Gay-Serbia.com | Diskusije

Stvari stoje prilicno jednostavno: biti out i u gay vezi nekako nije kompatibilno da se postane roditelj.

Ne znam da li ce ovo pripadati vise jednoj ili drugoj sekciji, ali videcemo gde ce nas odvesti.

Kako ste resili ovu dilemu?

Da li ste je resili ili jos uvek filozofirate kako da dobijete ono sto nemate?

Ako je pitanje ili jedno ili drugo, sta birate?

ja glasao za poslednju opciju...

ako si vec u gej vezi i dete se rodilo, njemu nece biti nikakav problem sto su mu roditelji gej. okolina je jedino problem..

ako je dete malo starije, mozda ce mu biti problem da prihvati, ali i to posle dodje na svoje..

ako si u str8 braku i imas vezu sa strane za koju se zna, to vec moze biti zeznuto..

tako, to je moje misljenje.. koje nije bas merodavno, al ajd

sta je pesnik hteo reci?

poslednja opcija

Meni je vise problem jedno drugo pitanje tj outovanje detetu - kad, sta i kako. Tu temu stalno razmisljam da otvorim, ali sve odlazem jer zapravo prvo treba da dobijem dete, pa dok protekne vreme da je beba, ima vremena... Teoriju znam i sama, citala sam da se savetuje da se outuje detetu, a da ne postoji neko doba koje je pravo pa da savetuju, nego to zavisi od roditelja. Ja najvise planiram da mu onako spontano objasnjavam da postoje mama i tata ali da ga upoznajem i sa nasim drugim partnerima i da nekako i njih uvedem u celu pricu. Problem je kad se susretne sa drugom decom i shvati da oni nisu u tim situacijama.... No sto rekla Skarlet, o tome cu razmisljati sutra...

A sto se tvog pitanja tice, ja bih odabrala delimicno out. Realnost u ovom trenutku ma kako se nama ne svidjala je da postoji dosta homofobicnih idiota i ja zarad detetovog dobra nemam nameru da bas budem gay aktiviskinja. Ali opet nemam nameru da zivim ni u nekom strahu, niti da dete odgajam u strahu. Kao i u drugim stvarima, bliski ljudi znaju vise o mom zivotu, manje bliski manje... A racunam i na to da svet postaje bolje mesto za zivot, bar Evropa, pa ce i ovde biti bolje... Tako da se nece kroz sedam osam godina gledati isto na gay roditeljstvo kao sada, tj bice povoljnije prilike.

U potpunosti opravdavam obe opcije.
Pitanje je samo šta je kome prioritet.

Nisam glasao.

Originally posted by Dina

Meni je vise problem jedno drugo pitanje tj outovanje detetu - kad, sta i kako. Tu temu stalno razmisljam da otvorim, ali sve odlazem jer zapravo prvo treba da dobijem dete, pa dok protekne vreme da je beba, ima vremena... Teoriju znam i sama, citala sam da se savetuje da se outuje detetu, a da ne postoji neko doba koje je pravo pa da savetuju, nego to zavisi od roditelja. Ja najvise planiram da mu onako spontano objasnjavam da postoje mama i tata ali da ga upoznajem i sa nasim drugim partnerima i da nekako i njih uvedem u celu pricu. Problem je kad se susretne sa drugom decom i shvati da oni nisu u tim situacijama.... No sto rekla Skarlet, o tome cu razmisljati sutra...

A sto se tvog pitanja tice, ja bih odabrala delimicno out. Realnost u ovom trenutku ma kako se nama ne svidjala je da postoji dosta homofobicnih idiota i ja zarad detetovog dobra nemam nameru da bas budem gay aktiviskinja. Ali opet nemam nameru da zivim ni u nekom strahu, niti da dete odgajam u strahu. Kao i u drugim stvarima, bliski ljudi znaju vise o mom zivotu, manje bliski manje... A racunam i na to da svet postaje bolje mesto za zivot, bar Evropa, pa ce i ovde biti bolje... Tako da se nece kroz sedam osam godina gledati isto na gay roditeljstvo kao sada, tj bice povoljnije prilike.

