Gay-Serbia.com | Diskusije

http://video.yahoo.com/video/play?vid=1 ... =ush1-mail

Patrika(koji je rodjen sa testisom i jajnikom) su hirurzi na silu preobrazili u devojcicu...iako se on oseca kao decak . Morace da koristi sinteticki testosteron.Niko osim te dece ne sme da odlucuje kom polu ce oni kasnije pripasti..vec sa 4 godine rod je razvijen, i dete ce se samo definisati.Patrik je pitao oca nakon operacije testisa :"Tata hocu li biti veliki decko?" jer je poceo da zaostaje za vrsnjacima zbog nedostatka hormona.

Da naslov nije za truncicu preteran?

Mislim da bi Seksualna orijentacija i Seksualne slobode trebali da budu predmeti u školama. Video ne mogu da gledam, još se nisam oporavio od one "Trans Kids" emisije ... svakakvo nasilje mogu da podnesem da gledam preko neta, al' nad decom ne mogu

Ovo je stvarno strashno..
Stvarno ne znam odakle ljudima pravo da odluchuju o nechijem zivotu.
Da ne spominjem mentalno zdravlje i tu torturu kroz koju ce morati da prodje..
Uzasno.

Originally posted by Ulix
Da naslov nije za truncicu preteran?

Nije.
Jedino osoba LICNO moze i ima pravo da se samoizrazi i samodefinise.

Nase je samo da to postujemo i sledimo.

Originally posted by Andre87
vec sa 4 godine rod je razvijen, i dete ce se samo definisati.

Kako misliš da je rod razvijen?

Rod se razvija prenatalno.... razvojem mozga...

a rod nije A i B... vec je rod spektar....

Opet mi nije jasno.

Do sada sam uvek nalazio na razliku pol/rod određenu preko pola kao materijalne osnove tj. biološke kategorije (mada je Judith Butler i to dovela u pitanje) i roda kao društvene normativne konstrukcije. Na osnovu toga, rod ne može da se razvija prenatalno razvojem mozga. Otud moja zbunjenost prouzrokovana ovim što si napisala. Ako se varam, tu sam da budem korigovan.

Možda zvuči neverovatno, ali rod je hronološki daleko starija kategorija od pola.
Da ne bih sad naklapao i objašnjavao, pogledajte online izdanje publikacije Kreacija Spola? Roda? (autori Jelena Poštić, Svetlana Đurković i Amir Hodžić).

http://www.queer.ba/udruzenjeq/kreacijaPDF.htm

I to su doktori?


ebte,ja sam flipnula kad je veterinar hteo da mi machora pretvori u machku-da mu fiknu kitu,jajca i sve to srolaju tako da dobije pravu machechu vaginu whatever
Otkinucete mu kitu,a on nece ni primetiti?
Daaa


Divim se tim roditeljima.
Ja bih ovu emisiju snimala iz zatvorske celije

Poli,

kapiram sta zelis da kazes.


Meni licno prijaju teorije potpomognute platformom socijalnog konstrukcionizma i shvatanje Znacenja kao necega sto se formira u/pod okriljem intertekstualnosti i kroz umrezenost Postojanja datih , postavljenih i definisanih u Jeziku.


Fiktivnost ovih "postojanja" (ukoliko, dakle, znacenja postoje samo u jezicima kao sistemskim vestackim poljima oznacavanja koja potpuno prekrivaju bioloski organizam) je ono sto sve nas zbunjuje kada razmisljamo o tome postoji li i na koji nacin postoji i funkcionise "rod" (da li se sa njim radjamo ili ne, da li je podlozan modifikaciji i kako, da li je moguc kao univerzalija, skup alternacija, ili je, pak, potpuno nemoguc (obrti od ontoloske utemeljenosti do dekonstruktivistickog nihilizma).....?????.....!!!????....... )


Ono sto me opseda je da ce me (nas!), iako licno i privatno vise uzivam u teorijskim postavkama poststrukturalizma, socijalnog konstrukcionizma i dekonstruktivizma, biologija ipak negde u nekom momentu sacekati iza ugla...


Jer, ne mogu da se otmem utisku da ponekad postoji nesto u nama sto nas cini ovakvima kakvi jesmo (na primer, cini nas da ZELIMO da se izrazimo u odredjenom rodu u odredjenom drustvu na nacin koji se manje ili vise poklapa sa datim rodnim izrazavanjem u pomenutom drustvu), a da je to jace od nase drustveno-politicke "resenosti" da budemo ono sto smatramo da jesmo...


Hocu da kazem, na momente sam pod utiskom da Subjekat nije (samo) drustveno-politicki entitet....

Mada volim da mislim i da argumentujem da jeste.



Uhhh.....

Zamrsih....

Razumete sta hocu da kazem???

