Gay-Serbia.com | Diskusije

sta ce biti sa nama?

za 20, 30 godina? (kao u onoj pesmi ane stanic)

sada imamo 20-tak ili 30-tak godina, ovde smo, ucimo, radimo, studiramo, stvaramo, tek sticemo neka znanja...

sta ce biti sa nama u buducnosti?

hocemo li se IPAK ozeniti (i karati neke klince krisom), hocemo li naci partnera i sa njime ostariti, hocemo li ziveti u srbiji ili negde daleko, hocemo li imati koga za ruku da setamo po plazi ili cemo i dalje biti sami?

hocemo li imati porodicu, brak i decu, ili cemo imati MUZA ili cemo zauvek biti prokleto sami?

jako sam zabrinut.
i za sebe, ali i za vas.

Originally posted by Mahoney Eleven
hocemo li imati porodicu, brak i decu, ili cemo imati MUZA ili cemo zauvek biti prokleto sami?

jako sam zabrinut.
i za sebe, ali i za vas.

Dobra tema. Mu?na, dodao bih.
Ozenicu se tek kada se makar partnerstvo omogu?i zakonom a ja naiðem na odgovaraju?eg momka.
Optimista u meni govori da ?e se to dogoditi u ovom životu
Nemam veliku zhelju da zivim u inostranstvu, ali ne isklju?ujem i tu mogu?nost ako mi se
a) skroz smu?i ova zemlja
b) ukaže prilika da kra?i boravak donese solidnu koli?inu novca (a skroman sam) da bih se vratio u bg i zhiveo bezbrizhno radeci ono sto zaista volim

Vide?emo :kugla:

drzim se svojih principa, a ponekada je u zivotu uzasno teshko voditi se istima, ima se utisak da zivot daje sve od sebe da ih slomi...

nezelim nikakvu brachnu vezu s tipom, s zenama pogotovo...
nisam ja za brak, radije cu ostati veran onome shto ja jesam, nego da izdam sebe zarad zelja drugih...

Tko zna, mozda na me ceka neki drugi svijet,
Tko zna, i u mraku kadtkad nikne divan cvijet...
Ne znam zasto sam se setio ove pesme.

Ozeniti se zenom sasvim sigurno necu.

Za ostalo... videcemo.

Malko nezahvalno govoriti s ove pozicije.

Nisam planirao da se zhenim i pisao sam na tu temu dosta puta po forumu, poenta je da ne zelim da sjebavam niti svoj niti tudj/e zhivot/e.
Dovljno sam principijelan i tvrdoglav da ma shta okolina radila moze da dobije ili pa sad kome shta vishe odgovara.
Kad god se radilo o mom unutarnjem miru to je reshavano po kratkom i surovom postupku jer se to pokazalo kao najefikasnije.

A da li cemo imati nekoga - pa sigurno hocemo, i to bash ono shto zasluzhujemo i koliko zasluzhujemo i ni manje ni vishe.

A da, uvek sam govorio da hocu da imam dva prezimena - svoje i muzhevljevo. Ko ove nashe shmizle al iz perspektive Srbistana to izgleda nenadhebivo cool

O inostranstvu sam isto trubio i previshe - pokushacu a videcem(o) da li ce uspeti. Ako ne, necu imati prroblema da se vratim, bar ce komshije imati chime da ispiraju usta pre no shto i drugu nogu stave u grob.

necu. ne vidim u, na taj nacin definisanom odnosu, neki poseban kvalitet.

to ne znaci da cu crknuti sam. a i ako crknem tako..., sve je to zivot.

Ne znam, stvrano ne znam...veoma mu?na tema.
Nekada sam imao pan da se oženim (ženom) i imam decu, pa makar to bilo i na silu. Meðutim, shvatio sam da od toga nema ništa i da bi takav korak u potpunosti bio pogrešan.
Sada više ne razmišljam o tome, jer šta bude - bi?e, još uvek sam mlad za takve stvari.
Što se ti?e inostranstva, stvarno imam neopisivu želju da napustim ovu zemlju i da živim u nekim "tropskim" krajevima, na primer, Australija, Španija, Kalifornija.... To i nema tolike veze sa situacijom u našoj zemlji, ve? je to moja želja za totalnom promenom okoine.

