Dvougao - ja protiv samog sebe
Poslato: 03 Sep 2013, 05:21
I tako...sedim u ovoj jebenoj sobi, 15 do 5 ujutru. Uhvatila me nervoza, sve me nervira. Ovo govno što mi podvlači svaku reč crvenom linijom, komarac koji mi peva na uvo tužnu pesmu na 100 načina, ker koji laje u daljini...aaaaa
Tražim nešto po netu, tražim, tražim... kao da ću i naći, ne znam ni šta tražim, al tu sam i dalje. Gledam kroz ekran, google, youtube, winamp, vesti, sport, facebook...jebale me igrice jebene. Tražim na netu gde izlaze trans devojke u BG-u, tražim razne članke, forume, tekstove... Devojka u muškom telu, zovu je trandža. Eeeej, alo, zovu je TRANDŽA! Kao neka otrovna pečurka, kao neko voće koje je istrulilo. Kao neka životinja što jede ono što ostale iskenjaju. Šta to ima u ljudima tužno da ne kapiraju osnovno? Ne možeš da veruješ u Adama i Evu i u dinosauruse u isto vreme, ne možeš da slušaš Sinana i sečeš vene na njega a onda odeš i pališ džamiju, ne možeš da držiš dijetu, ne jedeš slatko a ubijaš se od alkohola, ne možeš da se jebeš a da ti ne uđe, kapiraš?
Znate onaj osećaj kada ljubitelji old timer-a vide Mercedesa iz 1934, u odličnom stanju, pa krenu da uzdišu, da trljaju ruke, da se oblizuju, da ne veruju. E, tako je i meni kad vidim trans devojku. Kao markica koja nedostaje kolekcionaru, markica koju nije mogao da nađe za 50 godina koliko ih i skuplja. Kao kada posle 700 godina Srbija ode na Svetsko prvenstvo u fudbalu...
I sad, ja ne znam gde da se svrstam. Nije mi frka gde god da mi kažu da pripadam, meni je frka jer ne znam. Ajde, nek mi kažu da sam peder, ok peder sam i to je to. Ali, mene ne privlače muškarci. Svaka najmanja muška osobina mene odbija. Svaki nagoveštaj muškosti mene odbija. Dlakava tela, obrijana tela, nabildovana, debela, mršava, krupna, kratko ošišani, zarasli, obrijani, zabrađeni, u odelima, goli, u šorcevima, majicama, u cipelama, patikama kako god hoćeš, kakvi god da su odbojno mi je...kao da ti u toku seksa slučajno na pamet padnu keva i ćale, pa te samo patosira to i ništa od seksa...
Ali trans devojke, meni je to nešto posebno, čak i više od "običnih". Volim tu njihovu ženstvenost, valjda se više trude da budu žensko od samih žena.
I onda mi kažu da nisam normalan da sam čudan, da sam poremećen...svi to kažu, ej...svi. Ortaci to ne kapiraju, odma sam peder za njih. Pederi to ne kapiraju, odma sam čudan i njima. Za ortake budeš peder, za pedere budeš "samo izmišljaš nešto". Nit smrdiš nit mirišeš.
Dođe ortak i kaže da se loži na ovakvu ribu
I sad, nek mi neko kaže, da li sam samo ja lud, ili je ova žena više muškarac od 90% muškaraca??? Dal je voleti ovakvu ženu manje pederski? Ona ima pičku, rećiće svi...da, super.
Evo trans devojka
Ova ima pišu. I zato je to pederskije nego voleti onakvog ženskog švarcenegera. Samo zbog te piše i pičke.
Lud sam, 100%. Ma 1000%. Kao Leonardo Di Kaprio u Shutter Island. Isto, brate...isto.
Tražim nešto po netu, tražim, tražim... kao da ću i naći, ne znam ni šta tražim, al tu sam i dalje. Gledam kroz ekran, google, youtube, winamp, vesti, sport, facebook...jebale me igrice jebene. Tražim na netu gde izlaze trans devojke u BG-u, tražim razne članke, forume, tekstove... Devojka u muškom telu, zovu je trandža. Eeeej, alo, zovu je TRANDŽA! Kao neka otrovna pečurka, kao neko voće koje je istrulilo. Kao neka životinja što jede ono što ostale iskenjaju. Šta to ima u ljudima tužno da ne kapiraju osnovno? Ne možeš da veruješ u Adama i Evu i u dinosauruse u isto vreme, ne možeš da slušaš Sinana i sečeš vene na njega a onda odeš i pališ džamiju, ne možeš da držiš dijetu, ne jedeš slatko a ubijaš se od alkohola, ne možeš da se jebeš a da ti ne uđe, kapiraš?
Znate onaj osećaj kada ljubitelji old timer-a vide Mercedesa iz 1934, u odličnom stanju, pa krenu da uzdišu, da trljaju ruke, da se oblizuju, da ne veruju. E, tako je i meni kad vidim trans devojku. Kao markica koja nedostaje kolekcionaru, markica koju nije mogao da nađe za 50 godina koliko ih i skuplja. Kao kada posle 700 godina Srbija ode na Svetsko prvenstvo u fudbalu...
I sad, ja ne znam gde da se svrstam. Nije mi frka gde god da mi kažu da pripadam, meni je frka jer ne znam. Ajde, nek mi kažu da sam peder, ok peder sam i to je to. Ali, mene ne privlače muškarci. Svaka najmanja muška osobina mene odbija. Svaki nagoveštaj muškosti mene odbija. Dlakava tela, obrijana tela, nabildovana, debela, mršava, krupna, kratko ošišani, zarasli, obrijani, zabrađeni, u odelima, goli, u šorcevima, majicama, u cipelama, patikama kako god hoćeš, kakvi god da su odbojno mi je...kao da ti u toku seksa slučajno na pamet padnu keva i ćale, pa te samo patosira to i ništa od seksa...
Ali trans devojke, meni je to nešto posebno, čak i više od "običnih". Volim tu njihovu ženstvenost, valjda se više trude da budu žensko od samih žena.
I onda mi kažu da nisam normalan da sam čudan, da sam poremećen...svi to kažu, ej...svi. Ortaci to ne kapiraju, odma sam peder za njih. Pederi to ne kapiraju, odma sam čudan i njima. Za ortake budeš peder, za pedere budeš "samo izmišljaš nešto". Nit smrdiš nit mirišeš.
Dođe ortak i kaže da se loži na ovakvu ribu
I sad, nek mi neko kaže, da li sam samo ja lud, ili je ova žena više muškarac od 90% muškaraca??? Dal je voleti ovakvu ženu manje pederski? Ona ima pičku, rećiće svi...da, super.
Evo trans devojka
Ova ima pišu. I zato je to pederskije nego voleti onakvog ženskog švarcenegera. Samo zbog te piše i pičke.
Lud sam, 100%. Ma 1000%. Kao Leonardo Di Kaprio u Shutter Island. Isto, brate...isto.
nisi ti sebe prihvatio i ne smatraš da to što ti osećaš je sasvim u redu.
Manjina među manjinama