Gay-Serbia.com | Diskusije

Evo da postavim ttemu i o ovome....jeste da sam pripit ali ono...nema veze.
Da li ste imali problema sa roditeljima,svadje i to...ne vi sa njima konkretno nego oni izmedju sebe.
Sad ce uskoro 10 meseci od kako sam ja poceo da imam femili sranja i te odvratne tripove da jedva cekam da izletim iz kuce pa se setio svega....

Originally posted by Deksi
Evo da postavim ttemu i o ovome....jeste da sam pripit ali ono...nema veze.
Da li ste imali problema sa roditeljima,svadje i to...ne vi sa njima konkretno nego oni izmedju sebe.
Sad ce uskoro 10 meseci od kako sam ja poceo da imam femili sranja i te odvratne tripove da jedva cekam da izletim iz kuce pa se setio svega....

srecice moja....

Sam znas kakva sam ja sranja imala.
Pocev od oca koji je teski alkos i koji me mlatio od moje 7-e do 14-e godine odnosno do razvoda mojih roditelja...pa do keve koja me i dan danas dozivljava kao mucnu obavezu i konkurenciju na neki nacin.
Od nje nedostak paznje a od caleta oziljci od kopci kaisha.
Jedino sam imala srecu sto cim su se oni pokrvili izmedju sebe usledio je razvod i selidba.
Samo gledaj da kanalises sve te probleme kroz nesto...zurke,alkohol,droga,sport itd.

Ne, jedva da se secam da su se ikada posvadjali, a i to sto jesu - nista znacajno. Ipak ne mislim da smo bili srecna porodica. Kako ono bese Tolstoj kaze otprilike da sve srecne porodice lice jedna na drugu a nesrecne su to svaka na svoj nacin. Mi smo se uvek dobro slagali, tako je i danas, ali nedostajalo je necega sto sam ja u detinjstvu nazivala "miris kolaca" i nalazila u nekim drugim kucama. To je verovatno neka toplina, mada ne mogu da kazem da su odnosi kod nas hladni. Ipak kao maloj cinilo mi se da bi porodica trebalo da ima nesto vise nego sto smo mi imali (mada je svakako moglo da bude i gore). Mastala sam da cu ja mom detetu moci da pruzim vise. Sad znam da necu, nekad me to rastuzi. Ali sta da se radi, kupovacu mu kolace kad vec nema njihovog mirisa. Kad bi se deca radjala samo u idealnim uslovima mislim da bi ih bilo jako malo...

Ahm. Evo npr dijaloga sa kojim se pozdravljaju kad cale dodje sa posla.

-gde su mi naochare?!
-tamo gde si ih ostavio...
-verovatno su tamo gde si ih ti sakrila!
-ne deri se ti na mene zbog naochara!
-kako da se ne derem kad mi sve sakrivash po kuci?!
-ama nosi se ti, vechito sam ti ja kriva shto ti starost udara u glavu...
-o ljudi moji, ne smesh nishta ispustiti iz pogleda u ovoj kuci...
-koji si kurac dolazio kuci...

moji su se redovno svadjali, otkad ja znam za sebe.. mislim da je samo prvih 5 godina braka bilo dobro, ustvari tako su mi rekli...
a htjeli su oni da se razvedu davno, ali bili smo podstanari, bila je inflacija, rat, djeca... tako da je razvod uslijedio tek prije 3 god.. ali rightly so.
od tad je sve bolje, moj odnos sa tatom je super [malo i zbog razvoda a malo i jer je prestao toliko da me drma pubertet]
sa majkom sam se uvijek dobro razumjela.
njih dvoje sad relativno normalno komuniciraju, ponekad se i vidjaju ako nesto treba....

ali kad su bile svadje to je bilo uzasno, mada sam nekako navikla... samo kuca odjekuje od jebenog vikanja....
hm.. al sta znam, na mene to stvarno nije puno uticalo, nemam neke traume, samo sam svjesna svega i prihvatila sam...
iako njih 2 nisu uopste jedno za drugo i nikakvi su kad se spoje, oni su za mene i moju sestru najbolji roditelji koje bi mogla da izaberem i sto sam starija sve vise to uvidjam... ja sam zadovoljna njima i volim ih oboje, a to sto nisu mogli zajedno, boze moj, onda i ne treba...