Ahm, razumem te u dilemu. Moj izbor je closet i ne opterecivati dete mojim problemima.

Indikativno mi je da malo ljudi uopste razmislja na ovu temu...

ne vidim bas nikakvu kontradikciju izmedju biti out i biti roditelj.

Ne razmisljam o tome.Ponajmanje o deci.

Nisam mama jos uvek , ali zelim da postanem u narednih par godina. Bila tada sama ili u vezi planiram da svom detetu od najranijeg detinjstva pokazem da porodica nisu mama ,tata i deca vec 2 i vise osoba koje se neizmerno vole i podrska i oslonac su jedni drugima. Cik nek neko proba da me nagovori da to radim drugacije

E sad situacija u kojoj partnerka ima dete koje je naviklo na to da deca imaju iskljucivo mamu i tatu...planiranje zajednickog zivota...uh tu me vec plasi reakcija i gomila pitanja.

svaka je osoba slucaj za sebe i pravila nema, znam za 4 porodice u kojima su roditelji rano objasnili deci da je jedno od njih ili oboje vise zainteresovano za sopstveni pol, svi su bili razvedeni, ali su deca dobijala dovoljno ljubavi od oba roditelja i sva su odrasla u heteroseksualce koji svoje roditelje i dalje vole

Nsc,
super!

To mene interesuje - zivi primeri, mi svi zamisljamo kako bi trebalo i zelimo najbolje za svoju decu a opet... ko zna da li ce se ona slagati sa nama da smo zaista tako i ucinili... Mada kako i ti kazes, svako je osoba za sebe, ali nije lose cuti iskustva drugih, opet se moze iz njih nesto nauciti...

U nasem slucaju mislim da je i nemoguce dete drzati u nekoj zabludi da smo mi konzervativna porodica kad ni priblizno nismo, niti bih ja to zelela, da sam htela da dete odgajam u konzervativizmu udala bih se za strejtera. Meni prvoj odgovara sto je zajednica slobodna i iako je sve tu atipicno kod nas funkcionise, kuc kuc u drvo i za dalje. Tako da ako smo mi zadovoljni tako, nema razloga da zbog deteta cinimo od sebe nesto sto nismo i da mu pricamo da smo nesto sto nismo. Mislim da je detetu vazno da smo i mi zadovoljne osobe a da smo opet tu za njega... e sad da li ce biti zadovoljno, sigurno ce nekad pozeleti da zivi u konzervativnoj porodici, ali i da je u konzervativnoj zeleo bi nekad nesto drugo. Deca uvek nadju zamerke kako god bilo, narocito kad su tinejdzeri pa se bune protiv svega... No vazno da u ukupnom zbiru bude dobro, mada to ne mozemo unapred znati... to sa decom jeste uvek rizik, ali bar ja racunam da cu ciniti najbolje kako sam mislila i znala, pa kako ispadne...

Ja sam potpuno out, i roditelj sam! I da, nase dete zna za nas, zna da ima dve mame, obozava svoje dve mame, da, zivimo u SRBIJI, i zivimo u Somboru gde svi znaju za nas, pa cak i uciteljica... I da, ponosno idem na roditeljski, jer moja zena ne voli takva, kako ih ona zove, "okupljanja"


Dakle, glasam za OUT i roditelj, jer iz iskustva vidim da MOZE!

Originally posted by Njuskalo
Ahm, razumem te u dilemu. Moj izbor je closet i ne opterecivati dete mojim problemima.

?

tintily, nsc i oziris

Originally posted by Popeye

ne vidim bas nikakvu kontradikciju izmedju biti out i biti roditelj.

my sentiments. exactly

Ja ne vidim kontradikciju isto ali ne mislim ni da je sve bas tako lako. Mislim volela bih da jeste i da su sva iskustva prijatna kao sto je ovo od Oziris... ali nekako mi nije logicno da lgbt osobe imaju toliko problema sa okolinom i to dok su sami. A onda ta ista okolina koja je pravila probleme dvema zenama ili dvojici muskaraca odjednom postaje jako prijatna i podrzavajuca kad se tu pojavi i dete koje oni odgajaju...

right and easy don't always go together. so what...

