ultrazvučno nadbubrežno ukazanije
Poslato: 15 Sep 2009, 00:38
potaknuta onim izvanrednim prilogom o "kontramitingu", odem ja tako na sajt večernjih novosti i, nefokusirana kakva jesam, završim na sajtu trećega oka. i tu pročitam jednu od jačih stvari ikad.
behold:
Mama, javi mi se nekako....
Stanija zauzela je istu pozu kao i za života
Piše:S.Milić
Retko je koja baka i majka bila toliko voljena kao Stanija Milutinović iz Batočine kod Kragujevca. A volela je i ona svoju porodicu, s obzirom da je našla načina da im se “javi” i posle smrti, sudeći po jednom – ultrazvučnom snimku.
Gospođa Stanija rano je ostala udovica, i to nesrećnim sticajem okolnosti, u kojoj joj je suprug ubijen u porodičnoj drami. Sama je odgajala troje dece – Zdravka, Zvonka i Željku:
- Težak je život imala, mnogo težak, i sa tatom i dok je nas sve očuvala. Mučila se, mučila. Onda je najstariji brat Zdravko stasao, pa je pomogao, i drugi brat je uspeo, sada živi u Oslu i brani magistraturu iz kliničke medicine – priča Željka Đinović, koja je verovatno za majku bila najviše vezana.
A onda je, kada je izgledalo da je sve “došlo na svoje”, baka Stanija obolela od karcinoma. I sa tim iskušenjem hrabro se borila. Prolazila kroz hemoterapije, a onda su došle metastaze i operacija tumora na mozgu. O njenoj volji za životom najbolje govori činjenica da je posle hemoterapije, koju mnogi teško podnose, sela u avion i – otputovala kod sina u Norvešku. Kako objašnjava Željka, sa bolešću je živela mnogo duže nego što su lekari pretpostavili – umesto prognoziranih devet meseci (i to pod uslovom da najbolje moguće reaguje na terapiju), “pregurala” je još tri godine i tri meseca. Ali, od septembra prošle godine, više nije bila “ona stara”. I, konačno se “ugasila”, 12. februara.
PREPOZNALE JE I MONAHINJE
A onda, 11 dana posle 40-dnevnog pomena, 3. aprila, desilo se čudo. Željkin stariji sin, Đorđe, imao je kamen u bubregu, koji je “razbijen”, a na ultrazvučnom snimku koji je trebalo da kamena više nema, pojavilo se nešto što je ličilo na figuru bake Stanije, i to pozi koju je obično zauzimala na većini fotografija za života. Lik je prvi spazio Đorđe, a onda i svi u porodici.
Željka, koja je, inače, zdravstveni radnik (deset godina radi svoj posao u Batočini, a pre toga živela je pet godina u Parizu kod brata Zdravka i, kako objašnjava, čuvala prvo kumicu Gorana Bregovića, zatim njegovu najstariju kćerkicu, pa onda “jednog malog Žan Pola, čini je tata čuveni pijanista”),dugo je pokazivala snimak svima koji su poznavali Staniju, proveravajući da li to ona možda umišlja, iz silne želje da joj se majka odnekud “javi”. Međutim, svi su potvrdili da tu zaista “ima nečega”
- Niko nije pogledao sliku, a da ne prepozna moju mamu.
Prepoznale su je i monahinje iz manastira Gračanice kod Batočine, gde je Željka nedavno bila sa prijateljicom iz Francuske:
- I one su videla nje i lik i prepoznale su je, jer je mama radila u Ministarstvu finansija i pomagala manastir u vreme krize: “Jao Stanija, jao, kako se prikazala Stanija!” Monahinje su mi rekle da je to znak vaskrsenja i da duša tih prvih 40 dana boravi tu negde blizu nas, a onda odlazi svojim putem.... Mama je umrla na veliki praznik Tri jerarha, kažu da su došla tri sveca po nju...
LJUBAV BEZ GRANICA
A šta sama Željka misli – zašto se Stanija pojavila na tako čudan način?
- Evo, reći ću vam svoju priču. Ja radim u Domu zdravlja i glavna sestra i direktor dali su mi nedelju dana godišnjeg odmora, da bih bila uz mamu, jer mi je doktorka, koja je došla da je pregleda, rekla da je kraj i da će mama između 12 i 48 sati. Te noći kada mi je to saopšteno, mama se nekoliko puta budila iz kome i vraćala se u komu. I cele noći ležala sam preko nje i držala je za ruke. Kada bi me pogledala, rekla bih joj: “Hajde, mama, prati me pogledom”, i ona me je pratila, jer nije više mogla da govori. Samo jedno te isto sam joj ponavljala od svog tog šoka: “Mama, javi mi se, na bilo koji način mi se javi. Daj mi do znanja da smo se samo trenutno rastali”. Gledala me je i imala sam takvu glavobolju kakvu nikada u životu nisam imala. Onda zaklopi oči, a ja ponovo: “Mama, dođi mi u san, nađi neki način da mi se javiš”. I čini mi se, pošto smo čitavog života bile, kao što kaže moj muž, patološki vezane, da mi je ona ostala verna do kraja. Da je našla način da se pojavi...