Ma svadje manje vise....jeste da ume da bude strasno to kad ti izigravas roditelje svojim roditeljima...ali meni je atmosfera posle svega toga bila najgora....
Dolazim kuci i po prvi put tisina.

^ navici ces se...

dzebiga.

uhhh... nista gore nego kada deca naprave decu pa nastave sa vojim tripovima... u tim trenucima, kada se svadjaju, toliko ih prezirem, kako mogu to da rade... jos ako se zavrsi na samo verbalnom okrsaju, bude super... jednom sam pobegao od kuce... jednom sam ... ma... nebitno... uglavnom, moji su sada ostarili.. sada su samo dzangrizavi starci koji ne mogu jedno bez drugog... ipak... ali i pored svega toga ja zelim da odem i da ih ne vidjam cesto... ok su oni... ja nisam...

Originally posted by Tresh-grl

Originally posted by Deksi
Sad ce uskoro 10 meseci od kako sam ja poceo da imam femili sranja i te odvratne tripove da jedva cekam da izletim iz kuce pa se setio svega....

Samo gledaj da kanalises sve te probleme kroz nesto...zurke, alkohol,droga, sport itd.

Ovo je najgori savet, zameniti jedan problem drugim.. Ovo je pravo vreme da preuzmes odgovornost za sebe, da krenes za onim sto zelis, sto pre, da prihvatis da tvoji kakvi god da su, takvi su, bez ocekivanja, bez zaljenja, bez prebacivanja. Dobio si karte, rodjen si na planeti Zemlji, u drzavi toj i toj, porodici toj i toj, sa takvim i takvim talentima, zeljama, mogucnostima. Sta /ho/ces TI (tako mlad;)) uraditi sa tim?

Dina je na pravom mestu citirala Tolstoja, a ja bih dodala da sve su porodice nesrecne dok god tu ima (nedorasle) dece, bilo da su to preci ili potomci. Necu se osvrtati na bolesne u glavu. Pricam o 'real' porodicama koje su negde, usput, prsssle. Ovde moram reci da se moji matori nisu svadjali (osim oko politike), ali drugi, jako bliski mi ljudi (parovi) jesu. Sad, ja imam teoriju zasto, ali nisam sigurna koliko je tacna, a i nije bitno. Jednostavno, mislim da svako zivi zivot kakav /zapravo/ zeli.

Originally posted by E.c.h.o...
... Jednostavno, mislim da svako zivi zivot kakav /zapravo/ zeli.

Sad ja moram da se slozim sa tobom. Ja sam uvek mislila da ce se moji roditelji razvesti jednog dana. Govorili su onu standardnu frazu da su u braku zbog dece. Niti su se razveli, niti ja mislim da ce se ikad razvesti...

nasla krpa zakrpu... ali ajde ako oni zele da muce sebe, ok im je to, zasto muce sve zive oko sebe onda??? zasto su toliko sebicni???

Originally posted by REI
Ahm. Evo npr dijaloga sa kojim se pozdravljaju kad cale dodje sa posla.

-gde su mi naochare?!
-tamo gde si ih ostavio...
-verovatno su tamo gde si ih ti sakrila!
-ne deri se ti na mene zbog naochara!
-kako da se ne derem kad mi sve sakrivash po kuci?!
-ama nosi se ti, vechito sam ti ja kriva shto ti starost udara u glavu...
-o ljudi moji, ne smesh nishta ispustiti iz pogleda u ovoj kuci...
-koji si kurac dolazio kuci...

OMG...to je tako sweet

Moji su tako fini samo za Bozic i praznike...

Moji nikad nisu ni ziveli zajedno, ali je svejedno bilo mucnih situacija jer sam zivela sama sa kevom, koja je imala zesce religiozno-moralisticke tripove, a u takav klise se ja, ovakva kakva sam, definitivno nisam uklapala. Sa 23 sam otisla. Sada, 8 godina nakon mog odlaska, kad se vidjamo jednom u nekoliko meseci je kao sve ok, a kad pocne sa tripovima - ja odem.

kiss ish sotono, a?

