Još prošle nedelje me je jedan poznanik pitao da li sam čuo da se Šonesa ubila.
Odmah sam odbacio tu mogućnost, jer Šonesa je bila ekscentrična lujka, koja je često najavljivala samoubistvo i sama o sebi puštala buvu da je umrla, tako da vremenom niko više te glasove, koji su redovno stizali o njenoj navodnoj smrti, nije shvatao ozbiljno.
Međutim, ovoga puta je to učinila. Nema više Šonese, legende novosadskog andergraund pederaja srednje generacije.
Našao sam njegovo ime na sajtu lisje.com, na stranici na kojoj se objavljuje raspored sahrana.
Bio mi je drag taj Nenad Škarić, zvani Šonesa, imali smo periode nezaboravnih druženja i turneja, tako da imam osećaj tuge zbog njegove smrti. Poslednji put smo se čuli letos. Konačno ti više niko ne može ništa, na boljem si mestu.
Počivaj u miru, Šonesa i laka ti crna zemlja.
Poslato: 27 Nov 2010, 14:56
od Mars
Moje saučešće, Deni.
Poslato: 27 Nov 2010, 15:00
od bu
Moje saucesce
Poslato: 27 Nov 2010, 15:08
od Loni
O tako mi je žao.
Nedavno sam od fejsbuk prijatelja iz Kragujevca čuo da se i u KG ubio jedan gej.
Dvadesetak i nešto godina.
Jezivo.
Poslato: 27 Nov 2010, 15:29
od Rei
Zao mi je. RIP
Poslato: 27 Nov 2010, 15:32
od *deni*
Evo, Šonesa je jako volela i cenila Milenu Plavšić, kao umetnicu i jaku i čistu ženu, pa sam mu sklopio jedan video spot :
''
Poslato: 27 Nov 2010, 15:54
od Sixto
Cuo sam to od drugara kad se desilo, nisam isprva verovao al posle cuh iz jos par usta pa skontam da je ipak istina.
Na stranu ko je kakav i kako se rukovodi sobom dok je ziv, zalosno je kad neko tako mlad odluci da digne ruku na sebe.
RIP
Poslato: 27 Nov 2010, 15:57
od hlaefdige
e jebemu...rip
Poslato: 27 Nov 2010, 16:03
od ns.happy
Poslato: 27 Nov 2010, 17:13
od Lakiboy_ns
Poslato: 27 Nov 2010, 17:24
od nsc
R.I.P.
Poslato: 27 Nov 2010, 20:33
od *deni*
Umeo je Šonesa da bude baš pun iznenađenja. I prijatnih i neprijatnih.
Umeo je da mi javi prepodne da budem spreman uveče i onda dođe po mene svojim taksi vozilom ( bio je taksista ), pa nas odveze čak na Zlatibor. Putovanja sa njim su često bila neplanirana i puna događaja i iznenađenja, što je meni vrlo privlačno.
Jednom smo odlučili, od puke dosade, da idemo da prepadamo pedere u parku kod bolnice.
Upali nas dvojica u park u sitne sate, malo pod gasom, i ja krenuo da se derem : '' Aranđeleeeeeee !!!!!! '', imitirajući Risku iz '' Srećnih ljudi ''. Kao, tražimo našeg dementnog deda Aranđela, koji je još jutros otišao od kuće i nije se vratio...
Kako su samo ispadali pojedinci iz žbunja i hvatali maglu, valjda misleći da su u parku homofobi koji će da ih tuku.
Eh, moja Šonesa....
Ima da se obučem u crno, stavim maramu i da ti dođem na grob, kao što sam i obećao, dok sam ti kroz zajebanciju odgovaro na tvoje dosadne najave samoubistva. Nisam ni sanjao da će se to stvarno i desiti.
Još prošle nedelje me je jedan poznanik pitao da li sam čuo da se Šonesa ubila.
Odmah sam odbacio tu mogućnost, jer Šonesa je bila ekscentrična lujka, koja je često najavljivala samoubistvo i sama o sebi puštala buvu da je umrla,
Ovo je trebala da bude prva crvena zastavica ... Samoubice uvek najavljuju svoje samoubistvo!!! Ja sam u porodici imao jedan pokušaj samoubistva, i ona je to najavljivala godinama svojim ukućanima (posebno svojoj majci koja je tada još bila živa). Jedva su je spasli i posle je išla na lečenje ...
Žao mi je .... moje iskreno saučešće.
Poslato: 27 Nov 2010, 22:35
od Mage
Za razliku od većine ljudi, ja ne sažaljevam samoubice. Jeste, umrli su, ali šta onda... oni koji su umrli više ne pate, ne osećaju bol i vrlo je verovatno da će nama koji smo ostavljeni biti sto puta gore. Mnogi kažu: ali oni neće iskusiti svu lepotu življenja... ali život nije lep... Život je surova borba za opstanak, gde samo najjači ostaju i ma šta mi sebi govorili, to neće promeniti tu jednostavnu činjenicu.
Život je sranje, a onda umreš...
U svakom slučaju, moje saučešće. Znam kroz šta prolaze ljudi sa egzistencijalnom krizom i znam koliko je to užasno i nepodnošljivo... i za njih i za ljude kojima je stalo do njih.
Poslato: 27 Nov 2010, 22:37
od kyrgyz
moja sucut
Poslato: 27 Nov 2010, 22:42
od Sunce
Moje saucesce, deni.
Poslato: 27 Nov 2010, 22:45
od mili86
Vjecnaja pamjat
Poslato: 27 Nov 2010, 22:47
od Blady
Poslednji put kada sam ga videla, igrao je skroz go u Dzokeru....
Nisam ga nesto poznavala, ali mi je svakako zao.
RIP Deni
Poslato: 27 Nov 2010, 22:53
od mili86
mali off: Dzoker... da li to mesto i dalje radi... bio sam samo jednom mrtav pijan... ne pamtim kako sam dopuzio do hotela...
Poslato: 27 Nov 2010, 22:56
od Azdaja
nisam znala coveka, a znam kako je kad ti ode neko drag...
Za razliku od većine ljudi, ja ne sažaljevam samoubice. Jeste, umrli su, ali šta onda... oni koji su umrli više ne pate, ne osećaju bol i vrlo je verovatno da će nama koji smo ostavljeni biti sto puta gore.
Za razliku od većine ljudi, ja ne sažaljevam samoubice. Jeste, umrli su, ali šta onda... oni koji su umrli više ne pate, ne osećaju bol i vrlo je verovatno da će nama koji smo ostavljeni biti sto puta gore. Mnogi kažu: ali oni neće iskusiti svu lepotu življenja... ali život nije lep... Život je surova borba za opstanak, gde samo najjači ostaju i ma šta mi sebi govorili, to neće promeniti tu jednostavnu činjenicu.
Život je sranje, a onda umreš...
U svakom slučaju, moje saučešće. Znam kroz šta prolaze ljudi sa egzistencijalnom krizom i znam koliko je to užasno i nepodnošljivo... i za njih i za ljude kojima je stalo do njih.
ti si jako mlad, je l' da? ono kao, jedva legalan?
Kao, tražimo našeg dementnog deda Aranđela, koji je još jutros otišao od kuće i nije se vratio... 
