Cesto cujem ljude kako govore "Eh, samo da imam dobar posao i jacu platu, bio bih srecan".
Sednem, razmislim, zakljucim...
Kao da se neprestano zalimo na svoje okolnosti i trazimo srecu u materijalnom. I dok godine zuje pored nas, bivamo sve nesrecniji.
Ako je sreca besplatna, sta je onda uzrok nesrece? Kazu da je covek sposoban da pronadje srecu kroz sebe, Boga, porodicu, decka, devojku. Da li je onda pohlepa za materijalnim ono sto ga sputava na putu da postane srecan? Zar to ne bi bilo hipokriticno?
Ja sam siguran da se sreca ne nalazi u novcu ili dobrom autu. Novac samo cini zivot laksim. Ali upoznao sam ljude koji imaju manje od mene a srecniji su. Dele ono malo sto imaju, ne jedu po restoranima, ne putuju, a zive punim plucima. Jednostavno su srecni samim sobom.
Covek se kroz zivotna spoznanja menja. Ja mislim da sreca lezi u iskrenoj ljubavi prema bliznjima. Sledi citat iz knjige "Alhemicar" od Paula Koelja koji me je i pokrenuo da razmislim na ovu temu:
(btw, ko nije procitao ovu knjigu, preporucujem)
"... Kada covek dublje zagleda u dusu sveta
lako shvati da na svetu uvek postoji
jedna osoba koja ceka onu drugu,
bilo to nasred neke pustinje
ili nasred nekog velikog grada...
I kada se te osobe sretnu
i njihovi pogledi se ukrste,
sva proslost i sva buducnost
gube svaki znacaj...
i samo postoji taj trenutak..."
Na drugu ruku, mozda svrha zivota i jeste spoznaja sebe kroz pronalazenje istinske ljubavi... Kazu da su ovozemaljske ljubavi prolazne, a da je jedina prava ljubav - ljubav prema Bogu.
Poceo sam da lutam i tema postaje razbacana, ali pitanje je -- Sta je ono sto coveka cini istinski srecnim? I jos bolje, sta je sreca?
Poslato: 31 Avg 2012, 00:41
od Dirrty
Sreća je poput svih nedostižnih ideala (slobode, jednakosti...), serviran putem medija, okupirajući trajno i zatupljujući mase. Revolucionarnost i kreativnost predstavljaju njenu suštu suprotnost.
Poslato: 31 Avg 2012, 00:43
od constantine
konacno neka tvoja normalna tema tj. da se ne tice debelog parizera.. mada neko je mozda i srecan zato sto ima debeo parizer... ko zna....
salu na stranu... mene cine srenim male stvari... uvek tezim ka necim sto znam da cu brzo ostvariti...
svi kuakamo da nam nesto fali a nismo svesni sta imamo pored sebe(ljubav, novac, posao zdravu porodicu, zdravlje....). to tek shvatimo kad izgubimo ono sto smo imali... i tako u krug
mada i dalje smatram da postoje ljudi koji su dostigli taj, eto nazovi ideal srece. I kakvo li je stanje uma kad si srecan? Mora da je osecaj neopisiv.
Moja malenkost je danas pokusala da bude srecna.
Izasao sam iz kuce i prvi po put primetio koliko je nebo zaista lepo. Beskonacno plavetnilo prosarano belim paperjem. Cvrkut ptica, i sama mogucnost da uzivam u tom cvrkutu. Mogucnost da osetim ukus hrane, da porazgovaram sa poznanikom.
Danas sam uspeo da uzivam u stvarima koje bih obicno smatrao neizbeznom (dosadnom) rutinom svog brzog dana. I moram da priznam da sam se osecao fantasticno. Ali kako odrzati ovo stanje uma? Mora da je jako lepo biti srecan. Zelim da budem srecan.
Re:
Poslato: 31 Avg 2012, 01:21
od stefan19
svi kuakamo da nam nesto fali a nismo svesni sta imamo pored sebe(ljubav, novac, posao zdravu porodicu, zdravlje....). to tek shvatimo kad izgubimo ono sto smo imali... i tako u krug
I parizer donosi srecu, ali o tome u drugoj temici
Poslato: 31 Avg 2012, 02:45
od Hys.
To sa nebom i pticama, tu ti je odgovor.
Sreca je stanje trenutka, "kada je sve kako treba i u redu". Bar meni.
Mogu da budem zadovoljna, ali srecna sam u trenutcima. Mislim da bi to moglo da se nazove orgazmom svakodnevnice.