Svađali se i moji, koliko sam ja video retki su ti roditelji koji se ne svađaju.
U principu, stavim slušalice u uši i odvrnem muziku do daske da ih ne slušam, a ako me baš iznerviraju, odem malo pa se raderem ja na njih, mada je to retko. Ponekad mi budu i zabavni oko kakvih se nebuloza svađaju.
Kad sam bio mlađi takođe nisam obraćao pažnju na to, a i imali su običaj da mi kažu da se ne svađaju nego da se raspravljaju i da je to normalno

Stisla sam zube i obecala sebi da nikada vise necu plakati pred njima. Nikada. ma sta meni samoj i jedni drugima radili.

Originally posted by the1whowished
Stisla sam zube i obecala sebi da nikada vise necu plakati pred njima. Nikada. ma sta meni samoj i jedni drugima radili.

Upravo
Vise me ne potresaju njihove svadje u kojima se umalo ne potuku,bar njima ne dajem do znanja to jer sam pokusavao ali nije vredelo.Jbg.
Valjda je najlakse zazmureti na celu situaciju i negirati svaku frku u vezi bilo cega bas kao moji matorci.

Pa moji su se razveli pre 7 godina... tada sam imao takvo iskustvodje medju roditeljima... ali od tada ne.

A ni pre toga, a kamoli sada nemam rasprave sa roditeljima, sva sreca!

Originally posted by Deksi

Originally posted by the1whowished
Stisla sam zube i obecala sebi da nikada vise necu plakati pred njima. Nikada. ma sta meni samoj i jedni drugima radili.

Upravo
Vise me ne potresaju njihove svadje u kojima se umalo ne potuku,bar njima ne dajem do znanja to jer sam pokusavao ali nije vredelo.Jbg.
Valjda je najlakse zazmureti na celu situaciju i negirati svaku frku u vezi bilo cega bas kao moji matorci.

Bas tako...ja sam bezala iz kuce i vukla se po rave zurkama,drogirala ko stoka svako vece...dolazila kuci i bilo mi je lepo i pored svadja i svega....
Ono povratim se u trenutku i skapiram situaciju ali samo odem u sobu i zatvorim vrata.

Originally posted by Tresh-grl
...ja sam bezala iz kuce i vukla se po rave zurkama,drogirala ko stoka svako vece...dolazila kuci i bilo mi je lepo i pored svadja i svega....
Ono povratim se u trenutku i skapiram situaciju ali samo odem u sobu i zatvorim vrata.

Poslednji put sam rasekla usnu zadrzavajuci suze, otisla u sobu, uradila se kao stoka, tupo ih pogledala i uredno se ispovracala u kupatilu.

Originally posted by the1whowished

Originally posted by Tresh-grl
...ja sam bezala iz kuce i vukla se po rave zurkama,drogirala ko stoka svako vece...dolazila kuci i bilo mi je lepo i pored svadja i svega....
Ono povratim se u trenutku i skapiram situaciju ali samo odem u sobu i zatvorim vrata.

Poslednji put sam rasekla usnu zadrzavajuci suze, otisla u sobu, uradila se kao stoka, tupo ih pogledala i uredno se ispovracala u kupatilu.

Znaju samo oni koji su imali takve situacije....ovako mozda deluje strasno...ali najgore je kad se takva situacija desi tebi licno....
Ja neke scene iz mog zivota mogu ladno da uporedim sa americkim trash amaterskim drama u teenage hard life fazonu.
Uzas

Razveli su se daleke 1992 ili 93, ne mogu da se setim, ali pamtim da su se stalno nesto svadjali i to uglavnom oko gluposti... Cale je perfekcionista a keva je totalna suprotnost....


primer:
ON: zasto je ovakav haos u kuci?!?!?!?!
ONA: sladjana kasni,,,,,
ON: zasto sladjana, zar ne mozes ti nekada da nesto uradis?!?!?!?
ONA: ja??? imas li predstavu da sam tek dosla od manikira....
ON: zemlja je u kolapsu, narod gladuje, ti se sredjujes po salonima..
ONA: boli me picka za stanje u zemlji
ON: kako mozes da pricas tako o zemlji koja nas hrani?!?!
ONA: koja me to zemlja hrani??? vise ne znam ni kako se zove, ...
ON: necu vise ni dolaziti.....
ONA: i ovako nemas razloga

ON se vraca u inostranstvo na radni zadatak ONA i dalje trosi pare koje on dobija od zemlje predstavljajuci je u inostranstvu.....

