wish me something...
Poslato: 09 Avg 2009, 04:45
Pre tacno 24 godine, 1985-te, na ovaj svet je doslo jedno stvorenje koje su nazvali Verica. Ni ne znajuci za sebe, to bice se razvijalo u poprilicno nerazvijenom svetu I nije ni sumnjalo da ga cekaju iskusenja, problemi, zelje, mogucnosti, ostvarenja, nesreca, pobede, sreca (koja je samo trenutak), I sve ono sto cini ZIVOT.
Kakos u godine prolazile, Verica se pretvarala u jednu sasvim (ne)obicnu devojcicu cinivsi ovaj svet, svoj svet tako drugacijim. Videvsi da se neke stvari nemogu vratiti, da je vreme nezaustavljivo, da je sve relativno I prolazno, da moze biti lepo ako se samo malo potrudi, ona je odlucila da zivi.
Godine su prolazile. Dobijala je, gubila je, volela I samo I jednostavno zivela. Bila pakosna, nekada mozda I zla (sto joj se vratilo) I ona to zna, I nastavila je samo da se trudi I dalje..Da bude to sto jeste. Uz puno podrske prijatelja I jos vise podrske visebrojnih neprijatelja, ostala je svoja, izborivsi se da sacuva nesto sto se danas masovno prodaje vrlo povoljno. Dusu! Osakacena, “polovna”, figurativno hendikepirana, njena dusa je ipak opstala prkoseci vremenu I najzad spoznala svoje vise ciljeve, terajuci svoju “vlasnicu” da je stiti svojim telom, samo oblikom koji je delic jednog vremena, mrvica u jednom ogromnom kosmickom prostoru koji ne bira zrtve I gde vreme nije prepreka.
Tezeci da postane covek, dosla je I do te tako besmislene cifre 24. Ovde, gde ljudi koracaju, gde se covek smatra “uzvisenim” bicem, Verica je samo jos jedan izvor reci dela I postojanja. Mogla je biti bilo sta. Posto je odlucila da se ponovo rodi, sada u ovom trenutku, on ace dati sve od sebe I pokusati da bude bolja osoba, pruziti jos jedan korak ka tome da postane covek (sto nije nimalo jednostavno) I nece ponavljati greske svoje ili tudje.
Samo ce je godine deliti od ovog momenta…Vekovima je lutala da bi bila ovo sto je danas, kao I svi mi negde je postojala.dobila je ponovo sansu da se osmehne I kaze ono sto misli da ostvari sebe. A ono sto sada najvise zeli je da : se izvini svima koje je ikada povredila, zahvali onima koji joj nisu grubo dotakli srce, pozeli vise srece svakome ko joj je naneo zlo I da prigrli zivot tako dragocen a opet neprimetno omalovazavan I potcenjen. Ona nije zelela da privuce paznju ovim, samo je htela da podeli sebe u svoj toj prolaznosti I da zivi SADA sa Vama!!!
Srecan mi rodjendan...Pozelite mi nesto lepo...!!!
Kakos u godine prolazile, Verica se pretvarala u jednu sasvim (ne)obicnu devojcicu cinivsi ovaj svet, svoj svet tako drugacijim. Videvsi da se neke stvari nemogu vratiti, da je vreme nezaustavljivo, da je sve relativno I prolazno, da moze biti lepo ako se samo malo potrudi, ona je odlucila da zivi.
Godine su prolazile. Dobijala je, gubila je, volela I samo I jednostavno zivela. Bila pakosna, nekada mozda I zla (sto joj se vratilo) I ona to zna, I nastavila je samo da se trudi I dalje..Da bude to sto jeste. Uz puno podrske prijatelja I jos vise podrske visebrojnih neprijatelja, ostala je svoja, izborivsi se da sacuva nesto sto se danas masovno prodaje vrlo povoljno. Dusu! Osakacena, “polovna”, figurativno hendikepirana, njena dusa je ipak opstala prkoseci vremenu I najzad spoznala svoje vise ciljeve, terajuci svoju “vlasnicu” da je stiti svojim telom, samo oblikom koji je delic jednog vremena, mrvica u jednom ogromnom kosmickom prostoru koji ne bira zrtve I gde vreme nije prepreka.
Tezeci da postane covek, dosla je I do te tako besmislene cifre 24. Ovde, gde ljudi koracaju, gde se covek smatra “uzvisenim” bicem, Verica je samo jos jedan izvor reci dela I postojanja. Mogla je biti bilo sta. Posto je odlucila da se ponovo rodi, sada u ovom trenutku, on ace dati sve od sebe I pokusati da bude bolja osoba, pruziti jos jedan korak ka tome da postane covek (sto nije nimalo jednostavno) I nece ponavljati greske svoje ili tudje.
Samo ce je godine deliti od ovog momenta…Vekovima je lutala da bi bila ovo sto je danas, kao I svi mi negde je postojala.dobila je ponovo sansu da se osmehne I kaze ono sto misli da ostvari sebe. A ono sto sada najvise zeli je da : se izvini svima koje je ikada povredila, zahvali onima koji joj nisu grubo dotakli srce, pozeli vise srece svakome ko joj je naneo zlo I da prigrli zivot tako dragocen a opet neprimetno omalovazavan I potcenjen. Ona nije zelela da privuce paznju ovim, samo je htela da podeli sebe u svoj toj prolaznosti I da zivi SADA sa Vama!!!
Srecan mi rodjendan...Pozelite mi nesto lepo...!!!
odnosno sve najlepshe 
Joj hvala vam SVIMA! divni ste! mislim da mi je sam dan kada sam pristupila ovom forumu najlepsi poklon!!!!! Mnogo mi je lepo u ovom mom, kako bih ga ja nazvala "virtuelnom skrovistu"!!! zaista,kada sam ovde...Kao da sam u nekom "mom svetu!!"