To da li ?emo biti ''prokleto'' sami, ili ne, ne zavisi od ženidbe isklju?ivo, nego od naše sposobnosti da se organizujemo u životu.

cemu te fiksacije brakom? hocete li biti srecniji ako se ozenite? na koji bi vam to nacin iz korena promenilo zivote?

nema razloga za strah. umrecete ni manje, ni vise sami nego sto ste sada.

Vencati se necu jer nemam potrebu za tim da mi neki papir da iluziju lazne sigurnosti...Ziveti sa voljenom osobom dugo - to je vec nesto sto mogu da zamislim.

Ozeniti se...zenom?! Ni u ludilu...

pa, ja sam nasla zenu sa kojom sam razvila odnos kao sto ga imaju supruznici posle 30 godina braka. znaci ona varijanta ja njoj skuvam caj, ona meni skuva caj i sedimo na balkonu naseg stana i gledamo zalazak sunca. i to ce , nadam se, tako i ostati, ali stvar je u tome sto to nije veza niti ce biti veza jer tu nema strasti i zaljubljenosti a za te stvari sluze usputne kombinacije koje cemo i jedna i druga imati. i zato je moj odgovor - DA. ozenicu se, tj. udacu se. i to samo za nju. sve ostalo je nebitno.

Otkud znam sta ce biti sutra, a kamoli za koju godinu.

ja tebi kuvam caj , ti meni kuvas caj ne razumem

nego da se vratim na temu ,

ovo " IPAK ozeniti" " (i karati neke klince krisom) " je tuzna realnost mase gay seniora

ako je samoca cena za to sto u svakom trenutku zelim biti iskren i dosledan sebi ,
za to sto zelim da zivim svoj zivot punim plucima onako kako ja to hocu
za to sto zelim biti pravedan i posten i prema sebi i prema drugima
onda je to cena koju sam voljan da platim

a njihov zivot ostaje jadan bez obzira na zenu decu familiju i slicne gluposti jer je nastao silom prilika , nezeljen i odglumljen
a cela ta porodicna idila je lazna i povrsna pogotovo ako jedva cekaju da kazu zeni kako ce danas malo kasnije doci sa posla pa da se kresnu na brzaka u nekom moteu ili wc-u


najiskrenije se nadam da nas put ne mora biti po pravilu tako tragican , jer u zivotu ima tako mnogo mogucnosti , tako mnogo divnih ljudi i divnih mesta i tako mnogo razloga da covek voli i bude voljen

Iz ljubavi ili zbog samoce necu.
Ali zbog nekod lepsheg drzhavljanstva da

Ne znam..jos imam fore da mislim o tome... ...ali posle...

Najveci deo vremena mislim da se necu udavati sem ukoliko ne nadjem bas odgovarajuceg muskarca (sto je malo verovatno iz raznih razloga) i necu imati decu. Sto se mene licno tice ne smeta mi nikakva samoca, niti je se plasim... Ali ono sto mene izludjuje je pritisak okoline, najvise roditelja, pa onda rodbine, prijatelja, poslovnih partnera itd. To mi se sve skuplja i nerviram se jer ni kod frizera ne mogu da odem a da me neko ne preslisava. Mislim da su ljudi najgori za decu, veliki broj ljudi ne moze da shvati da neko ne zeli decu. Onda mi dobronamerno savetuju da rodim dete a muskarac - za to nema veze. Onda se ja nerviram kako neko moze tako nesto da ti kaze jer odluka o samostalnom odgajanju deteta je po meni teska i onda kada neko neizmerno zeli dete a kamoli za mene koja ga ne zelim (sem ponekad). Tako da imam trenutke kada razmisljam da napravim kompromis, bilo kakav, samo da sve te ljude skinem sa vrata. I u tim trenucima sasvim razumem ljude sa maska-brakovima, pritisak je zaista veliki, sve veci svakog dana i onako te polako lomi... Ali uglavnom su to trenuci, i dalje istrajavam u stavu da je moj zivot samo moj i gledam da se okruzim ljudima koji takodje istrajavaju bez braka i dece i slusam njihove nacine za prezivljavanje, ta podrska mnogo znaci.

