Gay-Serbia.com | Diskusije

Kakvog ste misljenja, koliko dugo treba gledati prolaznike, slucajne prolaznike sto prolaze mimo vas, jel dovoljan letimican pogled, ili duzi pogled da se odmeri od glave do pete, il ih ne treba ni gledati vec ici svojim poslom?
Sta kaze Bonton, ako uopste ima nesto o tome??

ne gledam prolaznike

Često gledam. Ne mogu da ne gledam...

ja gledam manje od tri sekunde, bude mi neprijatno :'D

moja iskustva sto se gledanja prolaznika tice su takva da svakog prolaznika koji mi ide u susret moram pogledati, ako zakljucim da je neki namcor brze bolje sklonim pogled, nikad se ne zna, ukoliko su to neke prijatne face duze zadrzim pogled, a na neke , polazeci od sebe, jer mi je uglavnom neprijatno kad me drugi gledaju u prolazu, procenim ko ne bi voleo da se moj pogled duze zadrzi na njemu/njoj, odmah ga skrecem...

nauka kaže: ako te neko gleda 6+ sekundi hoće da ubije ili jebe, pa vi kalkulišite.

[url=http://www.gay-serbia.com/forum/viewtopic.php?p=2811899#p2811899]RetributioN napisao:[/url]nauka kaže: ako te neko gleda 6+ sekundi hoće da ubije ili jebe, pa vi kalkulišite.

hahahhahahah...ovo je dobro!

[url=http://gay-serbia.com/forum/viewtopic.php?p=2811890#p2811890]gossip napisao:[/url]ne gledam prolaznike

Lazem,gledam,ali moraju da odudaraju od mase necim da bih ih primetio ili da budu neko koga znam.

ja sam se oduvek osecao nesigurno napolju, neki vid agorafobije, tako da i kad izlazim vani ma po kom osnovu neka strepnja me nosi...znam da ima drcnih tinejdzera koji bi me prebili zbog duzeg pogleda ili dobacili kakvu pogrdu, a i starijih ima sve mrgudnijih...
pre neki dan sam isao s majkom i jos jednim prijateljem do grada, i primetio da se bukvalno niko oko nas ne smeje, svi su u nekoj depresiji, takav sam utisak stekao, mozda pogresan deo dana, uvece je mozda veselije...ali eto, ko da su svima potonule ladje, idu namrsteni, okruzeni svojim mislima, a ja sam ko neki cuko, malo mi treba da budem srecan, i vedar i nasmejan sam kad sam napolju cim primetim da nema onih mojih dozivljaja iskrivljene stvarnosti koje sam nekad imao...

Ja besramno buljim

ja sam stidljiva u biti, to je zbog ove kurčeve ribe u mesecu i veneri garant, neznam, ali ponekad pogledam tete mojih godina. e sad, kad me neko mlađe čeljade odmeri, redovno se pitam jel mi šlic otkopčan, jel imam neko govno na licu i to..muka ti je to kad zađeš u neke godine i prosto ne veruješ da si još jebljiva

Generalno ne obraćam pažnju... osim ako nije u pitanju markantan sredovečni muškarac sa sočnom izbočinom u pantalonama. U tom slučaju zurim...
otherwise, a second-long eye contact is enough

Pa gledam ljude koji mi dolaze u susret, prosto da se ne sudarim sa njima
Ali ako primetim nešto lepo muško obavezno gledam, samo što kod mene to bude providno jer se palim na lepe noge i čim je neko u šortsu ili bermudama pogled mi samo sklizne dole i tu ostane dok se ne mimoiđemo Jbg
Žene ne konstatujem uopšte.

kod mene uskoro....jebanje u prolazu

Volim da gledam ljude toliko da sama mislim da nisam normalna. Ali im se nasmejem ne kao psihopata koji proganja. Mada i osmeh moze da bude kripi....

uglavnom ne gledam... jbg, odgojile me švore... ali uzvraćam poglede... jao onome tko me pogleda...