Inače, i pored prognoziranih 48 sati, majka je smogla snage da živi još toliko da vidi svoje sinove poslednji put. U komu je upala u nedelju uveče, a sačekala je da Zvonko u utorak stigne iz Norveške, i Zdravka, koji je doputovao u sredu. Umrla je u četvrtak, 12. februara.
Željka dodaje da dugo “lomila” da li treba tu sliku da pokaže javnosti, ali, kaže - “zašto ljudi da ne vide da tako nešto zaista može da se desi”. Inače, ovo je prvi put da se u ovoj porodici dogodi nešto tako neobično. Verujemo – sa razlogom:
- Mnogo sam patila posle majčine smrti. A kada sam videla ovu sliku, nikada više nisam osetila onaj bol, nikad više ni deo tog tereta. Kao da je htela da mi pomogne da ne patim više.
LEPE REČI RADOŠA BAJIĆA
Na svaki način porodica je želela da Staniju ulepša poslednje dane. U januaru je bila u KBC Kragujevac, gde je primala transfuzije, baš u vreme kada je ekipa serije “Selo gori, a baba se češlja” tamo nešto snimala. S obzirom da je Radoš Bajić jedan od omiljenih glumaca ove porodice, Željka je zamolila glumca da obiđe Staniju:
- Bez reči je krenuo i rekao da se obezbeđenju da se skloni ”Žena mi jasno kaže u čemu je stvar, hoću da obiđem njenu mamu”. Kaže mi posle mama: “Čujem ja korake, ali ne samo tvoje. I tek kad si bila pred vratima, meni sinu da mi vodiš Radoša!”. A Radoš je tako lepo govorio, toliko je lepih reči rekao, da sam ostala bez teksta. To nije bio čovek koji glumi tugu, videlo se da mu je stvarno teško. teško. Na kraju ju je poljubio. On je, izgleda, shvatio da je mami došao kraj, a ja još nisam bila svesna toga.
sve, sve, ali radoš bajić...
behold:
Mama, javi mi se nekako....
Stanija zauzela je istu pozu kao i za života
Piše:S.Milić
Retko je koja baka i majka bila toliko voljena kao Stanija Milutinović iz Batočine kod Kragujevca. A volela je i ona svoju porodicu, s obzirom da je našla načina da im se “javi” i posle smrti, sudeći po jednom – ultrazvučnom snimku.
Gospođa Stanija rano je ostala udovica, i to nesrećnim sticajem okolnosti, u kojoj joj je suprug ubijen u porodičnoj drami. Sama je odgajala troje dece – Zdravka, Zvonka i Željku:
- Težak je život imala, mnogo težak, i sa tatom i dok je nas sve očuvala. Mučila se, mučila. Onda je najstariji brat Zdravko stasao, pa je pomogao, i drugi brat je uspeo, sada živi u Oslu i brani magistraturu iz kliničke medicine – priča Željka Đinović, koja je verovatno za majku bila najviše vezana.
A onda je, kada je izgledalo da je sve “došlo na svoje”, baka Stanija obolela od karcinoma. I sa tim iskušenjem hrabro se borila. Prolazila kroz hemoterapije, a onda su došle metastaze i operacija tumora na mozgu. O njenoj volji za životom najbolje govori činjenica da je posle hemoterapije, koju mnogi teško podnose, sela u avion i – otputovala kod sina u Norvešku. Kako objašnjava Željka, sa bolešću je živela mnogo duže nego što su lekari pretpostavili – umesto prognoziranih devet meseci (i to pod uslovom da najbolje moguće reaguje na terapiju), “pregurala” je još tri godine i tri meseca. Ali, od septembra prošle godine, više nije bila “ona stara”. I, konačno se “ugasila”, 12. februara.
PREPOZNALE JE I MONAHINJE
A onda, 11 dana posle 40-dnevnog pomena, 3. aprila, desilo se čudo. Željkin stariji sin, Đorđe, imao je kamen u bubregu, koji je “razbijen”, a na ultrazvučnom snimku koji je trebalo da kamena više nema, pojavilo se nešto što je ličilo na figuru bake Stanije, i to pozi koju je obično zauzimala na većini fotografija za života. Lik je prvi spazio Đorđe, a onda i svi u porodici.