Nisam toliki optimista da kazem kako cu uspeti da se ozenim, odnosno sklopim brak sa osobom istog pola.
Udati se, izradjati sitnu decicu, sve to nekom finom mladicu koji bi mozda imao razumevanja za moja sharanja sa strane ( a i ja njegova) nikako mi ne deluju kao srecan brak. Najgore od svega je sto ja zapravo nisam imala prilike da sretnem nekoga ko se nalazi u braku kakav bi meni odgovarao. Svi oni, pre ili kasnije, upadnu u monotoniju, postanu navika i teret, vegetiraju samo zarad srece nekih trecih osoba.

Oduvek sam gajio najdublje prezrenje prema onima koji svoje dupe stite krijuci se iza drugih. Ako su svi ovi koji su pisali na ovoj temi, mogli sebi da priznaju da su pederi ili lezbejke, i da ostanu dosledni svom opredeljenju, ma u kakvoj sredini, porodicnom okruzenju, etc., ziveli, onda zaista nemam razumevanja za one koji ulaze u brak sa suprotnim polom, prave decu i sl. Kako je unic0rn zrelo rekao: ne zelim da sjebavam niti svoj niti tudj/e zivot/e. Samo za to treba biti malo vise od moralne nule.

Dakle, ne pada mi na pamet da se zenim i/ili pravim decu, da bih zadovoljio mame, tate, komsije, sefove, kolege, slucajne prolaznike,...

Sto se Srbije tice, prema istoj ne gajim ni najmanju sentimentalnost. Jedino sto me veze za ovu zemlju jesu meni dragi ljudi, i kada bih imao mogucnost da i njih nekako premestim tamo gde ja odem, sutra bih otisao odavde i ne bih ni pomislio na Srbiju (eventualno bih je se setio kada bi citao Albaharija ili slusao EKV, ali i tada sa izvesnom dozom gorcine).

Decu volim i dete je neko ko ?e ti pružiti ruku kada ostariš, razumeti te da si gay, ako mu pružiš ljubav i ono ?e tebe poštovati i voleti...
Decu želim ali sporazumno... da živim sa ženom nema šanse...Volim muškarce. Uredio bih to tako da detetu ne fali ni jedan roditelj... sve može...
Celog života skupljam ljude i prijatelje oko sebe, tako da nikada nisam sam...
Ako vam se i desi da nemate nekoga kada ostarite, ima?ete prijatelje koji se ?uvaju i poštuju.
Inostranstvo, zašto da ne, Bog nam je dao slobodu kretanja, ?ovek je izmislio vizu, ali ljubav ne zna za granice
Treba razmišljati o održavanju vitalnosti i održavanju zdravog i mladog duha. Ne?eti nikada biti sami i bi?ete sre?ni do kraja života
Život je kratak i ne trudim se da se optere?ujem svakodnevnim glupostima koje odvla?e pažnju od suštine, želim umno da budem budan do zadnjeg dana...

Hajde budite se

Necu se zeniti, to je definitivno. Da li bih ushao u brak sa osobom istog pola,
iskren da budem nemam pojma. Meni je brak na papiru takva budalashtina
da radije ne bih. To nije nikakav dokaz ljubavi i vernosti, nego samo jedna
glupava ceremonija.

Nezahvalno je i jako teshko prognozirati shta ce biti za par meseci ili godina.
Ne zelim samo da budem sam, to me plashi.