Poslato: 31 Avg 2012, 03:08
od Laerem
Sreca nastaje iskljucivo retroaktivno. Ne znas da si bio sretan dok sreca ne prodje. A onda si vec melankolican. Melankolija je nista nego momenat kada registriras proslu svrsenu srecu. I to je sve vrlo arbitrarno. U stvarnosti, momenti koje u sjecanjima registriramo kao sretni, cesto su bili i puni anksioznosti, straha, konfuzije... nikada to nije cista bezbriznost - koja je daleko ugodnija emocija nego sreca. Manje je dinamicna, cesto duze traje, i ne nosi opasnost bipolarnog sloma.
Ali u svakom slucaju to jedan jako ambivalentan fenomen u ljudskoj emotivnosti. Npr. sretni ljudi su bez iznimke glupi. Doslovce u povijesti ljudske rase nije postojao nitko tko je inteligentan, autentican, i vecinu vremena sretan. Zivot je jako ruzan, pa cak i ako nije za tebe osobno. Budale, na zalost, ne vide dalje od svoje srece. I srecu pronalaze u "malim stvarima". Cim cujem tu "male stvari" floskulu, ondmah znam da imam posla s velikom budaletinom.
Kao sto Zizek kaze, nema depresivnije stvari na ovom svijetu "than seeing stupid people happy".
Poslato: 31 Avg 2012, 03:19
od Kadmiel
Mislim da zavisi od osobe.
Za mene sreca moze biti dugorocna i trenutna; dugorocno mislim na to da sam okruzen ljudima koje volim, da sa zadovoljan intelektualno (prvenstveno) a onda i materijalno, da radim nesto sto volim, sa nekim koga volim. Sto se trenutne srece tice, pa, to moze biti dok citam knjigu koja mi se svidja, gledam neki zanimljiv film, pricam sa prijateljima o stvarima kao sto su knjige i nauka (a ne najnovija zvezda granda ), etc, pa i ako jedem cheesecake. To nije nesto veliko, obviously, ali eh... close enough, u tom trenutku.
Smatram da sreca, po sebi, najvise dolazi iz uma same osobe i kako ona/on vidi svet i ponasa se u njemu, znam ljude koji su, iako imaju finansijski sve moguce, uvek nezadovoljni necim, uvek im nesto smeta, nikada nista nije dobro, uveeeek ce na nesto da se zale, nebitno koliko morali da traze to o cemu ce da se zale; a opet znam ljude kojima po smehu mozes da vidis da su srecni zivotom koji zive (kakav god on bio).
Mislim da samo pitanje ''sta je sreca i odakle dolazi?'' super za (naduvane) studente filozofije prve godine ali kao osoba, covek, smatram da svako ko ima (bar osnovne) materijalne uslove zivota moze da dodje do ''srece'' svojim umom.
...mislim, i ovako sam pola vremena nadrkan oko necega ali stagod.
stefan19 napisao:Sta je ono sto coveka cini istinski srecnim? I jos bolje, sta je sreca?
Slažem se sa ovim što je Kadmiel rekao. Ukratko - stvari i bića koje volimo. Određeni trenuci provedeni uz njih.
Re: Odakle dolazi sreca?
Poslato: 31 Avg 2012, 04:50
od Dark Walker
Srećni smo samo onda kada od sutrašnjeg dana ništa ne tražimo, a od današnjeg sa zahvalnošću primamo ono što nam nosi.
To je rekao neko jako pametan.
Re: Odakle dolazi sreca?
Poslato: 31 Avg 2012, 06:07
od LordOfSex
Pada sa neba, zbog toga ima toliko nesrecnih.
Budimo realni, odakle dolazi svi znamo.
Re:
Poslato: 31 Avg 2012, 06:26
od *deni*
[url=http://www.gay-serbia.com/forum/viewtopic.php?p=2433999#p2433999]Laerem napisao:[/url]Sreca nastaje iskljucivo retroaktivno. Ne znas da si bio sretan dok sreca ne prodje. A onda si vec melankolican. Melankolija je nista nego momenat kada registriras proslu svrsenu srecu. I to je sve vrlo arbitrarno. U stvarnosti, momenti koje u sjecanjima registriramo kao sretni, cesto su bili i puni anksioznosti, straha, konfuzije... nikada to nije cista bezbriznost - koja je daleko ugodnija emocija nego sreca. Manje je dinamicna, cesto duze traje, i ne nosi opasnost bipolarnog sloma.
Ali u svakom slucaju to jedan jako ambivalentan fenomen u ljudskoj emotivnosti. Npr. sretni ljudi su bez iznimke glupi. Doslovce u povijesti ljudske rase nije postojao nitko tko je inteligentan, autentican, i vecinu vremena sretan. Zivot je jako ruzan, pa cak i ako nije za tebe osobno. Budale, na zalost, ne vide dalje od svoje srece. I srecu pronalaze u "malim stvarima". Cim cujem tu "male stvari" floskulu, ondmah znam da imam posla s velikom budaletinom.