Svanulo mi je dana kada su se razveli, ali su nazalost ziveli zajedno do bombardovanja..... pravo mucenje...

Moji se retko kad svadjaju kad sam ja tu. Da li se uzdrzavaju od toga kad sam kod kuce, ili je samo razlog tome sto jako malo vremena provodimo zajedno-ne znam. Ali kad god su se svadjali u mom prisustvu, ja se samo izgubim, nemam volje da matorim konjima usadjujem pamet.

Originally posted by Tresh-grl
Ja neke scene iz mog zivota mogu ladno da uporedim sa americkim trash amaterskim drama u teenage hard life fazonu.

Osim sto se pogubljeno trznes i kazes: "Welcome to the real world. We hope you will enjoy your stay."
Medjutim, kada se odvojis od inicijalno-sarkasticnog tona ove poruke, stvari se mogu popraviti po tebe (=svakoga).

Uf naravno da sam imao takvih problema. I to od kako znam za sebe.
Svadjali su se pa, prilicno cesto. Oko svega i svacega. Sad kad pogledam unazad mozda najvise oko nekih stvari na koje nisu ni mogli da uticu ili znacajno da ih promene.
Beskrajno urlanje, treskanje, pretnje...
Cale je jedno vreme bas zestoko pio. To je bio najgori period. Napetost u vazduhu, tisina koja ubija...kada ce se vratiti, da li ce doci pijan ili ne, kako ce biti raspolozen, najmanja sitnica menja raspolozenje....
A onda opet urlanje, treskanje namestaja, pretnje, udarci, tanjiri koji prelecu preko moje glave...
Jednom sam gledao sam kako mi davi majku i preklinjao ga da prestane.

Hvala Bogu, pa se situacija smirila negde pred moj polazak u srednju...kad sam poceo da pucam po savovima, niz psihosomatskih problema, neko pred ili kvazi epilepticko stanje...(posledice svega jos uvek vidljive, s vremena na vreme)

Nikad pomenuli razvod nisu! A ja se molio da se razvedu. Sad su pa recimo skroz mirni. Harmonicna porodica

Mogla bih roman o tome da napisem, na zalost...

No, vremenom sam naucila da to ostavim iza sebe, mada ce sranje uvek biti "tu negde" u mom mozgu.....

Svadjali su se, tukli su se, vredjali su se.......leteli su tanjiri, case i ostali predmeti, a govorimo o intelektualcima - prosvetnim radnicima (majka uciteljica, otac doktor pedagoskih nauka, clan Svetske akademije nauka).

Razveli su se kad sam ja imala 9 god. a ja sam ostala sa neuroticnom majkom (jos plus ja jedinica), koja je nastavila da se izivljava na meni, svom promasaju.

Oduvek sam bila samostalna ( u stvari sam samo od nje bezala),pa sam tako i u srednjoj skoli imala periode kada nisam zivela sa njom nego samostalno, pa sam se vracala (o, tu tek haosa), pa konacno posle srednje otisla for good.

Sada smo "dobre" samo preko zice, a i to ako se ne cujemo duze. Otac je umro, a da mi nije nista rekao. Nista sto sam ja zelela da cujem.

Ah te roditeljske svađe. Veoma poznata situacija. Šteta što ne shvataju koliko posledica ostavljaju na decu, pogotovu u klinačkom periodu.

Ako ikada postanemo roditelji, kako da ne postnemo isti ti ljudi koji se svadjaju, razbijaju case/tanjire/whatever po kuci, vredjaju se medjusobno i glasno, dok deca sve to gledaju i slusaju?

Moji su razvedeni, ali su najbolji prijatelji.
Valjda se ljudi razveli na vreme. Nije bilo scena, dramaticnih svadja-jednostavno su ljudi shvatili da nisu jedno za drugo, bar ne u tom smislu.
I ne daj Boze nesto da kazem za chaleta-keva grize. Ili nesto chaletu za kevu-takodje grize
Eto, ako se ikad budem razvela, volela bih da se razvedem kao oni:)
A sto se tice odgovora kiskvinki:
pamtite i promenite:)
Nema potrebe da se istorija ponavlja.