Željka, koja je, inače, zdravstveni radnik (deset godina radi svoj posao u Batočini, a pre toga živela je pet godina u Parizu kod brata Zdravka i, kako objašnjava, čuvala prvo kumicu Gorana Bregovića, zatim njegovu najstariju kćerkicu, pa onda “jednog malog Žan Pola, čini je tata čuveni pijanista”),dugo je pokazivala snimak svima koji su poznavali Staniju, proveravajući da li to ona možda umišlja, iz silne želje da joj se majka odnekud “javi”. Međutim, svi su potvrdili da tu zaista “ima nečega”
- Niko nije pogledao sliku, a da ne prepozna moju mamu.
Prepoznale su je i monahinje iz manastira Gračanice kod Batočine, gde je Željka nedavno bila sa prijateljicom iz Francuske:
- I one su videla nje i lik i prepoznale su je, jer je mama radila u Ministarstvu finansija i pomagala manastir u vreme krize: “Jao Stanija, jao, kako se prikazala Stanija!” Monahinje su mi rekle da je to znak vaskrsenja i da duša tih prvih 40 dana boravi tu negde blizu nas, a onda odlazi svojim putem.... Mama je umrla na veliki praznik Tri jerarha, kažu da su došla tri sveca po nju...
LJUBAV BEZ GRANICA
A šta sama Željka misli – zašto se Stanija pojavila na tako čudan način?
- Evo, reći ću vam svoju priču. Ja radim u Domu zdravlja i glavna sestra i direktor dali su mi nedelju dana godišnjeg odmora, da bih bila uz mamu, jer mi je doktorka, koja je došla da je pregleda, rekla da je kraj i da će mama između 12 i 48 sati. Te noći kada mi je to saopšteno, mama se nekoliko puta budila iz kome i vraćala se u komu. I cele noći ležala sam preko nje i držala je za ruke. Kada bi me pogledala, rekla bih joj: “Hajde, mama, prati me pogledom”, i ona me je pratila, jer nije više mogla da govori. Samo jedno te isto sam joj ponavljala od svog tog šoka: “Mama, javi mi se, na bilo koji način mi se javi. Daj mi do znanja da smo se samo trenutno rastali”. Gledala me je i imala sam takvu glavobolju kakvu nikada u životu nisam imala. Onda zaklopi oči, a ja ponovo: “Mama, dođi mi u san, nađi neki način da mi se javiš”. I čini mi se, pošto smo čitavog života bile, kao što kaže moj muž, patološki vezane, da mi je ona ostala verna do kraja. Da je našla način da se pojavi...
Inače, i pored prognoziranih 48 sati, majka je smogla snage da živi još toliko da vidi svoje sinove poslednji put. U komu je upala u nedelju uveče, a sačekala je da Zvonko u utorak stigne iz Norveške, i Zdravka, koji je doputovao u sredu. Umrla je u četvrtak, 12. februara.
Željka dodaje da dugo “lomila” da li treba tu sliku da pokaže javnosti, ali, kaže - “zašto ljudi da ne vide da tako nešto zaista može da se desi”. Inače, ovo je prvi put da se u ovoj porodici dogodi nešto tako neobično. Verujemo – sa razlogom:
- Mnogo sam patila posle majčine smrti. A kada sam videla ovu sliku, nikada više nisam osetila onaj bol, nikad više ni deo tog tereta. Kao da je htela da mi pomogne da ne patim više.
LEPE REČI RADOŠA BAJIĆA
Na svaki način porodica je želela da Staniju ulepša poslednje dane. U januaru je bila u KBC Kragujevac, gde je primala transfuzije, baš u vreme kada je ekipa serije “Selo gori, a baba se češlja” tamo nešto snimala. S obzirom da je Radoš Bajić jedan od omiljenih glumaca ove porodice, Željka je zamolila glumca da obiđe Staniju:
- Bez reči je krenuo i rekao da se obezbeđenju da se skloni ”Žena mi jasno kaže u čemu je stvar, hoću da obiđem njenu mamu”. Kaže mi posle mama: “Čujem ja korake, ali ne samo tvoje. I tek kad si bila pred vratima, meni sinu da mi vodiš Radoša!”. A Radoš je tako lepo govorio, toliko je lepih reči rekao, da sam ostala bez teksta. To nije bio čovek koji glumi tugu, videlo se da mu je stvarno teško. teško. Na kraju ju je poljubio. On je, izgleda, shvatio da je mami došao kraj, a ja još nisam bila svesna toga.
sve, sve, ali radoš bajić...
Ne podrzavam trece oko,petu sisu i zone sumraka i mraka 