Kao sto Zizek kaze, nema depresivnije stvari na ovom svijetu "than seeing stupid people happy".
[url=http://www.gay-serbia.com/forum/viewtopic.php?p=2433999#p2433999]Laerem napisao:[/url]Sreca nastaje iskljucivo retroaktivno. Ne znas da si bio sretan dok sreca ne prodje. A onda si vec melankolican. Melankolija je nista nego momenat kada registriras proslu svrsenu srecu. I to je sve vrlo arbitrarno. U stvarnosti, momenti koje u sjecanjima registriramo kao sretni, cesto su bili i puni anksioznosti, straha, konfuzije... nikada to nije cista bezbriznost - koja je daleko ugodnija emocija nego sreca. Manje je dinamicna, cesto duze traje, i ne nosi opasnost bipolarnog sloma.
Ali u svakom slucaju to jedan jako ambivalentan fenomen u ljudskoj emotivnosti. Npr. sretni ljudi su bez iznimke glupi. Doslovce u povijesti ljudske rase nije postojao nitko tko je inteligentan, autentican, i vecinu vremena sretan. Zivot je jako ruzan, pa cak i ako nije za tebe osobno. Budale, na zalost, ne vide dalje od svoje srece. I srecu pronalaze u "malim stvarima". Cim cujem tu "male stvari" floskulu, ondmah znam da imam posla s velikom budaletinom.
Kao sto Zizek kaze, nema depresivnije stvari na ovom svijetu "than seeing stupid people happy".
Od reči do reči -
+1
Ja mislim da mi nismo "stvoreni"(evoluirali) da budemo srecni, da se tako izrazim, ali definitivno jeste nesto cemu vecina tezi. Bas kao sto je Laerem rekao, mene sreca plasi... Video sam dovoljno ovog uzasnog sveta kako bih shvatio da je sreca (istinska sreca) jedna vrlo prazna emocija zasnovana na lazi. Umesto srece ja biram spokoj, svoj mali kutak sveta u kome mogu imati mir, okruzen ljudima koje volim i koji mi prijaju... pa dokle potraje.
Čudi me kako još nijedna 'romantična' duša nije citirala stihove 'Strepnje' ili 'Sreće' od Desanke Maksimović. Bit će da spavaju još uvEk.
Re: Odakle dolazi sreca?
Poslato: 31 Avg 2012, 09:41
od *deni*
Mani sad otrcanu Desanku i njene stihove, nego znate kako se još može doći do sreće ? Gubljenjem adrese tuge. Daaaaaaaaaaaaaaa !!!!!! Niste znali ? Kao kad izgubiš nogu, pa dobiješ invalidsku penziju. Savka Karan Saška je, na primer, postala srećnica tako što je adresu tuge izgubila. Veoma nesvakidašnji, priznaćete, skoro filozofski način usrećivanja :
[url=http://www.gay-serbia.com/forum/viewtopic.php?p=2433999#p2433999]Laerem napisao:[/url]Sreca nastaje iskljucivo retroaktivno. Ne znas da si bio sretan dok sreca ne prodje. A onda si vec melankolican. Melankolija je nista nego momenat kada registriras proslu svrsenu srecu. I to je sve vrlo arbitrarno. U stvarnosti, momenti koje u sjecanjima registriramo kao sretni, cesto su bili i puni anksioznosti, straha, konfuzije... nikada to nije cista bezbriznost - koja je daleko ugodnija emocija nego sreca. Manje je dinamicna, cesto duze traje, i ne nosi opasnost bipolarnog sloma.
Ali u svakom slucaju to jedan jako ambivalentan fenomen u ljudskoj emotivnosti. Npr. sretni ljudi su bez iznimke glupi. Doslovce u povijesti ljudske rase nije postojao nitko tko je inteligentan, autentican, i vecinu vremena sretan. Zivot je jako ruzan, pa cak i ako nije za tebe osobno. Budale, na zalost, ne vide dalje od svoje srece. I srecu pronalaze u "malim stvarima". Cim cujem tu "male stvari" floskulu, ondmah znam da imam posla s velikom budaletinom.
Kao sto Zizek kaze, nema depresivnije stvari na ovom svijetu "than seeing stupid people happy".
mada i dalje smatram da postoje ljudi koji su dostigli taj, eto nazovi ideal srece. I kakvo li je stanje uma kad si srecan? Mora da je osecaj neopisiv.
), etc, pa i ako jedem cheesecake. 