Shto se tiche dece, voleo bih da ih imam ali mi ne pada na pamet da zbog toga
budem u braku. Sporazumno moze, ali mozda tek za nekih desetak i vishe
godina.

U inostranstvo bih otishao ukoliko bi mi se ukazala neka prilika. Ne bilo gde,
morala bi to da bude neka maximalno gay friendly drzava...

...ipak zamisljam sebe u inostranstvu, stavise ne mogu da zamisim da nastavim da zivim ovde. ukoliko sledece godine diplomiram, a budem ziv i zdrav, radicu na tome da napustim srbiju.

voleo bih da postanem roditelj, to je sigurno. sporazumno, usvajanjem, kako god. negde, posle 35 godine zivota... dakle, voleo bih.

trenutno, ne javlja mi se da cu biti u braku... mada, zaista, ne znam sta ce biti sutra, a kamoli za toliko godina... ipak sam sa rezervom ispisao ovo gore...

Drago mi je da ovde vecina nas slicno razmislja.Stav: ulazim u brak da bi mi bilo lakse, da ne bih trpeo zivotinjsku samocu je sebicluk. Na kraju ispraznost: (zlo)upotrebljava se patrijarhalni model, konformira se postojecem sistemu. Uživa?u da pocne okolina pricati o meni: on se nije ozenio, najverovatnije je peder, a bi?e mi još draže da recimo primete da živim sa muškarcem pa da komentarušu kako ho?e. I da mogu živeti sa osobom istog pola koja ne mora da mi bude u podredjenom polozaju kao što su njihove žene u braku prisiljene da trpe trutove kojima su draze prednosti patrijarhalnog modela nego nego zivot dva slobodna i odgovorna bi?a. Jer ako uðeš u brak sa osobom suprotnog pola a homo si, negiraš njenu slobodu i zloupotrebljavaš pomenuti model.
Kako je rekao Marijan KOši?ek, gej ljudi koji ulaze u hetero brak, prave ra?un bez kr?mara...u braku mormo ostvariti integritet naših li?nosti...kr?mar o kome se ne vodi ra?una je naša seksualna priroda...laž koju nudiš osobi suprotnog pola koja ima prava i na svoju seksualnu realizaciju...patrijarhalni brak ometa potrebu pojedinca za slobodom jer naglašava formu nauštrb suštine. Mislim da na braku treba raditi, da on može imati mnogo vidova a da ipak supružnici ostanu verni jedan drugome.

Zato ja vidim veliki kulturološki potencijal u gay brakovima. Kada to zaživi i kada bude jasno da dve osobe mogu živeti zajedno na sasvim druga?ijim osnovama i da takva zajednica "radi", to ?e biti veliki faktor promene u shvatanju bra?ne zajednice. U tom smislu naš zahtev za gej brakovima ometa njihov sistem vrednosti i nije ?udo što nas se plaše. Najlakše je u?i u tradicionalni brak sa neizgradjenom strukturom li?nosti, bez osnovnih znanja o umetnosti gradjenja ljubavi...ko o tome još pri?a...?

Mi smo prisiljeni da sami gradimo sistem vrednosti naših seksualnih i bra?nih veza...ne možemo da se oslonimo na jedan model(patrijarhalni); to je izvor nesigurnosti, ali moze biti i prednost jer smo prinudjeni da gradimo naše veze na zdravijim osnovama koje podrazumevaju slobodu partnera s kojim smo u zajednici; za razliku od ropskog patrijarhata naše veze mogu mnogo više po?ivati na zrelosti jer nema modela iza kojeg bi se sakrili. U takvim brakovima mora da radi ljubav i poštovanje i oni se ne mogu kamuflirati tradiconalniom podelom bra?nih uloga.

