelji su uvek pokušavali da imaju skladan i stabilan brak, ali svakako nisu stabilne osobe i brak nije bio takav, tako da je sve na kraju ispalo tragi-komično, jer smo čak i mi [deca] videli da nije baš sve na mestu.
Their marriage was eine symphonie des grauens.

Ako pola budem umela da volim kao oni bicu srecna.

Zanimljiva tema. Vecina gay momaka koje poznajem su deca razvedenih roditelja, ali su po pitanju ljubavi i veze zastupaju razlicite stavove.

Cini mi se da i ovde na temi vecina pominje da je dete razvedenih roditelja, ili pak da je brak samo forma...

Napravicu sad anketu, cisto da imamo uzorak za ispitivanje i uporedjivanje

ont: Moji su razvedeni, a ja bas i nisam pristalica nekih ozbiljnih veza, pogotovu ne braka kao mrtvog slova na papiru... mozda to ima veze sa odrastanjem u takvoj "porodici"

Originally posted by Hys.

Ma jok...ne znam ja de sam videla model koji zivim. Pre ce biti da sam pocela da ga zivim pa onda videla da to radi jos neko pa mi bilo kul.

Roditelji su mi kul ljudi, ali stvarno nemamo dodirnih tacaka po tom pitanju.

Ovako nekako...moji su imali bas nekako divan brak (mislim, nisu se razveli, samo je cale umro ,) dok su njihovi roditelji bili razvedeni; caletovi se npr. voleli i mrzeli i vencavali po nekoliko puta... jedno za drugo, jel... a ja i shveca imamo potpuno drugacije pristupe..pa da, ljubavi.

Al cenim da oboje imamo ..kolko to moze...zdrav pristup svemu tome.

..


LM, ja nemam...potragu za ljubavlju.

Ne trazim je. Ne kapiram potragu za ljubavlju.

Mislim da je ljubav nesto sto se desi. Doziveo ih par za ovih cetvrt veka + koja dina.

..

Mislim da je to jedini nacin da se stvarno dozivi ljubav.

Ako je jurcas, nesto ces zajebati.

Hm.

Jako interesantna tema.

Radi interesantnih okolnosti, nisam imao dužih veza sa kojima mogu usporediti kako se ja ponašam (nije da nisam voljan da izeksperimentišem čisto nauke radi )

Moji roditelji? Šta im se dogodilo u životu, zaista je neobično što se nisu razveli. Mislim nije se dogodilo ništa između njih, nego su zajedno imali izuzetnih poteškoća u životu..

I imam utisak da ih je održala ta njihova hrabrost i čvrstina. Izuzetno su stabilni i drže se pravila koje poštuju oboje i to ih je održalo. Što mene izgleda navodi da uvek tražim stabilne osobe. Zaista mislim da i ljubav i stabilna i dugoročna veza nije za vetropire.

I što je naravno najbitnije, što sam primetio kod roditelja jeste ta doza poštovanja koja je najbitnija i bez koje nema ništa... I to je uvek ono što tražim od osobe, i bez čega ne ulazim ni u šta ozbiljnije.

Moji roditelji nisu ljubavnici, ne prave kontakt između sebe prilikom dana, gotovo se ne sećam kada su se poslednji put dodirnuli a da je to označavalo prisnost. Ali jesu partneri, životni partneri. Veruju jedno u drugog, prožimaju se na načine na koje i nisu svesni, a koje ja primećujem. I to je fino.

pradede i prababe su mi imali po 14-16 dece u, koliko ja znam i secam se, srecnim brakovima, dede i babe su mi bili razvedeni i srecni u drugom braku, moji matori i dalje u srecnom braku (60god) sa urednim sexualnim zivotom (po mom saznanju) do skora, ja nesto bas i nisam bio te srece

Moji su se razveli u srednjim godinama ali odlucili dijeliti budzet i dom... Sada se odlicno slazu i super su prijatelji.
Ne znam koliko je to na mene uticalo, mislim da cu to saznati tek kada se upustim u dugotrajnu i ozbiljnu vezu, ali definitivno pridajem dosta paznje prijateljstvu u vezi, kompromisima i slicno!