Da, slazem se da right and easy ne idu bas uvek zajedno, ali isto tako ne vidim i zasto bi moje dete dozvolilo da ga neko proziva zbog roditelja? Ne kazem da ga niko ne bi "uzeo na zub" zbog toga, ali ne vidim zasto se ne bi branio!!! I to smo nas dve lepo sele sa njim i predocile mu sta je sve moguce, da je moguce da ce nas neko nazivati pogrdnim imenima, da isto tako to ne znaci da se on treba tuci zbog toga, ali i da ne znaci da mora da trpi takve kretene koji se nakace! I nekako smo to uporedile sa time da je to slicno tome kada neko zeza dete zbog toga sto nema tatu, ili nema mamu, ili ima razvedene roditelje, ili zivi sa babom i dedom...

U krajnjoj liniji, nase je dete zadovoljno tu gde je i kako i na koji nacin odrasta, sa kime odrasta i ko ga vaspitava, i to je milion puta i na milion nacina pokazao i dokazao; normalno se ponasa oko "two moms" situacije, ne lepi nikome transparente na celo ali isto tako ni ne krije, i jos nije doziveo nijednu prozivku (ne kazem da nece, samo da jos nije!).

One more thing - da li mislite da ima nesto lepse od pokazivanja ljubavi svom partneru ispred deteta u cijim ocima ne vidite ni zavist, ni ljubomoru, ni neprijatnost, vec cistu srecu i radost zbog poljupca i izjava "VOLIM TE", jer se onda i on oseca voljeno i zasticeno u srecnoj porodici?
Nikada se vise ne bih vratila u "closeted" situaciju, i isto mislim da ponovim i sa drugim detetom kad ga budemo dobile.

bas to. sjecam se da sam i ja imao situacija kao klinac da me se prozivalo zbog nacionalnosti mojih roditelja, pa sam onda lijepo jebao mater tim idiotima i rijesena stvar. neke velike traume nije bilo.

Oziris, skidam kapu.

Originally posted by Oziris

Da, slazem se da right and easy ne idu bas uvek zajedno, ali isto tako ne vidim i zasto bi moje dete dozvolilo da ga neko proziva zbog roditelja? Ne kazem da ga niko ne bi "uzeo na zub" zbog toga, ali ne vidim zasto se ne bi branio!!! I to smo nas dve lepo sele sa njim i predocile mu sta je sve moguce, da je moguce da ce nas neko nazivati pogrdnim imenima, da isto tako to ne znaci da se on treba tuci zbog toga, ali i da ne znaci da mora da trpi takve kretene koji se nakace! I nekako smo to uporedile sa time da je to slicno tome kada neko zeza dete zbog toga sto nema tatu, ili nema mamu, ili ima razvedene roditelje, ili zivi sa babom i dedom...

...

Na takve potencijalne situacije sam mislila...

Iako se kod nas bar spolja porodicna situacija nece toliko razlikovati od ostalih situacija ja se pripremam kao za rat sto se vaspitanja tice. Prvo se nadam da ce biti blizanci jer tako su jaci i u obdanistu i u skoli a onda cu da ih upisem na neku borilacku vestinu. Naravno necu ih uciti da prvi napadaju ali ako ih napadnu neka se svadjaju, biju... Zavisice to i od prirode deteta naravno, a nadam se da necu preterati pa napraviti nasilnika...

Mozda ja i preterujem, sta znam... ali nekako nemam poverenja u ljude a u decu jos manje, ona su najokrutnija...