Uspešni gej brakovi ?e biti novi kulturni model jer ?e se dovesti u pitanje patrijarhat...oni ?e pospešiti preispitivanje bra?nih i medjuljudskih odnosa. Mislim da u tome leži veliki uzrok straha od gej zajednica.

Od svih zivotinja jedino ?ovek ose?a samo?u. samo?a je još jedan veliki strah kojim nas tradicionalno društvo plaši. Ipak u toj samo?i koju nam je društvo serviralo pronadjite snagu za sazrevanje. Ja sam sam bio nebrojeno puta sam ne samo na temelju moje seksualne orijentacije, ali sam nau?io da se snalazim u toj samo?i. Nau?io sam da je najgora duhovna, moralna usamljenost.Kada sam odlu?io da budem to što jesam, pojavila su se duhovno srodna bi?a.

I da li meni treba žena da ukine moju nezrelost, a strah od samo?e jeste nezrelost. Da li je potrebno da udjem sa ženom u brak da bi lažu?i nju pokušao da slažem sebe?

I još jedan veliki problem: zašto neki nasedaju na patrijarhalni model? Zašto neki misle da ?e ulazak u brak rešiti problem njihove samo?e? U suštini još jedno konformisti?ko sranje: sigurniji ste onda kada znate da je žena "zadužena" da vas pokriva, kuva vam ru?ak, pere vas,služi,gleda s vama TV, sluša vas od jutra do sutra(jadnica i to mora)...uživate da budete "muško" u braku, ne?...prija ta patrijarhalna uloga?...hahahahahahahhahah...

Strah od samo?e je veliki zamajac, potroša?kog, "nezdravog" društva(fromovski re?eno). Prisiljeni ste da zgr?ete novac, drilovani da mislite samo o udobnosti, da budete materijalisti, svedeni na jedinu vrednost koje to društvo priznaje: novac.Nemate kad, nemate vremena da mislite o "duhovnim potrebama", mislite od jedne veze do druge, od jednog seksa do drugog. Zivot oduzima coveku mnogo vremena(Jizi Lec).Na kraju jos samo mislite kako da se skrasite makar sa osobom suprotnog pola. Ne mozete priznati sebi da je i to laz.Verujete u ostatke tradicionalnog bracnog raja.

Pa naucite se da budete sami.Bicete srecniji ako ostanete ono sto jeste umesto da prihvatite drustvenu farsu onoga sto niste.

Originally posted by Tot
Drago mi je da ovde vecina nas slicno razmislja.Stav: ulazim u brak da bi mi bilo lakse, da ne bih trpeo zivotinjsku samocu je sebicluk. Na kraju ispraznost: (zlo)upotrebljava se patrijarhalni model, konformira se postojecem sistemu. Uživa?u da pocne okolina pricati o meni: on se nije ozenio, najverovatnije je peder, a bi?e mi još draže da recimo primete da živim sa muškarcem pa da komentarušu kako ho?e. I da mogu živeti sa osobom istog pola koja ne mora da mi bude u podredjenom polozaju kao što su njihove žene u braku prisiljene da trpe trutove kojima su draze prednosti patrijarhalnog modela nego nego zivot dva slobodna i odgovorna bi?a. Jer ako uðeš u brak sa osobom suprotnog pola a homo si, negiraš njenu slobodu i zloupotrebljavaš pomenuti model.
Kako je rekao Marijan KOši?ek, gej ljudi koji ulaze u hetero brak, prave ra?un bez kr?mara...u braku mormo ostvariti integritet naših li?nosti...kr?mar o kome se ne vodi ra?una je naša seksualna priroda...laž koju nudiš osobi suprotnog pola koja ima prava i na svoju seksualnu realizaciju...patrijarhalni brak ometa potrebu pojedinca za slobodom jer naglašava formu nauštrb suštine. Mislim da na braku treba raditi, da on može imati mnogo vidova a da ipak supružnici ostanu verni jedan drugome.

