Gay-Serbia.com | Diskusije

Laerem napisao: 'Unbearable lightness of being' mi je jedan od omiljenih filmova iz djetinjstva. Naucio me da osobe koje nisu monogamne nisu nuzno zle, i isprao svu propagandu Disneyevih bajki. U osnovi, emancipirao me u vezi mog tijela i moje seksualnosti mnogo prije nego sto sam uopce dotaknuo drugo ljudsko bice na taj nacin.

Podstakao me ovaj deo posta na jednu novu temu. Interesuje me način na koji su neka vama bitna dela uticala na vas. Ne želim da ih nabrajate, već da navedete umetničko delo i napišete kako i zašto je uticalo na vas, kakav novi prozor vam se pojavio na zidu.

Meni je mnogo bio bitan Kunderin roman Život je drugdje. Pomogao mi je da lakše prebolim sebe i dao mi je neku vrstu samopouzdanja. Ne znam kako to da objasnim, ali misao i osećaj koji su mi se javili dok sam čitala ovaj roman i kada sam ga pročitala mogu da se sažmu u, nezgrapno formulisanu, sledeću rečenicu lepo je biti ja. I hvala mu na tome.

N/A

Ne oslanjam se na umetnost da bih formirao svoj karakter/emotivni zivot/svest/stagod.

Krenuo sam da pišem odgovor, ali sam shvatio da je suviše lično, nemam potrebu baš toliko da delim na forumu. I ima veze sa tim Kunderinim romanom što ga je Laerem spomenuo.

Tri boje Plavo, iako nije direktno religijski film, je uticao na učvršćenje moga religijskog ja. Uvek sam ja ljubav videla kao najveću vrednost, ali posle tog filma sam tako jasno povezala ljubav, veru i nadu.

Ulix napisao:Krenuo sam da pišem odgovor, ali sam shvatio da je suviše lično, nemam potrebu baš toliko da delim na forumu. I ima veze sa tim Kunderinim romanom što ga je Laerem spomenuo.

Podeli sa nama.

Necu se toliko vracati u proslost.

Recimo, jedan laksi film "Ljubav u Barseloni". Skarlet Johanson mi je u tom filmu mnogo draga, pronasao sam se u njenom liku, pre svega zbog toga sto se nasla u ljubavnoj vezi dva umetnika. Podsetilo me je na jednu moju vezu.I nekako mi se cini posle toga da ti ljudi koji mozda ne znaju sta zele zapravo vise zele jer tragaju. U tom traganju jeste sustina. I sada da budem patetik: necu da budem niciji komadic koji nedostaje, poput Skarlet.

Film "Jesenja sonata". Koliko god se pronasao u ulozi Liv Ulman, nekako sam na kraju poceo da razumem i majku, sto me je na pocetku malo uplasilo. Video sam da skljucivost nije dobra, a ja je takodje praktikujem.

Sunce napisao:

Ulix napisao:Krenuo sam da pišem odgovor, ali sam shvatio da je suviše lično, nemam potrebu baš toliko da delim na forumu. I ima veze sa tim Kunderinim romanom što ga je Laerem spomenuo.

Podeli sa nama.

I ja navijam da Ulix podeli.

Madonna

''

Ekranizaciju Nepodnošljive lakoće postojanja stvarno nisam mogao da odgledam do kraja, što se kod mene gotovo nikada ne dešava - da ne završim film. Slično iskustvo sam imao i sa Crnom Dalijom. Kunderin roman mi je jedan od najdražih i najuticajnijih, a kada sam gledao ekranizaciju - imao sam utisak kao da se neko popišao po meni. Te filozofije, emocije i dubine naprosto nema u filmu.

^
Baš sam skoro pisala o neophodnosti da se film i roman posmatraju kao zasebne umetnosti. Da bi cenio film Nepodnošljiva lakoća postojanja moraš ga posmatrati odvojeno od romana. Meni se film dopao, iako sam i ja uočila niz nedoslednosti. Veoma su mi lepe one 'masovke' tokom praškog proleća, scene vođenja ljubavi, kada se Sabina i Tereza fotografišu i niz drugih, umetnički uspelih, kadrova A i mislim da je Binoševa uverljiva u ulozi Tereze. Osnovna mana je lik Franca. Mislim da je on u filmu samo da bi se koliko-toliko ispoštovao Kundera. U filmu je on epizodni lik, skroz površan i suvišan, dok je u romanu jako bitna figura.

Naravno da ih treba posmatrati odvojeno, bukvalna verodostojnost nikada nije dobra, pogotovo jer su u pitanju dve različite forme. Ali meni je on zasmetao i kao film koji stoji sam za sebe: previše je sve to mlitavo, a nekako mi se čini da je glavna mana filma baš zato što se insistiralo na (pogrešnoj) doslednosti romanu. Sve je formalno predočeno, ali nema tu onog 'mesa' zbog kojeg i jedemo prokleti ručak. Izostao je duh dela, što jeste jako teško da se prenese kod ovako složenih romana - zato i mislim da je bitno određeno kreativno udaljavanje od izvornika. Kao što je npr. slučaj sa veoma uspešnim (genijalnim) ekranizacijama Srca tame (Apokalipsa danas) i Golog ručka, romana koji su isto veoma složeni i teški za prenošenje u drugi oblik.