Četrdeset-osmogodišnja žena, koja je bila primorana da veći deo svog života živi kao muškarac, dobila je sudsku parnicu protiv doktora u slučaju koji predstavlja presedan za interseksualnu populaciju.
Kristiana Foling, koja radi kao medicinska sestra u Dizeldorfu je tužila doktora koji je odstranio njene potpuno funkcionalne ženske unutrašnje organe pre 30 godina, kada joj je bilo 18.
Folingova je rođena sa neodredivim eksternim genitalijama zbog neobičnog hormonskog stanja, i odgajana je kao dečak – što je u to vreme bila česta praksa. Međutim, kada je otkrila da je biološka žena, njeni jajnici i materica su već bili odstranjeni.
Odlučujući faktor u ovom slučaju je to što su svi pretpostavljali da je Folingova hermafrodit, sa dva para polnih organa. Međutim, kada je operacija na njoj započeta hirurg nije pronašao muške polne organe, već jajnike i matericu normalne veličine – koje je odstranio.
Prema odluci suda, prisutni doktori i hirurg su bili dužni da prekinu operaciju i da pacijentu otkriju nova saznanja, što nisu učinili.
Nakon sudske odluke, Folingova je izjavila da će njen slučaj poslati pozitivan signal drugim žrtvama ovakvih operacija.
Grupe za prava interseksualnih osoba se nadaju da će ova presuda postaviti presedan u sudskim postupcima koji tretiraju slučajeve u kojima je interseksualnim osobama operacijom dodeljen pogrešan pol.

Izvor: euroqueer list, www.pinknews.co.uk

Prevod: Majda Puača

ja nisma sposoban da izrazim svoj komentar recima uopste.

Originally posted by vanillapuff
Meni licno prijaju teorije potpomognute platformom socijalnog konstrukcionizma i shvatanje Znacenja kao necega sto se formira u/pod okriljem intertekstualnosti i kroz umrezenost Postojanja datih , postavljenih i definisanih u Jeziku.

Da, kada sam pitao ono gore poslužio sam se shemom socijalnog konstrukcionizma koja se ustalila u studijama roda. Međutim, već neko vreme čitam knjigu "Parables for the Virtual" Briana Massumija u kojoj se pozicija konstrukcionizma promišlja i kritikuje sa stanovišta delezijanske teorije. Dosta je teška knjiga ali koliko sam do sada mogao da shvatim, ne postavlja se toliko oštra razlika između onog društvenog i onog iz prirode već se uspostavlja neka vrsta kontinuuma. To naravno podrazumeva potpuno drugačije shvatanje i društva i prirode (koje se ne svodi ni na konstrukcionizam ni na naturalizam). Da ne dužim, samo sam hteo da ukažem da postoje i nešto drugačija shvatanja koja nisu u toj meri "dualistička" i ne naglašavaju samo jednu stranu.

Originally posted by vanillapuff
Ono sto me opseda je da ce me (nas!), iako licno i privatno vise uzivam u teorijskim postavkama poststrukturalizma, socijalnog konstrukcionizma i dekonstruktivizma, biologija ipak negde u nekom momentu sacekati iza ugla...


Jer, ne mogu da se otmem utisku da ponekad postoji nesto u nama sto nas cini ovakvima kakvi jesmo (na primer, cini nas da ZELIMO da se izrazimo u odredjenom rodu u odredjenom drustvu na nacin koji se manje ili vise poklapa sa datim rodnim izrazavanjem u pomenutom drustvu), a da je to jace od nase drustveno-politicke "resenosti" da budemo ono sto smatramo da jesmo...


Hocu da kazem, na momente sam pod utiskom da Subjekat nije (samo) drustveno-politicki entitet....

Mada volim da mislim i da argumentujem da jeste.

Naravno da biološko igra vrlo bitnu ulogu ali možda je potrebno i to biološko (u ovom slučaju telo) shvatiti na drugačiji način. Deleuze telo ne svodi na organizam, koji se shvata kao zatvorena gotovo samodovoljna celina (nešto poput klasično shvaćenog subjekta), već preko Spinoze, Ničea i Frojda dolazi do koncepta tela kao želeće mašine sastavljene od tokova, percepata i afekata. Ono što je ovde zanimljivo za diskusiju pola i roda je to što telo nije ono dato i nepromenljivo već uvek stvaralačko (putem afekata odn. uspostavljanjem uvek novih relacija sa onim spoljašnjim, uslovno rečeno) i samim tim se stalno menja. To vodi kako samoj fluidifikaciji tela kao onog biološkog tako i samih pojmovnih kategorija kojima se služimo da u nekom trenutku odredimo "položaj" tela. Naglasak je stavljen na "postajanje" kao ontološku kategoriju i nereprezentativno mišljenje (što je donekle paradoksalno jer je skoro sve mišljenje upravo reprezentativno a samim tim i zasnovano na binarnosti, ono "ili-ili"). I sam subjekt je rastočen, kao i telo. Umesto Subjekta Deleuze govori o "larvalnim sopstvima" koji prethode jedinstvenom subjektu koji se javlja samo kao epifenomen.

Ono na šta ciljam je da kada se sve ovo uzme u obzir treba obratiti pažnju na načine na koji se formira telo i subjekt kao zatvorena celina. Tu ulaze u razmatranje odnosi moći u društvu koje se ogledaju u jeziku, institucijama, itd. Verujem da se stoga i rod i pol, i to kao petrifikovane kategorije, mogu posmatrati kao produkti određenih struktura u društvu koje teže hvatanju tela u određenu mrežu radi njegove lakše kontrole i upravljanja (što i nije neki novi uvid, treba samo čitati Foucaulta, na primer, koji je čak i jednostavniji za razumevanje od Deleuzea). Dakle, postoji i treba računati sa onim biološkim i njegovim/njenim (kojeg je roda telo kao želeća mašina?) načinima izražavanja/stvaranja ali je tu uvek i ono društveno koje usporava ili ubrzava, osiromašuje ili obogaćuje veze koje ono uspostavlja.

E sad, sve ovo gore napisano treba uzeti sa debelom rezervom. Još uvek krčim put kroz šumu Deleuzeovih pojmova.