Zato ja vidim veliki kulturološki potencijal u gay brakovima. Kada to zaživi i kada bude jasno da dve osobe mogu živeti zajedno na sasvim druga?ijim osnovama i da takva zajednica "radi", to ?e biti veliki faktor promene u shvatanju bra?ne zajednice. U tom smislu naš zahtev za gej brakovima ometa njihov sistem vrednosti i nije ?udo što nas se plaše. Najlakše je u?i u tradicionalni brak sa neizgradjenom strukturom li?nosti, bez osnovnih znanja o umetnosti gradjenja ljubavi...ko o tome još pri?a...?

Mi smo prisiljeni da sami gradimo sistem vrednosti naših seksualnih i bra?nih veza...ne možemo da se oslonimo na jedan model(patrijarhalni); to je izvor nesigurnosti, ali moze biti i prednost jer smo prinudjeni da gradimo naše veze na zdravijim osnovama koje podrazumevaju slobodu partnera s kojim smo u zajednici; za razliku od ropskog patrijarhata naše veze mogu mnogo više po?ivati na zrelosti jer nema modela iza kojeg bi se sakrili. U takvim brakovima mora da radi ljubav i poštovanje i oni se ne mogu kamuflirati tradiconalniom podelom bra?nih uloga.

Uspešni gej brakovi ?e biti novi kulturni model jer ?e se dovesti u pitanje patrijarhat...oni ?e pospešiti preispitivanje bra?nih i medjuljudskih odnosa. Mislim da u tome leži veliki uzrok straha od gej zajednica.

Od svih zivotinja jedino ?ovek ose?a samo?u. samo?a je još jedan veliki strah kojim nas tradicionalno društvo plaši. Ipak u toj samo?i koju nam je društvo serviralo pronadjite snagu za sazrevanje. Ja sam sam bio nebrojeno puta sam ne samo na temelju moje seksualne orijentacije, ali sam nau?io da se snalazim u toj samo?i. Nau?io sam da je najgora duhovna, moralna usamljenost.Kada sam odlu?io da budem to što jesam, pojavila su se duhovno srodna bi?a.

I da li meni treba žena da ukine moju nezrelost, a strah od samo?e jeste nezrelost. Da li je potrebno da udjem sa ženom u brak da bi lažu?i nju pokušao da slažem sebe?

I još jedan veliki problem: zašto neki nasedaju na patrijarhalni model? Zašto neki misle da ?e ulazak u brak rešiti problem njihove samo?e? U suštini još jedno konformisti?ko sranje: sigurniji ste onda kada znate da je žena "zadužena" da vas pokriva, kuva vam ru?ak, pere vas,služi,gleda s vama TV, sluša vas od jutra do sutra(jadnica i to mora)...uživate da budete "muško" u braku, ne?...prija ta patrijarhalna uloga?...hahahahahahahhahah...

Strah od samo?e je veliki zamajac, potroša?kog, "nezdravog" društva(fromovski re?eno). Prisiljeni ste da zgr?ete novac, drilovani da mislite samo o udobnosti, da budete materijalisti, svedeni na jedinu vrednost koje to društvo priznaje: novac.Nemate kad, nemate vremena da mislite o "duhovnim potrebama", mislite od jedne veze do druge, od jednog seksa do drugog. Zivot oduzima coveku mnogo vremena(Jizi Lec).Na kraju jos samo mislite kako da se skrasite makar sa osobom suprotnog pola. Ne mozete priznati sebi da je i to laz.Verujete u ostatke tradicionalnog bracnog raja.

Pa naucite se da budete sami.Bicete srecniji ako ostanete ono sto jeste umesto da prihvatite drustvenu farsu onoga sto niste.

Jesi dugacak , al' si super Bravo

Da, savrshen post... Totalno prikazuje motiv za ovu vrstunju 'idenja' linijom manjeg otpora.

Dosta ljudi nije u prilici da bude toliko (moralno) jako pri ovome narocito u unutrasnjosti.. nama u velikim gradovima je josh i lakshe chak i ako ces kod psihologa na savetovanje nece biti neki lokalni pa ce posle cela varosh da zna...