@ Dina: Nas dve imamo decaka koji vec godinu i po dana trenira koarku i ples, koji ima 9 godina ali se bez problema pobije sa klincima iz sedmog, osmog razreda kad mu diraju bajs, reket i sl i nece da mu vrate

Ja recimo insistiram na onome da NIKAKO ne zapocinje tucu, da ne poziva nikoga na kavgu, ali isto tako ne propustim da mu napomenem da NIKAKO ne sme da dozvoli da ga neko tuce i odvaljuje od batina, a on samo da mirno stoji i pusti da ga neko maklja. Bogu hvala pa nije kilavko koji ne ume da zavali vaspitnu, a ima i sake pozamasne zbog basketa

Inace je susta suprotnost fajterima, na prvi pogled. Deluje dosta osecajno, nezno, mirno, i u sustini i jeste takav, osecajan i miran. Nije sklon tucnjavama, raspravama, ume i da popusti ako je neko agresivno tvrdoglav zarad "mira u drustvu", naucen je da ne pravi razliku izmedju decaka i devojcica po fizickoj sposobnosti pa vrlo cesto pika loptu sa devojcicama iz kraja; da, isto tako je i veliki kavaljer (valjda zato sto odrasta uz dve ZENE, pre svega) pa se cesto desi da manjim i mladjim devojcicama od sebe vezuje pertle kad se odvezu, da svojoj drugarici iz klupe nosi torbu do kuce i sl, i to rezultuje time da ga devojcice od 11, 12 godina svake veceri zovu u dvoristu da pitaju sme li napolje da se igra, pa smo se moja devojka i ja salile na tu temu da ce, kad on bude imao 12, 13 godina verovatno izlaziti sa devojkama koje imaju 15, 16, hahahaha.

Jos jedna stvar - ako tvoje dete odrasta u srecnoj porodici, bez obzira na njenu strukturu i orijentaciju roditelja, dakle u porodici gde se pre svega sve resava razgovorom i primerima kroz salu i smeh, a ne batinama i histericnim izdiranjem, mala je verovatnoca da ce ti dete izrasti u neuravnotezenu kretencinu sklonu batinama i nasilju.

Oziris,
bas ti je super sin

I sve sto si napisala o njemu je tako lepo i deluje smirujuce bar meni...

Ja se trudim i da ne razmisljam toliko unapred a i dok nemam pred sobom konkretno dete/decu i ne znam sta ce biti problemi a sta ce biti sasvim lako, to zavisi i od njihovih licnosti. Sto se nasilja tice, oboje smo protiv batina i imamo puno strpljenja za decu inace, a valjda cemo tek imati za nasu. Tako da se nadam da nece vuci neke lose modele iz kuce. Ali opet i to ucenje na nasilje je mac sa dve ostrice. Tu ne mislim na decu uzrasta tvog sina, on je vec veliki decko i mnogo toga ako ne i sve moze da shvati. Vise mislim na sasvim malu decu od 2-3 godine. Citala sam na roditeljskim forumima nesto na tu temu, vec sam pisala i na ovom forumu. Ako dete ne ume da se brani, nego trpi nasilje onda mnogi roditelji kazu detetu da uzvrati u samoodbrani. Ali premala su to deca pa ne shvate cesto sta je samoodbrana. Najludja mi je bila jedna mala sto je prvo trpela da je biju druga deca a kad su joj roditelji objasnili to sa samoodbranom i pocela da primenjuje osladilo joj se, pa sad prva napada drugu decu a roditelji imaju nov problem za objasnjavanje I sve takvi primeri, bas sam se smejala koja je decija logika... Naravno, bilo je onih roditelja koji su savetovali detetu da se obraca vaspitacici ili njima i nisu ni savetovali nasilje. Ali ja opet iz mog iskustva mislim da je to neprimenljivo, moja majka je meni tako uvek savetovala i tek skoro sam joj rekla da njene savete nisam uopste slusala nego sam znala i da se potucem... prenerazila se... Ali tu mozda roditelj ima uticaj, ne verujem da moze da izmeni dete, ni njegovu prirodu ali moze da je usmeri, koriguje. Da je mene koja sam vec bila borbena i snalazljiva majka jos ucila nasilju ko zna sta bi ispalo od mene, a opet neborbeno dete ako se jos uci blagosti, pa pregazice ga druga deca...

Bas kao sto si i napisala, nemoj se time opterecivati dok ne budes imala "gotovo" dete pred sobom. Jer, bas zbog toga, dok ne vidis kakvog je tempreramenta tvoje dete, mozemo samo spekulisati oko potonjeg vaspitanja i toga sta je za njega dobro, a sta nije...