Originally posted by Tot
I da mogu živeti sa osobom istog pola koja ne mora da mi bude u podredjenom polozaju kao što su njihove žene u braku prisiljene da trpe trutove kojima su draze prednosti patrijarhalnog modela nego nego zivot dva slobodna i odgovorna bi?a.

Well, ne govori se dzaba o bekstvu od slobode...

Originally posted by Tot
Zato ja vidim veliki kulturološki potencijal u gay brakovima.

A ja vidim i subverzivni potencijal. Jer se gej/lezbejskim brakovima rusi mit kako je brak jedino valjan ako je zajednica dve osobe suprotnog pola. Zapravo, institucija gej/lezbejskih brakova nagriza instituciju patrijarhalnih brakova.

Originally posted by unic0rn
Dosta ljudi nije u prilici da bude toliko (moralno) jako pri ovome narocito u unutrasnjosti.. nama u velikim gradovima je josh i lakshe

Ovo je samo donekle tacno. Elem, u Beogradu koji ima 1.600.000 stanovnika, imas gejeva koji se zene, i sakriveni su u misju rupu. S druge strane, ja znam momka koji zivi u jednoj varosi, koja ima 16.000 stanovnika, i koji se svoje gej orijentacije ne stidi ni jednog trenutka. Uostalom, Kant nikada nije izasao iz svog Kenigsberga, pa je veliki filozof. Ali, slažem se, sto je sredina manja a patrijarhalnija (a ta dva ne moraju biti u pozitivnoj korelaciji - imam prijateljicu u Austriji, koja zivi u selu od 3000 stanovnika i ciji je najbolji prijatelj gej i nema nikakvih problema zbog toga), teze je izaci na kraj sa svojim seksualnim identitetom.

za papire - da.

Ja se sa Totom ne slazem u onom delu gde govori o materijalnom. I to je individualno naravno, ali u vecini zivota koje ja znam - bolja materijalna situacija znaci i vise izbora. Ima ljudi koji nemaju ni kompjutere, ni internet, rade slabo placene poslove, okruzeni su bracnim ljudima i stalnim pritiskom okoline... Nemaju svi ljudi jaku duhovnost pa da mogu da se odupru. Ne radi se o tome da veruju u brak vec posle godina i godina takvog zivota misle da nemaju izbora i da ce im brak bar omoguciti decu i manji pritisak sredine...

brak sigurno ne!!!
.. registrovana zajednica ... to bi mogao, zbog tehni?kih stvari, sad da li ?e biti sa ženom ili sa tipom .. vide?emo

Yes, of course.

Za 20ak godina cu verovatno jedva cekati da odem u penziju, stalno cu da kukam da sam hronicno umoran... Nadam se da cu biti sa mojim sadasnjim deckom, da se zenim necu ni sa njim ni sa nekom vaginalnom personom, decu necu da imam jer ne zelim dalje da sirim svoje gene, a i ne verujem da cu za 20 godina da se osetim malo vise sposobnim da nekog ja vaspitavam i ucim... Nedeljni rucak kod stvoritelja je vec sada tradicija, verovatno ce i tada da me smaraju pitanjima 'kad ce bre unucici?' (a tada ce se vec navrsiti 30 godina od mog outovanja)... Zaludni i dusebrizni pederi ce se verovatno i tada pitati kako to da sam vec 58. put preziveo sidu, sars, koksaki i pticiji grip bez nekih vidljivih posledica...
Osecam da cu ziveti u zemlji Smrdiji, al bi bilo lepo da sa deckom povremeno odem na neko krstarenje, ko dve prave zene gospodje u najboljim godinama, sa sve sesirima i crncima koji nam beru kokose i prave koktele... Nadam se da necemo da licimo na Nemice kad dodju na Jadran ili u severnu Grcku...